|
Poslao: 18 Sep 2006 19:23
|
offline
- SVITAC
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Apr 2003
- Poruke: 5919
- Gde živiš: Beograd
|
Ako zanemarim ona seksualna iskustva .. više manje i ja to sve doživljavam
svakodnevno i to bez narkotika u prošlosti ili sadašnjosti ..
Pokušavam da promenim svet .. okruženje u kome sam .. a to ti je ravno
samoubistvo ..
Traume i posledice ćeš imati i sa tim se pomiri .. vremenom će to sve nestati u većoj meri ..
ali moraš svom mozgu i organizmu dati nešto novo .. lepo .. što će imati da zapamti i prebriše ono staro.
Nemoj akumulirati negativnu energiju u sebi .. izbaci je ..
nemoj tvoji nervi da se lome .. lomi tuđe ..
Život čine male stvari .. ne megalomanija .. pronađi te male stvari oko
sebe i živi život .. 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2006 19:28
|
offline
- siroma
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 17 Sep 2006
- Poruke: 6
|
SYSTEMS ::Javljaj nam kako napredujes iz dana u dan....
'ocu ionako sam non-stop na internetu
SYSTEMS ::Ispricaj nam kako si poceo. Da li je to bila prvo cigara, pa onda vutra (ovo je bitno da odgovoris posto bih eksperimentisao sa travom... ili ako ti preporucis da ne?), pa zatim...
pocelo je sa vutrom naravno
posle doso sit (hasis)
a uz pusenje hasisa polako sam "cascavan" da bi se navuko' ...
ostalo je manje vise klasika
tuzna i ruzna
SYSTEMS ::Kako si shvatio da je to lose?
uhhhhh
shvati se relativno brzo
ali obicno prodje dosta vremena dok se ne preduzme zaista nesto delotvorno
velika snaga je potrebna za to
SYSTEMS ::Gde si se prelomio ili vise nisi imao para i posao?
posle odvratnih mahom homoseksulnih epizoda
odvratnost je krajnja
prelomi covek u sebi recimo kad ispusi nekoliko qraca u wc-u na kolenima ...
SYSTEMS ::Sta ti tvoja porodica kaze i kako ti ako ti pomaze?
porodica je bila uz mene svo vreme
prvo u smislu da me nisu napustali bez obzira sta se dogadjalo a kasnije je keva (koja je inace psiholog) mi pomogla najvise
i dan danas je prevashodno ona zaduzena za moje mentalno zdravlje
puno sam naucio od nje
i citao o svom problemu ...
ali eto dogadjaju se i takve stvari kao sto je nervni slom
pa nespavanje i plakanje
jbg i to je zivot ...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2006 19:44
|
offline
- siroma
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 17 Sep 2006
- Poruke: 6
|
SVITAC ::Ako zanemarim ona seksualna iskustva ..
vidi se da tako nesto nisi doziveo
suvise olako prelazis preko tog
a za mene je to najteze pored kriziranja
SVITAC ::više manje i ja to sve doživljavam
svakodnevno i to bez narkotika u prošlosti ili sadašnjosti ..
nasta mislis tebra ?!?
SVITAC ::Pokušavam da promenim svet .. okruženje u kome sam .. a to ti je ravno
samoubistvo ..
mani se price o tome ...
ne treba ti
SVITAC ::Traume i posledice ćeš imati i sa tim se pomiri .. vremenom će to sve nestati u većoj meri ..
ali moraš svom mozgu i organizmu dati nešto novo .. lepo .. što će imati da zapamti i prebriše ono staro.
ocekujem da se ako ne ove onda iduce godine sigurno ozenim
ti ?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2006 19:57
|
offline
- SYSTEMS
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Jun 2006
- Poruke: 695
- Gde živiš: Beograd
|
Kako si razmisljao pre nego sto si poceo sa travom? - Ja sam razmisljao da se dobro uradim ali kazem ne treba mi to u zivotu. Sacekacu da napunim 27-8 godina pa iako dalje budem zeleo uradicu to ("Sve u svoje vreme")
Kako se uopste ljudi navuku na to... Da li ljudi koji te okruzuju uticu na pocetak ili je to zelja da se eksperimentise i neka radoznalost?
Jedan drug iz bivseg odeljenja koji je iskusan sto se tice svih laksih i sintetickih droga kaze da bi kad bi mogao da bira (vec je izabrao a da nije ni svestan) bio pre narkoman nego alkoholicar jer ovi drugi unistavaju druge oko sebe dok ovaj ne ?!! Mislis li da je to tacno?
