offline
- Pridružio: 12 Avg 2006
- Poruke: 107
|
Ovo je jedna istinita prica…Napisana u znak secanja na jednu posebnu,zaista posebnu osobu koja ce zauvek ostati u srcu jedne devojke koja je ovu pricu u jednom trenutku i odlucila da napise…
Ova prica je ujedno deo njega koji nikada nece umreti u njoj i njenom secanju,deo koji se,gde god se ona nalazila,biti sa njom…
Ova prica je znak zahvalnosti za sve sto je ikada ucinio za nju,pokazao da je moguce dosegnuti zvezde,da nista nije nemoguce,samo ako to dovoljno zelis…za svu snagu koju jo je davao da nastavi dalje kada joj je bilo najteze…koji je nikada nije napustio,KOJI JE UVEK BIO TU…Koji je naucio da stvarno ZIVI…koji joj je otvorio oci za druge,neobicnije stvari..koji je PROMENIO…a ona nije bila tu…Nije bila tu onda kada je trebala biti..Nije uspela da mu kaze koliko ga je volela i koliko ga jos uvek voli.Koliko ce ga UVEK voleti…da mu je oprostila sve…I da ga zamoli za oprostaj.Bar na kraju cele njihove price…
Ova prica je mozda i pouka za neke.Putevi sudbine su cudni…zamrseni…nejasni…NEPREDVIDIVI…Zivite u sadasnjici…Ne dozvolite da prodje ni jedan dan da ne pokazete onima koje volite,KOLIKO ih volite…
Cenite stvari ne po onome koliko vrede,vec koliko vam ZNACE…
Spavajte manje,a sanjajte vise…SLUSAJTE druge dok govore….Minut vase paznje,nekome znaci mnogo vise od 60 sekundi zivota…Jer mozda vise nikada necete imati priliku za to…
OVA PRICA JE JEDNO VELIKO HVALA ZA SVE STO NIKAD NIJE USPELA DA MU VRATI…
Pocelo je sve nekih 2 godine unazad…
Ona je bila odlican ucenik,poslusna devojka,uspesna u svemu sto je zelela-uzor mnogim devojkama.Medjutim,isto tako,devojka koja nikad nije zakasnila kuci ako je izasla,nikada nije ucinila nista sto nije bilo u skladu sa misljenjem svoje mame,bake,oca…nista nepromisljeno,iznenadno,cega bi se secala i za 10,20,i za 50 godina,nista stobi jednog dana,kao stara baka,u toploj sobici pored kamina, mogla da prica unucicima,i
da kaze da u zivotu nista nije propustila…Da nema stvari za kojom zali,da ima prave USPOMENE…
ON…on je bio 7 godina stariji od nje.Trener u teretani…tamnoput,nabildovan,crn,sa azurno plavim okicama kojih ce se uvek secati.Koje ce je uvek posmatrati iz neke velike teretane,tamo negde gore,i biti uz nju…dok god on bude ziveo u njenom secanju.Bio je frajer,pravo olicenje jednog,mafijas…ili je samo zeleo tako da deluje.Opasno,nedodirljivo,nedostizno za svakoga.I delovao je…impresivno u odnosu na ostale.Ali,ona je znala…samo je ona znala je da je to maska,spoznala je i onu osetljivu dusu ispod svega ostalog.Dusu koja se plasila vezivanja,dusu koja nije zelela da bude povredjena,i zbog toga je povredjivala ostale.
Uvek je imao devojke koje je mogao lako da ostavi kada mu dosade…da se jednoga dana samo okrene i ode,bez objasnjenja.Devojke koje nije voleo,vec pokazivao…
Upoznali su se u teretani prvi put.Kada je video,znao je da mora biti njegova pre ili kasnije…ali je znao da to MORA biti tako.
Ona ga je smatrala izrazito antipaticnim,nije volela takve tipove,isuvise se prica naslusala o istima…Trazio joj je sliku za clansku kartu(koja nije bila obavezna).Iz meseca u mesec nije uspevao da dopre do nje,a ona sliku nje htela da dosnese.NAMERNO.
Medjutim,desilo se nesto na sta nije racunala..poceo je da joj se dopada nakon nekog vremena.Ili bar jednom delu nje…Zasto??..Ona to ne znam…jednostavno,imao je to nesto u sebi…Neobjasnjivo.
