offline
- Piksi
- Elitni građanin
- Pridružio: 13 Nov 2003
- Poruke: 2435
|
Tek sad sam video ovu temu i procitao sam je u dahu...
Naime, imam 19 godina. Citav zivot sam trenirao (od obdanista do osmog razreda - karate, a od osmog do pre nekih 6 meseci - kick box). Pre nekih 6 meseci sam prestao da treniram (obaveze u skoli i provatni problemi), tako da sam mnogo vremena provodio uz kompjuter sa minimum fizicke aktivnosti...
Pre neka tri meseca su me drugari naterali da odem na partiju fudbala, i pogodite sta se desilo... Pao sam jako nezgodno (na zadnjicu), ali sam nakon toga ustao i nastavio utakmicu bez problema. Nakon par dana (bez bolova) su dosle one tropske vrucine i bio sam 'primoran' da 2-3 noci prespavam na ogromnoj promaji (otvoren prozor, vrata od sobe, pa cak i vrata koja vode napolje!)... Ne mogu da budem potpuno siguran sta je razlog, ali tih dana su poceli jaki bolovi u predelu donjeg dela ledja, tj. zadnjice. Bol je bio toliko (nemam reci da ga opisem) - Kretao je iz donjeg dela ledja, zatim zadnji deo butine, koleno, potkolenica, stopalo, pa cak i prsti su me boleli!!! 10ak, 15 dana sam se ponasao kao da nema bolova (mislio sam da ce da prodje samo od sebe), ali bol je postajao nepodnosljiv... Raspitao sam se, i mogi su mi rekli da imam sve simptome Isijasa...
Na nagovor roditelja i devojcice, uzeo sam knjizicu u ruke i krenuo kod doktora... Prvo, cekao sam vise od pola sata da nadju moj karton, a onda sam dobio uput za ortopeda. Odem kod ortopeda, pokucam i kazu mi da sacekam. Sacekam nekih pola sata, a onda ponovo pokucam. Izadje jedan od doktora i upita me:"Je l' povreda, ili...?". Ja pocnem:"Pa ne znam da li spada u povrede, ali pre par dana...", ali tu me je prekinuo rekavsi mi:"Poslepodne primamo samo hitne slucajeve, dodji ujutru" i zalupivsi mi vrata pred nosom. Odlepio sam!!! Pocepao sam uput i otisao kuci u nadi da ce sve da bude u redu samo od sebe...
Ali, bolovi su se (cini mi se) samo jos vise pojacavali, tako da sam odlucio da odem kod lokalnog 'nadrilekara'. Objanio sam sta me boli i na koje razloge sumnjam, a on mi je rekao da moze da bude i jedno i drugo. Uglavnom, izmasirao me je sa neka dva mala aparata (donji deo ledja i desna noga). Navodno, struja deluje samo tamo gde sa nervom nesto nije u redu. I stvarno, stavio mi je aparat na obraz - nista, ali kada ga je prislonio na donji delo ledja - peckanje, pa cak i jak bol... Nakon zavrsene terapije mi je bilo malo lakse (mogao sam lakse da se oslanjam na desnu nogu, pa cak i prilicno normalno da hodam). Medjutim, Spale me je odmah upozorio recima:"Ja sam ti sada opustio zivac, ali on ce opet da se zgrci. Potrebno je ponoviti terapiju jos par puta". Bio sam srecan sto se bol smanjio i jedva sam cekao da odem kuci... Medjutim, nakon prespavane noci - bolovi su bili jos jaci. Bolovi su bili najizrazeniji kada lezim, sedim, kada se smejem, kijam ili kasljem... Trebalo mi je 20 minuta da iz lezeceg polozaja predjem u sedeci!!!