Inace moj grad (Jagodina) je prvi u Srbiji po upotrebi droge u osnovnim skolama (a ni srednje nisu bolje mada smo tad vec zreliji pa smo bili svesni posledica) ali je nekako to moje najuze drustvo to zaobislo... mada vidjam mnoge po ulici koji su pre bili super a sada su narkomani... Sta reci profesorka iz srpskog je bila narkoman i sto puta dosla uradjena...
Kojoj generaciji pripadas okvirno i sa koliko si poceo? Pozdrav :-)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2006 23:52
|
offline
- KaBoom
- Počasni građanin
- Pridružio: 08 Jul 2005
- Poruke: 724
- Gde živiš: Novi Sad
|
Ja mogu da ti kažem da razumem depresiju. Ne mogu da razumem seksualna iskustva i narkomaniju, jer nikada tako nešto nisam doživeo. Sex sam imao samo sa devojkom, u životu sam popušio dve gandže i uzeo pola eksera... Hteo sam da probam to, probao sam, bilo mi je lepo, ali jednostavno sam rekao - to je to. Drugari koji su to koristili mnogo (i koriste) me nikada nisu nagovarali ili nešto slično, da nastavim ili bilo šta...
Inače, prošle godine, u auvgustu, sam imao Panični Poremećaj. Nekontrolisani napadi panike čiji simptomi su: lupanje srca, čas hladno, čas toplo, treseš se sav, depresija i najgore od svega - STRAH OD SMRTI! Nije bilo kakav strah, panični strah. Par meseci sam ležao u krevetu i čekao da umrem. Mislio sam gotovo je. Bio sam da uradim EKG i ultrazvuk srca, pošto mi je srce bila slaba tačka, mislio sam da će da otkaže. Ispostavilo se da je u potpunom redu sve. I onda psiholog, dao dijagnozu pa psihijatar. Kljukao sam se antidepresivima preko dana, uveče bromazepam ili bensedin da mogu da zaspim. Nisam spavao, bojao sam se toliko da mi se nije spavalo. A kad bi mi se i spavalo borio sam se da ne zaspim, jer sam mislio da se neću probuditi. Mučio sam se. A sve je to bilo "u glavi". Bez fizičkih poremećaja. Išao sam kod psihologa redovno, plakao sam kući, bojao sam se i fizičkim radom da se bavim, jer sam se bojao da će mi srce otkazati zbog napora (i ako je u redu, mislio sam da me doktori lažu, da neće da mi kažu istinu, da je aparat pokvaren...). Bilo je teško. Vremenom je ipak bilo bolje i bolje. počeo sam pozitivnije da razmišljam. Strah su uklonili antidepresivi. Počeo sam da spavam. Mislio sam u tom pravcu da ako nisam do sad umro ni neću skoro. Da i ako se to desi - desiće se. U početku nikako nisam ni prihvatao te misli, bojao sam se. Nisam prihvatao da mogu da umrem. Postao sam svestan smrtnosti... A onda sam se i zaljubio...
Mučio sam se dugo, 7 - 8 meseci. Fakultet sam zapostavio, i sad jedva nekako stižem da dam uslov. Nebitno. Sad sam dobro. Trenutci depresije mi se dese, ali svima se dese. Loše sam samo kad se napijem. 
Ovo nije tako strašna situacija ko što je tvoja. Meni je bilo izuzetno teško zbog silnog straha. Ali hoću da ti kažem da sam i ja bio u teškoj depresiji, da vidiš da postoji još neko kome je bilo teško, da podelim to sa svima koji su slično doživeli... Ipak, meni je sad dobro. Živ sam i zdrav. Učim, imam devojku, a nastaviću i sa plivanjem. Ovog iskustva ću se uvek sećati. Ali sad, posle dugo vremena smem da kažem kako mi je bilo.
Tebra, želim ti puno sreće u oporavku. Sve će se to dobro završiti, samo da se već jednom završi. Bori se samo i gotovo, lepši dani ti se smeše.