Trazio joj je br.da je ‘’podseti za sliku’’,i tako su poceli svakodnevno biti u kontaktu.ALI…u jednoj stvari su pogresili.On je i dalje ima devojku,a ona nije nista zelela sa njim dok je stanje bilo takvo.Postali su najbolji prijatelji…al ii nesto vise od toga.On je raskinuo sa devojkom.Da li rizikovati tako dobro prijateljstvo ili ne..??Postavljalo se to pitanje…
Rizikovali su.Posle toga,ona je otisla na more,i ostala 3 nedelje dok je on imao posla oko kluba i ni minut slobodnog vremena.Kada se vratila saznala je…Posto su iz jednog malog mesta,u kojem se sve sazna za 5-10 minuta,od kaslja se na kraju ispostavi da je u pitanju rak…
Cela okolina je pocela da siri price.Da upozorava njene roditelje…Njega da presrece na ulici i pitaju sta joj je ucinio.Tako dobra devojke i takav frajer..??Ne,jednostavno,ljubomora cini cuda…Nisu mogli da dozvole da se to nastavi.Napravili su im pakao od zivota.Nisu otisli zajedno na more…a prvi i poslednji put su imali priliku.Govorili su da ce je iskvariti,njena majka je plakala kod kuce moleci je da ga ostavi.Njegovi roditelji su se svakodnevno svadjali sa njim zbog prica koje su kruzile okolo..A koje su bile do te mere izopacene,da stvarno nije moguce koliko je ljudski mozak u stanju d aide daleko ...
Tada su prvi put zajedno proveli noc…5.avgusta.
I dogovorili se da je bolje da se rastanu i ostanu u kontaktu u tajnosti…da je tako boje za sve.Nisu ostali u kontaktu…
Sve do jednog dana u oktobru kada su se ponovo sreli…I sve je pocelo ispocetka.Bez icijeg znanja…Ona ga je volela.A i on se prvi put ZALJUBIO…i uplasio istog osecanja.Njihova veza je bila nemoguca…On nije moga da dozvoli sebi da je voli.Da pokaze bilo koju vrstu slabosti…Ne ,njemu to ne sme da se desi.Pokusao je da i nju gleda na isti nacin kao ostale devojke…kojih je bilo mnogo.NIJE MOGAO…
Ona mu je je znacila vise od samo obicne devojke…To joj je i rekao jednom prilikom,dok su igrali karte kod njegovog najboljeg druga.Kupili sup pice,i skupio je hrabrosti da joj to kaze…Nije mogao da je prevari,znao je da to nije zasluzila,nisu mogli biti zajedno,a opet…nije mogao da podnese nekog drugog u njenoj blizini.Ona je bila NJEGOVA…SAMO NJEGOVA.Tetovirao je zvedu na ledjima.Istu kao sto ima i ona.Ponovo su prekinuli kontakt…Ona je ostala dobar prijatelj sa njegovi drugom.Vremenom,on je poceo da misli da su njih dvoje zajedno…da tu postoji nesto vise od prijateljstva.Ponos mu nije dozvoljavao da to proveri…Posvadjali su se.Svo troje…Nasao je devojku.Ona je nasla decka u inat…Nisu ih voleli.Ne,oni su bili samo sredstva..orudje.Opet nisu razgovarali….
Onako ponosni,ignorisali su se,prolazili jedno pored drugog kao da nikada niceg nije ni bilo,a sa druge strane…Njena soba bila je njeno utociste.Sate je provodila razmisljajuci o njemu…gledajuci slike….secajuci se njihovih dozivljaja…begova…voznji…zajednickih treutaka koji su prosli,koji se nikada nece vratiti…trenutaka koje su mogli lepse da prozive…samo kada bi je pustio blize sebi,kada ne bi bio toliko trvrdoglav…
On je cuvao njene stvari,slike,mailove,pisma…iznova ih citao,zeleo da zaboravi sve…ali nije moga.Nije mu bilo jasno sta se to desava sa njim…Zeleo je da je nazove.Da joj objasni..da se pomire.Ali ona je otisla na more…nije znao da je otisla da pobegne od svega.Nije mogla svakodnevno da ga gleda sa devojkom…jednostavno-nije mogla…
Mozda je prerano dozivela takvu ljubav.Mozda je to moglo jos malo da saceka…
Vratila se…vratila se nazad 7.avgusta,i…
Rekli su joj.
To je dotuklo…
Imao je nesrecu…2 dana pre nego sto je ona dosla kuci.Bio je u komi.I nikada se vise nije probudio…a ona nije bila tu.Nije bila tu da ga drzi za ruku.Mozda bi se probudio…mozda,samo kada bi znao da je tu,da ce uvek ostati tu…da ga voli!Da ga je volela..I da ce ga voleti.Da mu oprasta…i da zamoli za oprostaj.Da se zahvali za sve sto je ikada ucinio za nju…da zna.Samo da zna sve…sve sto mu nije rekla,i sto joj nije rekao.
Dela govore vise od reci…
Jednog dana nazvace svog sina njegovim imenom…
Otici ce na ono mesto koje su zajedno planirali da posete…
Pazice onog njegovog famoznog pit bula kojeg je jedino ona mogla da seta,i koji je jedino nju hteo da slusa…
Zvedu nikada nece izbristai…dodace jedno slovo pored kao uspomenu na njega…
Ovo je kraj njihove price,dame i gospodo.Nadam se da ste izvukli negu pouku iz nje…Mozda nekada i stariji mogu da uce od mladjih.Mozda i ne…mozda je i ovo samo jedna prolazna prica,medju morem ostalih..Nebitna,nevazna,mala u odnosu na svemir,slamka u plastu sena…Ali je NJIHOVA.Njima bitna…njoj bitna…
5.avgust je za nju od tada…poseban dan…
KRAJ.
|
