shizofrenija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh za Pekija bih seo u auto i pravac u Niš ako šta treba.
Nikad se videli nismo ali smo postali prisniji nego sa nekim ljudima s kojima se znam duže vreme.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U srasnoj sam nedoumici- si je primetio juce jutro da mu pripremam lek i doslo je do takve situacije,da sam zavrsila na hitnoj,sa nekolko savova na glavi,probijenom ubnom opnom... Mislim da sa sam ja kriva,da nisam smela reagovati na njegov bes,aali mi se cini se takve jegove agresinosti povecavaju(nevezno za lek)i to jedino prema meni. Zvala sam sinoc njegovog lekara u Vrscu,sa nadaom da postoji nacin da mu se objasni da lek mora piti i onda bi sve funkcionisalo koliko-tolko u normali(dok moze). Lekar je skeptican po pitanju sinovljevog prihvatanja bolesti ,lekova...Ja sam ocajna. Boravak u bolnici bi ,verovatno ,doneo neki napredak u smislu lekaskog autoriteta,redovnog,vidljivog,uzimanja lekova,ali taj osecaj krivice da mozda mojim drugacijim ponasanjem ne bih izazivala agresivnost kod njega-ali i prijatelji i rucna lica kazu da je to takva blest i da je pitanje vremena da se pocne razvijati u negarivnijem pravcu. Molim za vase misljenje,iskustvo,edukaciju-da li da sregnem srce,pa spasim preostali deo porodice ili da jos pokusavam. Znam i sama koji bi odgovor bio pametniji,logicniji,ali sam uplasena,nesigurna,trazi se da ja buem ta koja ce odluciti.... Molim za vase misljenje!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krajnje dobronamerno Vam savetujem da ga pošaljete u neku rehabilitacionu ustanovu ma kolko to teško zvučalo jer ovako, kako stoje stvari a to je da on odbija terapiju i lečenje, postoji izvesna mogućnost da Vi ili neko u porodici nastrada ili čak šta više on može i samog sebe da povredi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gospodjo, zaista ne bih bila na Vasem mestu! To su odluke koje se donose samo jednom. Imam druga koji boluje od iste bolesti kao i Vas sin. Bila sam pored njega u njegovim najgorim fazama tako da mi je bar donekle jasno kroz sta prolazite. Medjutim, moj drug je to prevazisao. Prihvatio je da je bolestan. Redovno uzima terapiju, pridrzava se saveta lekara i odavno vec nije imao halucinacije. Zivi relativno normalnim zivotom, radi, trudi se da prevazidje inhibicije koje je sam sebi postavio.

Pre mesec-dva je bio film " Blistavi um ", radjen po istinitoj prici, o matematicaru sizofrenicaru koji je uspeo da se izbori sa svojom bolescu. Covek je bolestan veci deo zivota i dobio je Nobelovu nagradu...Pogledajte ga, mozda Vam da neku ideju.

A pre nego se odlucite da sina posaljete u ustanovu, posavetujte se sa lekarima. Bar je moje misljenje. Mozete mi pisai na na mail, mozda Vam mogu pomoci. I, ne, niste krivi sto ste zavrsili u bolnici. Takav stav nece pomoci ni Vama ni Vasem sinu. Nije kriv ni on, ali ne smete sebe kriviti za sve ruzno sto vam se desava.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mislim da je bitno da prvo popricate sa porodicom oko svega bez njega i da odlucite da li da ga prijavljujete na lecenje ili da nastavite ovako.

Sigurna sam da ni vi niste mladi i da vi morate da brinete i za vase dobro.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To su ozbiljne stvari....... ne znam sta da kazem....... Ja takodje imam cerebralnu paralizu, ali sam to prihvatio i zivim zivot (mada nisam bas sasvim odustao od borbe)....

Meni se bas ucinilo cooooooooool da zapocne komunikaciju preko neta, to bi bio prvi korak ka njegovoj resocijalizaciji..., ali eto...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

GoranK ::Krajnje dobronamerno Vam savetujem da ga pošaljete u neku rehabilitacionu ustanovu ma kolko to teško zvučalo jer ovako, kako stoje stvari a to je da on odbija terapiju i lečenje, postoji izvesna mogućnost da Vi ili neko u porodici nastrada ili čak šta više on može i samog sebe da povredi.
Da nisi ti ovo napisao, napisao bih ja. Ozbiljna je situacija i treba da ga neko nauči da treba da uzima terapiju za svoje dobro i za dobro njegovih najbližih...
Čak ni ja nekada ne shvatim neke stvari koje mi je majka govorila, nego tek kada mi neko drugi kaže...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvaljujem se svim. Nisam ocekivala sa cu tako brzo dobiti odgovore. Sa svima u porodici sam se konsultovala i sa nekoliko lekara koji poznaju tok bolesti. Osecam se uzasno,ali sam i sama dosla do zakljucka da mozda i pokusaj udjedjivanja da svesnim prihvatanjem bolesti i terapije-ima nade i za priblizno nor,alan zivot. Gledala sa "Blistavi um"nekoliko puta,sa verom da se mnogi oboleli mogu da se "izbore". Pocela sam da se bojem ,ne samo za mene,imam kcerku na koju bas ne gleda uvek blagonaklono i sad sam vec prestravljena cemu bi neka njihova nesuglasica mogla da odvede. Retko da je u nekoj porodici sve idealno,ali grube reci mogu da zavrse i duhovitoscu. Ovde je moguce samo nesto ruzno. Ako ce boravak u ustanovi dovesti do najmanjeg pomaka ka boljem dacu i ja svoj pristanak, znam da ce biti jako,jako,tesko. Hvala vam jos jednom. Svaka vasa rec je dolazila iz srca. Hvala jos jednom!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema na čemu, a siguran sam da će biti makar kakvog napretka u ustanovi... držimo ti palčeve i tu smo uvek ako nekako možemo pomoći.