A meni je psiholog dao ovakav predlog. Ako se osećaš dovoljno jakim, bori se pozitivnim mislima protiv negativnih. Ako pak nisi, prepusti se tome, plači, boji se, bilo šta. I kad dođe trenutak da prestaje plač i strah i bilo šta ti na silu nastavi da se osećaš tako još jedno pola sata - sat... Vremenom će mozgu "dosaditi" da se tako oseća, zasitiće se. Kod mene je u početku druga varijanta delovala, kasnije sam zadao konačan udarac kad sam loše misli terao lepim.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2006 04:04
|
offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
siroma@
Probaj ubuduće da na život i sve što ti se desilo gledaš sa vedrije strane (po principu ko zna zašto je to dobro) a da se većim delom odrekneš NET-a...bićemo mi tu da te saslušamo i probamo da odvratimo tvoje misli, ali neka to bude svega sat-dva uveče, recimo od 21 h (kako zacrtaš) a ceo dan provedi sa nekim proverenim društvom (ne moraju to biti ljudi...) Na neki način dobavi nekog, recimo, psa mešanca uzrasta do 5-6 meseci s kim ćeš moći po ceo dan da "razgovaraš", izjadaš mu se, učiš ga raznim stvarima-postanete prijatelji.Tako ćeš imati odličnog sagovornika, jer veruj mi, zna da voli beskrajno i zna strpljivo da te sluša satima...Posle par dana, postepeno 1-2 km uz (ili niz) Belicu, zavisi gde si...U toku sledećih 10-tak dana (kad vam se povrati kondicija, pošto si stalno pored kompa i zaokupljen ružnim mislima o prošlosti...) nek vam bude tura do Ribara,a kasnije, bez problema i do Morave... I tako polako, sporo i mukotrpno, ali sigurno krenućeš ka izlazu iz tunela...no kad si sve do sada izdržao moći ćeš i dalje...no polako, čućemo se mi još, javićeš šta si preduzeo i kako ti ide...
SYSTEMS ::Kako si razmisljao pre nego sto si poceo sa travom? - Ja sam razmisljao da se dobro uradim ali kazem ne treba mi to u zivotu. Sacekacu da napunim 27-8 godina pa iako dalje budem zeleo uradicu to ("Sve u svoje vreme")
SYSTEMS@
Uz dužno poštovanje, tako mu ne pomažeš baš previše.Sve je to iza njega, preživljeno hiljadama puta i ne moramo ga mi podsećati...tako nešto nema nikad svoje vreme pa predlažem i tebi da okreneš razmiljanja u suprotnom pravcu...Poslovica kaže da se pametan uči na tudjim greškama, a budala na svojim i ne slušaj te "stručnjake" koji govore o lakim i teškim drogama, jer je to tragična glupost  ...Vidiš iz ovih nekoliko posova iznad i iz mnogih drugih primera, kako po kalupu uvek isto počinje i, gotovo isto, se završava...i svako za sebe pomisli da neće upasti u tu zamku. Kloni se toga, nabavljaj, recimo, bicikl i što više na vazduh , a može i "džukac" (ovo je tepanje) sve jedno...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2006 10:17
|
offline
- SYSTEMS
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Jun 2006
- Poruke: 695
- Gde živiš: Beograd
|
@Dusan52
Ok... naravno da niko ne mora da odgovari na moja pitanja ali kada se nesto lose prezivi bilo to ovo ili nesto drugo, bilo kada covek ima strah od necega- mislim da je pogresno zatrpavati to i reci "to je iza mene, proslost"... To je ne samo proslost nego i sadasnjost te osobe. Ne mozes se pretvarati da se to nekom petom desilo vec tebi (ne tebi licno) i to je postalo deo tvog zivota koja se ne moze izoloovati...