Nisam mogao da izdrzim, pa sam jednog jutra odlucio da opet posetim doktora. Cetiri sata sam izgubio dok nisam dobio uput i stigao na red kod ortopeda. Objasnio sam mu sta mi se desava, a on me je uputio na snimanje kicme i karlice, pa da nakon toga odem prvo kod neurologa (vrata do njegovih), pa da sa njenom dijagnozom dodjem kod njega. Odem, snimim kicmu i karlicu, i odem kod neurologa. Prijatna zena, ali je trazila da odemo kod ortopeda - da oni zajedno pogledaju snimak. Sedim na stolici, a njih dvoje gledaju snimke i 'domundjavaju' se (kazu da ih je najvise mucio nacin na koji hodam - jako izrazeno sam 'vukao nogu'). Okrecu se prema meni i kazu mi:"Decko, sa snimkom je sve u redu. Evo ti recept za Movalis. Pij pola ujutru, a pola uvece. I idi, bre, na bazene. Plivaj, juri devojke, a nemoj da se guras ovde sa babama i dedama". Nakon 6 sati provedenih u bolnici, odem do apoteke, a onda i kuci (u nadi da ce tablete da pomognu). Isao sam i na plivanje, popio citavu kutiju Movalica - Nije pomoglo!!! Sve to je trajalo vise od dva ipo meseca... Onda sam odlucio da idem u selo (pre nekih 25 dana), a da pre toga jos jednom odem kod Spaleta. Spale nije bio tu, ali me je primio njegov otac (jako mator deda). Pokazao sam mu snimke, a on je poceo:"Auu... Ti si, bre, jako mlad za ovo. Otkud tebi ovo? Ovde operacija...". Prekinuo sam ga recima:"Meni su u bolnici rekli da je na snimcima sve u redu", nakon cega je on rekao:"Ma, kako u redu?! Pogledaj ovo!" i pokazao mi na snimak kicme. Nisam strucan, ali pokusacu da objasnim sta se vidi na snimku -> Mislim da se radi o cetvrtom i petom prsljenu (odozdo). Izmedju njih nema razmaka koji postoji izmedju ostalih, vec deluje kao da je peti naslonjen na cetvrti, a i malo je 'pobegao' u desnu stranu (manje od 1cm) u odnosu na cetvrti. Steta sto ne moze da se skenira snimak, ali ja bolje ne znam da objasnim. Nakon toga mi je zadao neke vezbe na osnovu kojih je utvrdio koliko je ozbiljno ostecenje. Ustanovio je da nije toliko ozbiljno koliko deluje na snimku i uradio jednu terapiju strujom (isto kao i njegov sin). Rekao mi je da pijem Beviplex i da bolno mesto mazem Fastum gelom. Radio sam tako i bol se zaista malo umanjio, medjutim - to je i dalje bilo jako daleko od normalnog stanja (nisam mogao da stojim samo na desnoj nozi, a o skakanju i trcanju nisam ni razmisljao)...
Pre nekih 20-ak dana sam otisao u selo, sa namerom da se odmorim i da provedem dosta vremena sa familijom. Par dana nakon mog dolaska je ujak izlivao plocu na novoj kuci, a kako su imali manjak ljudi - odlucio sam da pomognem koliko mogu. Ni manje, ni vise - Prihvatio sam se rucnih kolica. Od 6h (ujutru) sam gurao kolica puna betona. Vec oko 14h je bol skoro potpuno nestao, ali nisam hteo da stanem. Sve do 20h sam radio punom parom. Nakon toga sam se istusirao i legao da spavam. Ujutru sam bio kao nov. Od tog dana uopste nisam osetio onaj bol koji prolazi kroz citavu nogu, vec povremeno (jako retko) osetim blagi bol u predelu desnog dela zadnjice. Medjutim, MOGU da skacem i da trcim. Naravno, jos uvek se cuvam. Radim vezbice, setam, vozim bicikl... Jednostavno, nema bola...
Izvinjavam se sto sam vas smorio ovolikom pricom (ne morate je ni citati), ali nemate pojma koliko sam srecan sto je bol (skoro) nestao... Nadam se da ce uskoro potpuno da nestane i da cu moci ponovo da treniram... Zivim za taj dan...
PS: Obeshrabruju me price da se taj bol uvek vraca...
|