Poslao: 06 Feb 2009 21:49
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Ptica
Više ne znam pamti li me nit sniva li moje ime;
Opustjele stranice, ludi snovi, prazne rime.
Lutam prošlim vremenima, nekim tužnim temama;
Igram igru zaboravljenu, tražim ga u nevremenu.
Molim pticu lutalicu neka s puta malo skrene...
Te ga krilom lako dirne, da iz sna ga tad ne prene:
„Evo riječi, ona šalje; dala sam ti, letim dalje…“
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 08 Feb 2009 00:06
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Tvoja
Zvao si me „moja“… onako… zbog zvuka, zbog rime,
jer se složi lako uz riječi što naviru k'o plime.
Ah riječi, samo riječi… ništa više,
ni pogleda, ni dodira, ni poljupca što miriše.
A ja sam ih pila, osjećaja žedna davnih,
dostojne su bile pjesnika mi znanih slavnih.
Opijena sanjala sam tople usne boje meda,
aľ su bile hladne, hladnije od plavog leda.
Ne krivim, ne optužujem:
nit su usne krivo govorile, nit su ruke krivo pisale.
Snovi su me moji prevarili, lažne nade probudili.
Pa sad znadem: ono „moja“ nije zato što sam tvoja.
Već onako… zbog zvuka, zbog rime,
uz riječi lažne što rastu poput plime.
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2009 10:53
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Bez tebe
Da te nisam srela, ne bih znala da još mogu zadrhtati.
Bez tebe sam jagoda bez šlaga, spomenar bez suhog cvijeća.
Da te nisam čula, ne bih znala da još mogu zaplakati.
Bez tebe sam škrinjica bez blaga, bez plamička stara svijeća.
Da me nisi pronašao, ne bih znala da se nisam izgubila.
Bez tebe sam lažno vedra i bez toplog mlijeka šalica.
Da me nisi dotakao, ne bih opet slatke trnce osjetila.
Bez tebe sam goleta praznog jedra i na javi luda sanjalica.
|
|
|
|
Poslao: 14 Feb 2009 19:58
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Molim
Da te jutrom iz sna probudi, molim zraku proljetnoga sunca.
Da ti lice u osmijeh razlije, molim krišku vrućeg prepečenca.
Molim ljude na tvom putu da ti dan u pakao ne pretvore.
Sva zatvorena vrata molim da se samo za te otvore.
Dok misli razigrane spremaš na nove stranice,
da tvom peru obasjava stazu, molim plamen stare voštanice.
Kad ti umornome na jastuku klone drago lice,
da ti moje ime u snove upisuju, molim lude ptice sanjalice.
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2009 15:28
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Molim... molite
Porotu časnu molim da nevinim ga proglasi
što plam nada mojih jedna suza gasi.
Što zbog boli opet znam da živim
ne želim da proglase ga krivim.
Molim ljude da ga ne osuđuju
što u grudima mojim sada snovi tuguju.
__________________________
Ne sudite mu što me svojom zvao,
zvijezde nebu za me krao,
pa se ljubavi moje prestrašio.
Ne smišljajte mu kazne ni pokore,
da grijehe okajava ne gurajte ga međ' zlotvore,
ne gradite za njega mračne zatvore.
__________________________
Molite da dušu svoju smiri,
Molite da oprost sebi podari.
Molite da tuga u njemu ne caruje,
Molite da životu opet se raduje.
Molite da ljubav svoju ne ubija,
Molite da ljubav moju ne odbija.
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2009 12:03
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Ne sudite kradljivici...
... što ne zna misli bolje iznjedriti.
Ona ljubav svoju u grudima krije,
na ugaslom ognjištu svoju nadu grije.
Oh, ne pišem ja s lakoćom.
Teško mi idu ovi stihovi i rime
što kažu „ da ti u stabla urezujem ime.”
Ne tražim ti pogled ne slutim ti glas.
Ne molim da kraj mene te bude jutra sva.
“Hoću izdaleka da volim i želim tvoja oka dva.”
Ne zovem te „Dođi“, neka…
Ostani uz sjeverna mora daleka…
“Jer sreća je lepa samo dok se čeka…”
Neću te naći u dubini što me mami.
Tek u snovima svojim srećem te u tami.
„Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.“
Ne vidjeh te nikad, al' si bio stvaran.
I uvijek živi neka krhka nada.
„U svakome stihu ima suza jada.“
Ne, ne nižem ja misli s lakoćom.
I stoga… kad poželim reći nešto,
ja ukradem pjesniku koji znao je to vješto.
A. Šantić; D. Maksimović; J. Dučić ; (i ja)
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2009 15:17
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Veoma osećajno i lepo pisano.
Ni slučajno nemoj da se odrekneš pisanja.
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2009 16:37
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Hvala ti Nešo, ali vjeruj da ja napišem pa čitam pa više ne prepoznajem, Kao da i nisam ja pisala. Nisam ti ja baš za to, nikad nisam bila. Eto, nešto mi je došlo:))
Htjela sam izbrisati one prozne sličice, ali ne mogu. Prije sam nešto i pisala u prozi, sada mi se ovdje ne uklapa.
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2009 17:46
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Vidim i osećam tvoj senzibilitet. Pisanje je tebi kao i velikoj većini pesnika vetil koji ispusti kroz sebe višak negativnih emocija. Kada ne bi bilo tog ventila, mnogi bi pukli.
Kao antistres program prepisujem ti jedan sajt gde sam moderator. Pošto ovde nema reklamiranja ukucaj u google pretraživač NesaDeBeli i naći ćeš ga. Ako poželiš da se regisrtruješ registruj se pod istim imenom kao ovde.
Nadam se da ću te videti tamo na četu.
Pozdrav, Neša.
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2009 21:21
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Nešo, nemoj se ljutiti, ali moram malo polemizirati. Naime, ne vjerujem da imam višak negativnih emocija i da ih pisanjem ispuštam iz sebe.
Negativne emocije bile bi mržnja, zavist, prezir, bijes i slično.
Nadam se da moje pisanje nikome ne prenosi tako nešto.
U meni možda ima malo tuge, ali ona je moja, ona je samo druga strana moje sreće i ne doživljavam je nužno kao negativnu. Naravno, bilo bi bolje da prevlada sreća, ali eto radost i tuga moraju zajedno. To je valjda ono "smiješane najlakše se piju".
|
|
|
|