Jos jednom ako je neko moje pitanje indiskretno- ne mora niko da odgovara ne isto, ali ja ovim pitanjima hocu da se stavim u polozaj autora kako bih bolje shvatio i razumeo svest onoga kome se to desava. U redu je sto puta mozemo cuti- Ne uzimaj to, opasno je, bla bla... ali retko ko o tome prica iz svog licnog ugla kada je najlakse razumeti zbivanja i zato mislim da je to mnogo dragocenije za svacije iskustvo... Hvala
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2006 10:38
|
offline
- dr Dre
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 13 Avg 2005
- Poruke: 29
|
Ja bas nekako msilimd da treba sto vise da provedes na netu tragajuci za problemom intenzivno.Sto se vise druzi sa nama, evo ja cu ti dati svaki dan sto vise predloga za bolji zivot,jer mene ovaj problem jako interesuje kao i razne teske bolesti. Sto vise budes slusao savete neke ces i primeniti i dok citas tada postajes jako usmeren na resenje. Ako budes izlazio i gledao deccicu kako se igraju a pri tom imas napade placa bice ti samo jos gore.Ova metoda je jako dobra za ljude koje nemaju krize, koji imaju tezak dan na poslu ( znam moja keva je posle napornih dana odlazila na strand ili kej da dodirne dunav i zamislja kako voda odnosi sve brige koje su se sakupile, posle toga bi postala preporodjena-al to ti je samo za ljude koji nemaju krize). Moj savet ti je -sto vise posecuj sajtove gde se prica o ovoj problematici ( nemislim da citas kako koja droga deluje, to ti ne pomaze bas puno). Zali se na sve sto te muci, stalno pricaj kako si proveo dan, kad te je zadesila kriza tokom dana, kako si se osecao. Napisi sta si svaki dan jeo i koliko, nisi ni svestan kako hrana utice na psihu. Upravo to sto te dovodi do placa i promena raspoloznja je sto se neadekvatno hranis, kako sam uspela da procitam. Za lepa i prirodna osecanja ti je neophodna kvalitetna i poprilicno obila ishrana. Secam se kad sam u osnovnoj u sedmoom razredu pocela strasno puno da jedem ( posto sam bila uvek mrsava i bez apetita a zelela sam da se ugojim) pocela neverovatno lepo da se osecam, kao da sam se nakrkala neke droge. Hrana je droga veruj mi-podstice bujicu lepih, rekla bih nestvarno lepih osecaja, bas ono sto pricaju oni koji se drogiraju. Samo sto to ja neznam al to jako malo ljudi zna, meni to niko licno nije rekao nego sam puno istrazivala i dosla do jako puno informacija zasto sam se tad jako lepo osecala. Isti jos jaci osecaji pojavili su mi se 2003g kad sam opet nenormalno puno jela, bila sam na sedmom nebu. Sve se vrtelo oko mene, a tek sam prosle godine saznala zasto. To je zbog milion sastojaka koje razlicite vrste hrane sadrze i koje uticu na mozak hemijskim reakcijama naravno. Posto ti je droga isto hemija-ona isto utice na mozak na razne nacine, zavisno od tipa, tako i razlicita vrsta hrane utice na razlicita lepa osecanja, a tu je bitno koliko i koju hranu uzeti da bi bio extremno happy ako ti je to zelja. Ako ti se pojavljuju panicni osecaju-tu je jedna vrsta hrane ako je u pitanju depresija-potrebno ti je vise proteina koji su sagradjeni od amino kiselina (nedostatak recimo amino kis tirozin uzrokuje nastanak depresije, nedostatak ak metionina dovodi do toga da mozak prenosi pogresne poruke-pa dolazi o nelogicnih zakljucaka u procesu razmisljanja -kao sto su nerealni strahovi , panika zbog umisljene situacije i sl.
Dopuna: 19 Sep 2006 10:37
Znaci moj savet je da jedes puno zdrave hrane ( izbegavaj junky food jer je cete samo ugojiti a ima malo korisnih sastojaka). Ako se plasis da ces se puno ugojiti-neces ako se budes zdravo hranio-jedi spanc ( on ti je jako dobar za mozak, kikiriki u ljusci, zitarice, pasulj, socivo, soja -svi obiluju proteinima i najbolje se iskoriscuju u organizmu, imas i mlecne i mesne proizvode -al nisu dosta delotvorni -jedino riba koja jako pozeljna. Kada ti mozak bude nahranjen svim potrebnimkorisnim sastojcima mocices da razmisljas na logican nacin pa ce ti mamina pomoc kao psiholog punoooo pomoci! Plakanje ti se javlja jer ti organizmu nesto od hranjljivih sastojaka fali!
Dopuna: 19 Sep 2006 10:38
Tj. tvoj tvom mozgu!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Sep 2006 15:44
|
offline
- siroma
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 17 Sep 2006
- Poruke: 6
|
SYSTEMS ::Kako se uopste ljudi navuku na to... Da li ljudi koji te okruzuju uticu na pocetak ili je to zelja da se eksperimentise i neka radoznalost?
naravno da se pocinje sa travom
to se usladi
posle se polako ulazi u taj fazon i to drustvo
a i hteo sam da budem vidjen i u fazonu
pa onda prelazak na nesto jace - hasis
a onda uz pusenje hasisa sam bio "cascavan" i dop-om
ostalo je klasika ruzna i tuzna ...
SYSTEMS ::Jedan drug iz bivseg odeljenja koji je iskusan sto se tice svih laksih i sintetickih droga kaze da bi kad bi mogao da bira (vec je izabrao a da nije ni svestan) bio pre narkoman nego alkoholicar jer ovi drugi unistavaju druge oko sebe dok ovaj ne ?!! Mislis li da je to tacno?
nemam reci kojima bi' iskazao koliko je to velika nebuloza ...
