RECI

• 3Ovo se svidja korisnicima: saten, Peca, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PUSTI...


Pusti da ti pišem reči...
Nežne reči
koje srcu nadolaze kad su misli tobom pune.
Pusti...
Dozvoli mi da te gledam,
da mi pogled tebi leti...
Da odmaram svoje oči...
Ne brani mi da ti pričam
to što duši mojoj godi...
Da olakšam muke jada.
Da ti pričam...
Ja te molim,
dozvoli mi, nemoj branit',
pusti makar samo malo,
samo malo da te volim.


novembar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SUD


Ti sunašce što nas griješ
u svom žaru neprestanom,
da l' ćeš tajne reć' što kriješ
viđajući svakim danom?

Luno zlatna koja noću
romantičnu bacaš boju
Hoćeš ikad ti nemoću
zameniti u reč koju

pa da nama, ljudskoj rasi
što planetu dom zovemo,
kažeš glasno ti sve šta si
obasjala ćuteć' nemo?

Vihor vetru koji piriš,
što ti dašak svak' oseća,
hoćeš l' zborit, kad se smiriš,
šta si zbris'o kroz stoljeća?

Vodo čista, što izvireš
iz dubine zemlje naše,
svi žubori, kojim spireš,
da l' će da se u reč maše?

Da čujemo mi za navek,
kad se skupe sila dume, -
da tu čast: biti čovek!
Ne mož' svako, il' ne ume!


oktobar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PRED SAN


U bezimenoj noći mis'o slutnji tera
sanak, nekuda daleko od jastuka moga,
i sa istim brodom odlazi i vera
u nevinost, ljubav, lepotu, i Boga.

U satima sitnim, kad strašna tišina
oko mene steže obruč iskrenosti,
nemoćan ja ležim: plaši me blizina
neistraženih jama iz naše podsvesti.

Strahujem od onog što u nama čuči
duboko u tamnom skrivenome kutku,
čekajući zlobno da nenadno izluči,
u rečima, otrov u datom trenutku.

Sve se to zbiva mimo našeg bića
štono gordo stoji u odrazu stakla,
plitko čujuć glase nebeskog otkrića
da imade raja, al' ima i pakla.

koliko se samo, ispod večnih zvezda
što bleskanjem svojim daju čari
noćne, izrodilo zala iz truloga gnezda
što se plete bojom najcrnijih gari.

Sa gnušanjem stidnim poimam svu strahot
koja krugom leti iznad naših glava,
kao crni gavran, čiji kreštav grohot
nedopušta jadnoj duši da odspava

Njeni krici strašni odzvanjaju gromko
ostavljajuć pustoš u misli izgubljenoj,
nit' šta li je šta, nit' ko li je ko
ne mogu razaznat u noći bezimenoj.


novembar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IMA NAS SVAKAKVIH...


Na realnost našu još nismo navikli,
uvek nešto fali u slici nam ispred;
ma u koji da budemo, sudbinom, iznikli
gledamo popreko u tuđiji red.
Nikad posve nismo sobom zadovoljni,
smetaju nam stvari koje nas ne tiču;
bez razloga pravog budemo nevoljni,
uvek jednu istu govorimo priču.
Stvaramo brane za podele nove,
nikoga muka kao nas ne mori;
pravila za jedne za druge ne slove,
nit' dajemo svakom slobodu izbori.
Kitimo se lovorima tuđijih pobeda
a ne stidimo greha naših predaka,
ma koliko grešna zlatna nam je svaka,
okrećući glavu ne gledamo spreda.
Tražimo suprotnost ne videći sličnost,
i blizak nam nije ak' je drugši rođen,
važnije nam ime njeg' njegova ličnost
pa makar i bio iskrenošću vođen.
Svakakvih nas ima... Što u istog Boga
verujemo. Istorijom ponosno svojimo,
mesto da i stranca imamo za svoga,
mi razlika se bližnjih i dalje bojimo.


novembar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ETO TAKO


Ja ne pišem pesme da udovoljim tebi,
čitaoče ovih redaka i strana;
i nemam za cilja pokazat o sebi
ko o stvoru bez ljudskih grešaka i mana.

Niti sa slovima, što nizaju reči
koje teku dalje u sunčanu rimu,
želim da ideal neki nov zazveči
i da s njima menjam sumorniju klimu.

Namera mi nije, i niti će biti,
pa neka me drugi sumnjaju da lažem,
da stihovima svojim, što spajam u niti,
nesavršenost sveta ovoga pokažem.

To što ovim činom stvara moja duša
ne plaši se kritike koju imaš dati:
ne kazuje ona da je drugi sluša
nit' potrebu ima da je neko shvati.

Već samo želi, dok još život njiše,
iskoristit' moći od Svemoćnog date,
i da za sve misli što joj stope prate
zashodnosti nađe da ih i zapiše.


novembar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZBOG NJE


Zbog nje ja sam se hteo promeniti.
Ono što je oduvek sanjala hteo sam postati.

Večeras nema nje da bdi pored mene...

Mesec setne zrake baca na zemlju po kojoj ona hoda,
vraća me u vremena koja su bila u zabludi.

Sve je tako isto,
noć, zvezde, isti predeli na vidiku...
samo nje nema.

I ovaj vetar njen mi miris donosi,
i reči koje sam joj šaputao.

