offline
- medicus
- Građanin
- Pridružio: 21 Sep 2008
- Poruke: 170
- Gde živiš: Beograd
|
1. Molim vas... nadam se da možete prepoznati sarkazam u tekstu...
2. Citat:Procitao sam ono sto si linkovao sa Wikipedije, i samo vidim ono sto sam vec ranije rekao - kada su Srbi dolazili na Balkan, tu je vec bilo dosta slovenskih plemena koja su ranije dosla.
Pročitali ste ono što vam odgovara... ima tu još toga, a ne skrećem sa teme, kada kažem, da vam nebi škodilo, da pregledate istu temu, na nekoliko drugih jezika... prilično se razlikuju međusobno! Makedonci su se recimo raspisali o Slovenima (a ništa novo nećeš da nađeš)!
3. Opet sam bio sarkastičan, na vašu izjavu da Citat:Ako se ne varam, spominje se jos u osnovnim skolama da su Vizantinci dozvolili naseljavanje nekim slovenskim plemenima, ali da su kasnije uveli zabranu kada je doslo jos slovena u velikom broju. ,
ja odgovaram opaskom, da nije sve čemu nas uče u školi istina... Svako bi trebao, makar malo da razmišlja svojom glavom, umesto da guta već sažvakano znanje!!!
4. Kao što reko' Citat:да ли сте их узели на разматрање, изнели на форуму, и објаснили, шта није у реду... не би' рек'о! , kakvi da su dokazi, nadam se da imate kvalitetan, i dobar odgovor na njih, sem što ih karakterišete presipanjem iz šupljeg u prazno... to nije kontrateza, to je nipodništavanje!
5. Da, vrlo dobro znam ''zvaničnu'' verziju o ćirilici, ono što sam rekao je da je prof. Bilbija, koristeći se ćirilicom i srbicom, prvi protumačio etrurske (raške) nadgrobne natpise! To sam i on kaže:
Citat:« Jezik kojim govore Srbi, Hrvati i Slovenci bio je isti onaj kojim su govorila rasanska plemena u Italiji koja su ostavila taj jezik zabelezen u svojim pisanim spomenicima u kojima se izmedju sebe zovu Rasi i Rasani, a ne Etrurci, kako su ih Rimljani prozvali kao sto su rasanska plemena, koja su zivela u danasnjoj Sloveniji, Istri, Hrvatskoj i Srbiji, prozvali se Ilirima. Iako su se u proslosti nizala teska vremena, menjali se zavojevaci, gospodari i vere, dolazili I prolazili ratovi, narod nas je ostao je uvek na svojim logama, cuvajuci svoje tradicije i svoj jezik. U dokumentu koji se prikazuje u ovom radu pod naslovom “Rasanski bukvar i citanka”, cija su slova salita u bronzu pre tri hiljade godina u oblastima padovanske Venecije, isti je jezik kojim danas govore Srbi, Hrvati i Slovenci ».
(Svetislav S.Bilbija, Predgovor srpskom izdanju, str IV-V, Staroevropski Jezik i Pismo Etruraca, Miroslav, Okt 2000)
« Zamenjujuci etrurska slova odgovarajucim slovima cirilice iste glasovne vrednosti, utvrdio sam, da se najveci broj etrurskih reci nalazi u Rjecniku srpskog jezika Vuka Stefanovica Karadzica. Takodje sam utvrdio, da jezicni sastav etrurskih tekstova, prikazanih u ovoj raspravi, potpuno odgovara jezicnim i recenicnom sastavu u srpskom jeziku.
Oko dvadeset procenata etrurskih reci, koje nisu sacuvane u srpskom jeziku, nalaze se u drugim slovenskim jezicima, pa latinskom i germanskom. Nije bilo nikakva problema u mom radu, da neslovenske reci kao sto su italijanske i latinske koje imaju istovetne osnovne korene i morfeme sa etrurskim recima, prenesem cirilicnom transkripcijom, postigavsi na taj nacin, da one u srpskom prevodu budu potpuno razimljive. »
A nesumnjivo je da je u tome i uspeo... tamo gde su svi pre njega odustali!
Elem, Citat:The Etruscans themselves used the term Rashenna, which was syncopated to Rasna or Raśna.
Citat:Rasenna comes from Dionysius of Halicarnassus I.30.3. The syncopated form, Rasna, is inscriptional and is inflected. The topic is covered in Pallottino, page 133. Some inscriptions, such as the cippus of Cortona, feature the Raśna (pronounced Rashna) alternative, as is described in Gabor Z. Bodroghy's site, The Palaeolinguistic Connection, under Origins.
