zaboravna pesma

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ ekvfan, nije problem u rimovanju, to svako može... Šta je to teško Po meni je teže da sastaviš pesmu, koja nema rimu, u kojoj ćeš reći sve što si hteo, a pri tom da čitaoca ostaviš bez daha...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sorelag, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@saten

Slazem se s tobom da treba probati pisati i bez rime...i to moze biti veoma,veoma lepo...al' mislim da ne moze,ipak,bas svako napisati rimovanu pesmu....nije ni to bas toliko jednostavno.....
Ako hoces da ta pesma bude zaista dobra,a ne nesto bzvz...!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@g0c47777

Pa naravno, ne mislim da je to ono kao: " E hajde da napišem pesmu..." A nema veze ako ta pesma nema nikakvog smisla...

Preduslov da neko napiše pesme sa rimom je vrlo bogat rečnik kojm se pisac izražava... Ili bi barem trebalo...

Varijanta bez rime je malo teža... Ali obe zahtevaju dosta truda...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja smatram Milana Mladenovica velikim pesnikom i volim njegove pesme, ali isto tako volim i Borin stil i vise volim da rimujem. A da je lako rimovati, niko ovde ne bi voleo Disa i ostale velikane.

Pozdrav.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ ekvfan

I Milan i Bora imaju super pesme i to stoji... Što se tiče rime, nemoj bukvalno da me shvatiš... Rekoh već nije ni rimovanje tako lako... Ali jeste lakša u odnosu na stil koji ne sadrži rimu... No, svako voli različito, i neka se tim svojim afinitetima vodi... Ja mogu samo da dam sugestiju, što se i trudim da učinim...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, nismo se najbolje razumeli. Sad jesmo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: mpman, Sorelag, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda bih trebala otvoriti novu temu, al' neću.

Legla ja noćas s namerom da spavam, al' naravno ništa od toga. Umesto spavanja, nastale ove rime, da ne kažem pesmica, koju sam rešila da podelim s vama.

currently hidden

• 5Ovo se svidja korisnicima: mpman, Dusan, Sorelag, angelika, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jedan "hit" ...

U TIŠINI

Tebi što čitaš redove ove,
Naviknutom na brodove reči što plove,
Tebi, baš tebi, reći ću nešto,
U tišini, bez reči.

Nećeš znati kada je početak,
Ali kada je kraj biće ti jasno,
Biću brza kao metak,
A ti me saslušaj časno,
U tišini, bez reči.

Govoriću glasno,
Glasnije od najtiše reči, svakog slova,
Glasnije od vetra i kiše,
Glasno koliko je i u svetu snova,
Nastaviću sve tiše i tiše,
U tišini, bez reči.

Govoriću a neću biti u blizini,
Ćutljive reči saopštiće mnogo,
Većina ništa neće čuti, bićeš u manjini,
Osvrćući se strogo,
U tišini, bez reči.

Sve je već rečeno i nije,
Pitam se koilko si čuo,
Sada kada ništa nije ostalo da se skrije,
Odlazim,
U tišini, bez reči.

• 3Ovo se svidja korisnicima: A., angelika, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

~ Između ~

Između da i ne,
Hoću i neću,
Ne želim ništa i trebam sve,
Ja tražim sreću.

Između zime i leta,
Sunca i kiše,
Ovog sveta i drugih planeta,
Gde talas se morski njiše,
Ja tražim sreću.

Između kamena i stene,
U visokoj travi, u kućici puža,
U snu i na javi,
Beskrajnim poglednom što se pruža,
Ja tražim sreću.

Među lišćem, međ' krilima pčele,
U oseci i plimi,
U gnezdima gde male ptice se vesele,
U jatima koja žure ka toplijoj klimi,
Ja tražim sreću.

Tražila sam i tražiću,
Al' bojim se naći neću,
Jer istinska sreća nije,
Našla mesto da se skrije,
Ovde.

(Izlupala sam se i nisam žalila. )

• 1Ovo se svidja korisniku: Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

~ Neizvesnost putovanja mehurom ~

Ne znam kako, ni od kada,
Ni zašto, ni zbog čega,
Ali u mehuru sam sapunice sada,
Vetrovi me nose, slobodno, bez stega.

Kad sve se utiša i vetar se smiri,
Mehur i ja u njemu, skloniji smo padu,
Iščekujemo da se sve raspiri,
Pod nečijim užurbanim korakom,
U nekom nepoznatom gradu.

Iznenada, vetar nas uznosi na ljute visine,
I sve postaje beznačajno, sitno,
Posmatrano s ove nebeske čistine,
Nastavljamo, to je sada jedino bitno.

Među oblacima smo, ne vidi se jasno,
Pa ipak, znamo da na pravom smo putu,
Dok sunce doziva nas glasno,
Ne obaziremo se, nastavljamo prećutno dogovorenu rutu,
Mehur i ja u njemu.

Još ne znamo kada, niti gde ćemo stići,
Ako sunce se ne naljuti, a vetrovi posluže,
Kao do sada,
Čudesnim mestima možda ćemo prići,
Najkasnije do večnosti, ne duže,
Ako ne, kao i uvek, ostaje nada.