Mislio sam da će uvek biti tu,
pored mene.
Da se ništa neće promeniti.

Zbog nje ja poimam lepotu čežnje.

A šta sam i mogao očekivati?
Nisam joj umeo pružiti sreću dostojnu njene draži.
Ne verujem da iko to može.

Ona će zauvek ostati negde u meni.
Kao nedosanjani san.

Večeras nema nje da bdi pored mene,
da joj dodirima kazujem ljubav.

A zbog nje ja poimam lepotu želje.


decembar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SLUTNJE


Zamišljah te takvu
kakvu te nikada pre zamišljao nisam.
Sa osmehom koji je cinizmu priklonjen.
Dok te žudnja srca moga zove
ti gordo stojiš pred vapajima mojim.

Sa cvećem uvelim u kosi te stvorih,
i mirisom nepozvane tuge.

Oholost ti videh
u držanju tela za kojim ruke u nemoći pružam
da obujmim s njima svu potrebu moju.

Zvezde na nebu su tako obične...
Ne bacaju više svetlosti nade koje su mi davale volju za životom.
I mesec se iza oblaka skriva,
koji donose kišu,
crnu kišu koja nikada ranije padala nije.

Zamišljah da čednost ti je strana,
da ne poznaješ pute
na čijem kraju moja senka čeka da pristigneš.

U mislima ti videh lice novo,
meni nepoznato...
Usne koje pakost u rečima šire
uzimajuć veru za sve ono što sam nosio sa krstom.

Ja do sada nisam osećao ovu studen
od koje ne mogu naći spasa.
Drhtim od hladnoće meni nepoznate.
Ježim se od misli što se u glavi mojoj rađaju...

Zamišljah svet u kojem ti i ja
dišemo vazduh od gojeg gorčinu osećam.
Ljude na njemu suncem tamnim zasenčene.

Nikada se pre slike u glavi nisu ovako sklapale...
Nikada ptičji poj nije bio ovako jednoličan...
Nikad do sad nisu ruže ovaj miris širile...

Zamišljah te takvu kakvu te nikada pre zamišljao nisam.
Tvoje oči nisu imale sjaja koji me je opio.

Nebrojano puta sam zamišljao
kako sva očarana hodaš pravcem moga vidokruga.
Koliko sam samo noći
tvoje telo poljupcima grlio...
A noćas te zamišljah sasvim drugčiju.
Nikada te takvu zamišljao nisam...


decembar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

UZMITE MI!


Uzmite mi odreda sve, vi
što stojite nasuprot meni;
niste ni poslednji, niste ni prvi
što hteli su me gurnut u seni.

Uzmite mi razloge svake
za sreću, ljubav i blagostanje,
oduzmite mi ime i zvanje
Za sve što imam kopajte rake.

Nemojte da vas savest usteže,
svom silinom na mene kren'te;
sve što se mojom prošlošću veže
da otmete mi hrabrosti sprem'te.

Uzmite osmeh sa lica moga,
uzmite nade, želje i snove...
Pa čak i veru u večnog Boga,
pa čak i dane, buduće, nove.

I kad vam najzad dođe pred oči
da sve od mene odneli vi ste,
tek zadnji stih će moj da vam sroči
da baš mi ništa uzeli niste.


decembar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZAHVALNICA


Hvala vam, bedni, što ste mi dali
stube da budem višlji neg vi, -
te istina ta kol'ko ste mali
u duši mojoj prepuna vri.

Hvala vam mnogo, od srca to je
iskreni govor mojega stava;
tek od vas saznah da se prava
ne mogu jednako svakom da broje.

Ja znajte jesam zahvalan vama
što ste mi stvorili nove vidike,
i svest, da duša kada je sama
ne može doznat tol'ke prilike.

Na primer: kol'ko podela ima
to nikad, eto, saznao ne bih,
ta ja pravi grešnik pred svima
ne videh razliku u nas i njih.

Još jednom moram zahvalit lepo,
jer misledoh isti smo tas;
al' vi mi s očiju skinuste slepo
te doznah da sam drugši od vas.


januar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MOLITVA

Molim te Bože učini da mi
ruka u kojoj držim mača
zamahom tvojim bude jača
kad rat časni okol' zagrmi.

Usliši sve mi molitve Lorde,
osvetli pute kojima hodim.
Neka me prate osveta horde
kad rekom krvi dalje zabrodim.

Kad krenem pravdu, s puškom o rame,
širiti posvud planete ove,
da vera sveta pazi na me
dok moji besi ime ti slove.

I krst časni celivam, ljubim,
neka me čuva kad loše krene;
da nikad bitke ne izgubim
uvek ga držim pored mene.

Ja ime Hrista nosim kroz vene
dok srljam dublje u pokolj sramni.
Onom ko s puta našega skrene
neka mu i rodu sunce zatamni.

U crkvu idem i sveće palim
samo da tebi budem bliže,
Gospode kako sve ja njih žalim
jer put što gaze raju ne stiže.

Kako mirno da žive mogu,
pitanje to mi dođe na mah,
i kojem oni mole se Bogu
kad hoće nekom oduzet dah?

Ja ne znam ko bi snage mi dao
da ne prolaziš kroz moje kože,
bez tebe bih postao zao,
zbog tog ti hvala večiti Bože.


januar 2008