Postoji mnogo, mnogo drugih spomenika kulture i pisma Rasena, a gore navedeni tekst (znam pouezdano), nikada nije podvrgnut ispitivanjima na osnovu teorija prof. Bilbije!!!
6. Nema problema, još mi dočarajte i objasnite, koji su to još narodi, sem Slovena, migrirali zajedno sa njihovom ''vojskom'' u tolikoj meri, da nasele područje od Alpa do Peloponeza, i Carigrada... međutim:
Citat:1) Да би се земљорадници селили више стотина километара са једног станишта на друго, неопходан је мотив. Уобичајено је да се демографске експлозије и глад сматрају важним мотивом за сеобе, али се најчешће ради о претеривањима. Демографске промене су сложено зависне од бројних реалних фактора и ретко кад током неколико узастопних генерација постоје изузетно повољни услови за висок прираштај становништва. Чак ни тада не постоје физичке могућности за повећање неког народа на широј територији за више од 10 пута током једног века. Гладно становништво није у стању ни да издржи сеобу, а нарочито не да савлада отпор суседа, које својом сеобом угрожава. Други логични мотиви су реални само за миграције мањих група.
2) Сеобе на велика растојања захтевају ношење велике количине концентроване људске хране за период од готово две године (све до нове жетве на одредишном месту). То значи да је потребно неприродно много јахаћих коња, запрега и теглеће стоке. Толика резерва хране, кола и стоке значи да се ради о јако богатом народу, који нема разлог да се сели, већ је далеко логичније да формира своју јаку државну заједницу, уз унајмљивање ратника за заштиту од нападача, или за освајања.
3) Толико велики вишак хране и нарочито толико крупне стоке (много више него што је потребно за нормалну обраду земље) на широј територији реално и не може да постоји, јер се локалне неравномерности балансирају трговином, а периоди роднијих и гладнијих година се у дужем периоду уравнотежују варирањем наталитета и јачањем или слабљењем државе. Нелогично је и неприродно да период благостања и формирања осетних залиха, када је и највиши осећај сигурности, доведе до стварања мотива за сеобу;
4) Ако би народ и кренуо у сеобу, сточна храна не би могла да се носи, већ би стока морала да се храни испашом у некој врсти номадског кретања кроз насељене пределе са добром испашом и са довољно воде. Такве колоне би формирале покретне зоне (са густином од 20-30 људи по km2, а током сеобе би била пребрисана и практично опустошена површина једне данашње средње велике европске државе). Густина мигрирајућег становништва је упоредива са густином становништва у пределима кроз које се пролази. То би изазвало отпор локалног становништва и успоравање кретања;
5) Максимално изводљива брзина кретања од само неколико километара дневно, уз све друге тешкоће током расположивих 100-120 дана повољних временских прилика током године, практично онемогућавају сеобе земљорадника на дистанце удаљене више стотина километара.
6) Прелазак преко великих река је веома тежак техничко-физички проблем за становништво необучено за такве подухвате (нпр. за прелазак 300.000 људи у сеоби преко Дунава потребно је најмање 300 скела, које би ти људи морали сами да саграде, као и више десетина дана за превожење људи, стоке и запрега, уз веслање самих путника). Слично би било и при кретању кроз сужене коридоре између планина. Болести, несреће, временске неприлике, напади пљачкаша итд. довеле би до осетног пада морала и жеље да се застане у богатим пределима кроз које се већ прошло (тиме би овакви насељеници убрзо постали препрека за нове сеобе);
7) Сеобе номадског становништва су лакше изводљиве, али су и климатски ограничене на степске области и правце исток-запад, уз јако ограничену могућност преквалификације у земљораднике у новој домовини.
 Сеоба у правцу север-југ подразумева велике климатске промене и промене пољопривредних култура. Досељеници не могу сами да науче потребна знања за бављење пољопривредом, без велике сарадње са становништвом у новој средини, а тиме су изложени постепеној асимилацији;
9) Да би читав подухват био остварен, народ је морао да буде беспрекорно организован и дисциплинован, што је могуће само ако има јаку државу, што је у супротности је са полазном претпоставком и мотивом. Ja ne vidim šta je ovde problem... ovo je naučna analiza, a ne trabunjanje i naklapanje nekog zaludnika pokraj monitora!!!
|
)