Dopuna: 20 Sep 2006 15:26
KaBoom ::Inače, prošle godine, u auvgustu, sam imao Panični Poremećaj. Nekontrolisani napadi panike čiji simptomi su: lupanje srca, čas hladno, čas toplo, treseš se sav, depresija i najgore od svega - STRAH OD SMRTI! Nije bilo kakav strah, panični strah. Par meseci sam ležao u krevetu i čekao da umrem. Mislio sam gotovo je. Bio sam da uradim EKG i ultrazvuk srca, pošto mi je srce bila slaba tačka, mislio sam da će da otkaže. Ispostavilo se da je u potpunom redu sve. I onda psiholog, dao dijagnozu pa psihijatar. Kljukao sam se antidepresivima preko dana, uveče bromazepam ili bensedin da mogu da zaspim. Nisam spavao, bojao sam se toliko da mi se nije spavalo. A kad bi mi se i spavalo borio sam se da ne zaspim, jer sam mislio da se neću probuditi. Mučio sam se. A sve je to bilo "u glavi". Bez fizičkih poremećaja. Išao sam kod psihologa redovno, plakao sam kući, bojao sam se i fizičkim radom da se bavim, jer sam se bojao da će mi srce otkazati zbog napora (i ako je u redu, mislio sam da me doktori lažu, da neće da mi kažu istinu, da je aparat pokvaren...). Bilo je teško.
uhhhhh
nesto slicno se i meni desava delom
i mene plasi smrt
cesto mi i to dolazi na pamet
i jeste jedan od razloga sto placem
KaBoom ::Vremenom je ipak bilo bolje i bolje. počeo sam pozitivnije da razmišljam. Strah su uklonili antidepresivi. Počeo sam da spavam. Mislio sam u tom pravcu da ako nisam do sad umro ni neću skoro. Da i ako se to desi - desiće se. U početku nikako nisam ni prihvatao te misli, bojao sam se. Nisam prihvatao da mogu da umrem. Postao sam svestan smrtnosti... A onda sam se i zaljubio...
pravo resenje za osvezenje
ljubav
uglavnom resava sve u zivotu
i uz ljubav se sve zaboravlja ...
Dopuna: 20 Sep 2006 15:35
Dusan52 ::siroma@
Probaj ubuduće da na život i sve što ti se desilo gledaš sa vedrije strane (po principu ko zna zašto je to dobro) a da se većim delom odrekneš NET-a...
ne mogu da se odreknem interneta nikako
to mi je uteha
zanimam se i zaboravljam polako
evo nesto za nauk mladima
znas li da sam tesko navucen na drogu imao i "devojku"
narkomanku naravno
sreli smo se kod jednog egzibicioniste koji je dobro placao
tu je upoznam
i krenemo da zajedno obradjujemo tipa
a on pijucka uz muziku
gura mi prst u usta
jbg za kintu trese kriza
i masiram stopala
onda ih lizem
smrde
pogledam ga upitno
a on me nogom u lice odgurnu
pita me 'oces ti kintu il' jok ?
a placao je dobro
to mi je znacilo nekoliko dana bezbriznog stondiranja
jbg lizem mu strokave noge strasno
prst po prst
o onda mi namesti glavu na cmar
sreca nije mnogo smrdelo
lizem
uzas
vise mi nije gurao prste u usta
verujem da ce se svaki klinac dobro zamisliti kada procita ovakve stvari ...
mislim da neko treba i mora da im kaze ...
Dopuna: 20 Sep 2006 15:39
SYSTEMS ::.. ali retko ko o tome prica iz svog licnog ugla kada je najlakse razumeti zbivanja i zato mislim da je to mnogo dragocenije za svacije iskustvo... Hvala
treba licnim iskustvom i primerom preneti tim mladim klincima koji ne slusaju nikoga i treba im potpuno otvoreno reci ...
Dopuna: 20 Sep 2006 15:44
dr Dre ::Zali se na sve sto te muci, stalno pricaj kako si proveo dan, kad te je zadesila kriza tokom dana, kako si se osecao.
pa evo malo sam bolje
cak sam i spavao
jes' da nije kao ranije i dalje je u prekidima ali ide na bolje ...
e hvala za savete o hrani ali ovih dana jako malo jedem ...
kad zalecim psihu vratice se i apetit ...
|
|
|
|
|
|
