|
Poslao: 18 Jun 2007 15:34
|
offline
- lija
- Građanin
- Pridružio: 14 Mar 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u njegovim mislima
|
....................pesma jedne slabosti..........................
Prazna soba. Sat što otkucava.
Milion razloga izmišljam samo da ispunim prostor.
Dosta mi je čekanja- ja hoću da postojim!
Provlačim se kroz tuđu nevericu i odlazim...
Kad ne mogu više da podnesem skakutanja po priči o vetru i lošem vremenu,
ja otrčim suncu.
Tamo se vide moje prave boje.
Nije istrulilo od brige svo moje strpljenje.
Još uvek postoji nada.
Osmehujem se bledim licima na prozoru sećanja.
Od danas stanujem sama.
Samo još da obrišem prašinu ispod očiju,
da ne nataloži se suviše tuđih reči i uništi mi lepotu.
Bar da sačuvam nešto posle čega mogu da napišem pesmu.
Da, kad se pogledam u ogledalo, ne vidim samo bivšu ljubav u odrazu senki,
već iskonski strah od neizvesnosti sledećih susreta.
Bar da ostanem verna sebi dok drugi prolaze,
i ne žele da vide, i okreću glavu, i osmehuju se,
i nekako nespretno prikrivaju svoje slabosti,
i nestaju negde u izmaglici svoje svesti.
Uvek ću videti dalje od horizonta prodornih očiju
i razumeću više od dirigovanih reči nepomičnih usana.
Ali neću shvatiti, sve dok tužno dete ne nauči
da njegova ljubav ne može svakome vratiti osmeh.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2007 16:47
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
lija ::Uvek ću videti dalje od horizonta prodornih očiju
i razumeću više od dirigovanih reči nepomičnih usana.
Ali neću shvatiti, sve dok tužno dete ne nauči
da njegova ljubav ne može svakome vratiti osmeh.
pronalazim se u tvojim stihovima...
jako lijepo
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jul 2007 22:37
|
offline
- lija
- Građanin
- Pridružio: 14 Mar 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u njegovim mislima
|
Želja
Dodajem malo reči na ovo sivilo pred mojim željama...
ne znam da ih izustim,
da prevalim preko usana stihom...
samo znam da želim....
ko će razumeti... ko će opravdati....
ljudi nestaju, prilika mi izmiče...
dok borim se sa sobom, odlazi mi hir,
ludi početak...možda uspeh...
kome li ostavljam blede tragove....
budim se...ne želim da stradam...
zaista ne želim da izgubim sebe... hoću da vladam....
prijatelj bi mi pomogao...
prijatelj bi me utešio... sve je to život...
ne! Sve je to moje... želja i strah,
mogućnost možda...
ničija prilika i samo moj glas...
moje vreme, moj svet.... muzika u ušima....
osećaš li ritam... ?
prati moje korake... idemo zajedno.. da stignemo....
drži me dok padam...ma....
drži me da ne padnem, govori mi....
ja pevam.... sada samo pevam....
da li sanjam....?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Avg 2007 14:47
|
offline
- lija
- Građanin
- Pridružio: 14 Mar 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u njegovim mislima
|
***
Lik u ogledalu sa posvetom,
Opet sam svoja.
Skrivam led u očima,
Ne znam čijim žarom i željom,
Ne znam kome osmeh milujem.
Oči sa precizno ucrtanim sjajem,
Da na pogrešnu stranu ne odluta misao.
I usne sa nečijim imenom u uglu,
Da nosim sama svoje poljupce,
Da svojim glasom uhvatim sreću.
I telo u crnom..i ples u koraku...
ja znam šta želim.
Promeniću pesmu!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Okt 2007 20:57
|
offline
- lija
- Građanin
- Pridružio: 14 Mar 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u njegovim mislima
|
obična
obična, sasvim nova i tiha,
drhtala je na rubu izgužvanog sna,
skrivena pod skute meke
dok misao ne zadisa...
zaželeh da zaboravim je do dna,
slučajnu i nevažnu ostavim da sluti,
ali ne!
obična i nimalo ljubavna
navela je osmeh da se ne ljuti,
dušu vinula je do visina.
jeste ona obična i prava,
nije prva, al iskrena oduvek,
šira i dublja no nebesa plava
doseže iznad vremena sad i zanavek.
oproštaj ne ište od lude reči
što kanila je da je izbriše,
da je ostavi da tužna pati...
vesela je obična sad kad ruka je piše
i kad je srce kroz običnu rimu prati...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Okt 2007 20:58
|
offline
- Kirejna
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 05 Jan 2007
- Poruke: 5
|
prva pesma je tako savrsheno jednostavna... iskrena, laka, a ipak preduboka za one koji nisu doziveli slichno. u njoj je se tako prosto udaviti...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Okt 2007 15:18
|
offline
- lija
- Građanin
- Pridružio: 14 Mar 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u njegovim mislima
|
tnx...
primetila sam da prva pesma ostavlja najjači utisak....
zaista je napisana..onako lake ruke...od srca.....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Dec 2007 23:11
|
offline
- lija
- Građanin
- Pridružio: 14 Mar 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u njegovim mislima
|
***
Samo jedan osmeh kad se spotakne o reč
Velikim slovima ispiše se san
Samo jedan korak kad istroši svoj trag
Malenim stopama u novi dan
Samo jedan zvuk kad profijuče uz vetar
Oduševim pesmu novim stihom
Samo jedan dodir kad me seti
Kako suze teku s prvim rifom
Samo jedan uzdah kad sklizne niz grudi
Stane mi vreme
Samo jedan pogled kad dovede oči do neba
Daleko moju dušu od mene
Samo jedan osmeh kad se spotakne o reč
Velikim slovima ispiše se san
Da jednog jutra lice mi sija
Samo jedan zrak početka da mi prija
|
|
|
|
|
|
