Poslao: 21 Nov 2009 15:31
|
offline
- Pridružio: 30 Dec 2007
- Poruke: 63
|
Ne znam baš mnogo o Džonu Donu, pa nisam u potpunosti shvatio strofu. Ipak, probaću da napišem još jednu.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 21 Nov 2009 21:28
|
offline
- Pridružio: 18 Jul 2009
- Poruke: 56
- Gde živiš: Harmony city
|
Čekajući na ekvfan-a da napiše "još jednu", dodaću na ovu tuzorovu
Stigli su dani sunčani, lepi,
ali su pogrešan mesec odabrali.
Možda je kraj blizu, strepim,
Majci smo strpljenje prokockali.
Zemlja zbog nas vekovima pati,
pruža nam ljubav, pruža nam raj.
Tako to može samo rođena mati...
Je li milosti njenoj došao kraj?
Zemljani prah smo, trunje, prašina
što je kovitla razbludni vetar.
Nas, tako sitne, mori taština,
i smešna gordost ovoga sveta.
Oprosti, molim te, našu sramotu,
zašto smo takvi, ne znamo ni sami.
I ostavi nas još malo u životu,
odloži kaznu, sa promenama stani.
Nijedan čovek ostrvo nije,
deo je Zemlje, čest Vasione.
U Čovečanstvu tajna se krije -
Eh, Džone Done, nek' zvona zvone
Svi smo putnici na brodu što tone
što se hrani sujetom, mržnjom i zlobom,
i zato ne pitaj za kim zvona zvone
jer ona zvone uvek za tobom.
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2009 15:48
|
offline
- Pridružio: 30 Dec 2007
- Poruke: 63
|
Stigli su dani sunčani, lepi,
ali su pogrešan mesec odabrali.
Možda je kraj blizu, strepim,
Majci smo strpljenje prokockali.
Zemlja zbog nas vekovima pati,
pruža nam ljubav, pruža nam raj.
Tako to može samo rođena mati...
Je li milosti njenoj došao kraj?
Zemljani prah smo, trunje, prašina
što je kovitla razbludni vetar.
Nas, tako sitne, mori taština,
i smešna gordost ovoga sveta.
Oprosti, molim te, našu sramotu,
zašto smo takvi, ne znamo ni sami.
I ostavi nas još malo u životu,
odloži kaznu, sa promenama stani.
Nijedan čovek ostrvo nije,
deo je Zemlje, čest Vasione.
U Čovečanstvu tajna se krije -
Eh, Džone Done, nek' zvona zvone
Svi smo putnici na brodu što tone
što se hrani sujetom, mržnjom i zlobom,
i zato ne pitaj za kim zvona zvone
jer ona zvone uvek za tobom.
Pomoćni čamac je pored broda,
ali ga od mraka ne vidimo jasno.
U njemu je Otac nebeskog svoda,
ukrcajmo se, dok ne bude kasno.
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2009 18:07
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Ponekad mi dođe da te udarim,
ponekad samo da te blago ošamarim,
ti nikad nisi bila odistinski dobra,
više ko zmija,pljuvala ko kobra,
i godinama tako,samo se smorio,
*ebo te onaj ko te je stvorio!
Dođe mi ponekad da te sapletem,
pa da se zaplačeš k'o malo dete.
Makar bi suzu iskrenu pustila,
bez padobrana kad bi se spustila.
Takve se misli vrzmaju po glavi,
*ebo nas onaj koji nas sastavi!
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2009 20:15
|
offline
- TiSi
- Ugledni građanin
- Pridružio: 25 Mar 2009
- Poruke: 388
|
А да сломиш ногу, ил' бар мало угануће,
Па да данима не излазиш из куће!?
Ја се, ево, кунем, свакога ми светог,
Храну бих ти доносио сваког дана, петог.
У механи надо бих се ''Све ће ово проћи'',
*ебо ме свако, где ми беху очи!
Додатак: Знам да испадам из ритма па сам зато и издвојио строфу као посебну поруку (жена гледа неке глупости на телевизији па ме понео тренутак).
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2009 22:43
|
offline
- gfactory
- Super građanin
- Pridružio: 26 Okt 2007
- Poruke: 1064
- Gde živiš: u Apache
|
Vel'ko fala na prihvatanju vašem,
znam bar da lupetam i da lomim čaše...
Ponekad mi dođe da te udarim,
ponekad samo da te blago ošamarim,
ti nikad nisi bila odistinski dobra,
više ko zmija,pljuvala ko kobra,
i godinama tako,samo se smorio,
*ebo te onaj ko te je stvorio!
Dođe mi ponekad da te sapletem,
pa da se zaplačeš k'o malo dete.
Makar bi suzu iskrenu pustila,
bez padobrana kad bi se spustila.
Takve se misli vrzmaju po glavi,
*ebo nas onaj koji nas sastavi!
А да сломиш ногу, ил' бар мало угануће,
Па да данима не излазиш из куће!?
Ја се, ево, кунем, свакога ми светог,
Храну бих ти доносио сваког дана, петог.
У механи надо бих се ''Све ће ово проћи'',
*ебо ме свако, где ми беху очи!
Lepog tela ali ne i dela,
kuću našu ne znadeš da čistiš.
koji moj si sa mnom nešto htela,
nemoj ovde sada da mi vrištiš.
U krevetu samo dobra si mi bila,
al' to znade baš svaka kobila,
nemam sada u šta da ga metnem,
*ebo sam te kad te negde sretnem!
Ej ljudi super ste baš mi se sviđaju ovi vaši prepevi...
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2009 23:24
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Ponekad mi dođe da te udarim,
ponekad samo da te blago ošamarim,
ti nikad nisi bila odistinski dobra,
više ko zmija,pljuvala ko kobra,
i godinama tako,samo se smorio,
*ebo te onaj ko te je stvorio!
Dođe mi ponekad da te sapletem,
pa da se zaplačeš k'o malo dete.
Makar bi suzu iskrenu pustila,
bez padobrana kad bi se spustila.
Takve se misli vrzmaju po glavi,
*ebo nas onaj koji nas sastavi!
А да сломиш ногу, ил' бар мало угануће,
Па да данима не излазиш из куће!?
Ја се, ево, кунем, свакога ми светог,
Храну бих ти доносио сваког дана, петог.
У механи надо бих се ''Све ће ово проћи'',
*ебо ме свако, где ми беху очи!
Lepog tela ali ne i dela,
kuću našu ne znadeš da čistiš.
koji moj si sa mnom nešto htela,
nemoj ovde sada da mi vrištiš.
U krevetu samo dobra si mi bila,
al' to znade baš svaka kobila,
nemam sada u šta da ga metnem,
*ebo sam te kad te negde sretnem!
U ovom da učestvujem odbijam s indignacijom
jer stihovi su jadni, jer stihovi su ružni!
Izjavljujem stručno, uzdrmana konsternacijom –
ovaj perfekt u službi futura zapravo je kondicional tužni.
Kad bi… ako!? Ma vama bi se htelo, bilo bi vam milo neku malu, čednu…
Al nismo više očajne ni lude, ambicije naše daleko su veće!
Pa vi sami kuhajte, perite i kobile vabite da u krilo vam sednu …
Rađe ćemo same! I bolje smo sreće!
Nismo više u ružnoj vazi samo plastično cveće.
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2009 23:34
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
I ako si im rekla, sve je tako,
tako lako, ooooooo, tako lako ooooooo ooooo
Pozdrav sanjalice, baš sam s pitao šta li radiš.
|
|
|
|