sociofobija

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ljubicasta ::ono sto me oduvek zanima jeste kako i gde se povuce crta izmedju po prirodi povucene osobe, tj. introverta i nekoga ko je presao u patologiju?

Nije fer. Nije fer da neko drugi povlaci crtu koja je licna. Svoju crtu svako treba da povuce sam, kada pocne da se lose oseca u svojoj kozi.
Mogu lako da zamislim osobu koja je introvertna citav zivot, recimo ekstrmno introvertna, ali joj to ne smeta. Zivi u svom svetu, niti kome smeta, niti joj ko smeta. Ili se povlaci u svoj svet po potrebi. I toj osobi je sasvim dobro u svom zatvorenom svetu. Zasto takvu osobinu smatrati patologijom?

E sad. Kada to pocinje da smeta, kada sam sebi pocinjes da se ne dopadas, kada postoji raspon izmedju zelja i mogucnosti... mozda se o tome radi, mozda je to onda patologija?

Jos nesto nije fer. Poznajem nekoliko ekstremno ekstrovertnih osoba kojima nikada na kraj pameti nije palo da svoje stanje nazovu patoloskim, a garantujem da su na toj intro-ekstro skali mnogo dalje odmakli od sredisnje tacke nego sto su to ucinile introvertne osobe koje su se zabrinule za svoje stanje.
Niti je drustvo ikada pomislilo da tu nesto nije u redu.

jecaz ::samo ja ovde pricam!-izgleda da jesam fobicna

Isto je, mislim, i ovde. Jeco, ovo je samo moje skromno misljenje ali mislim da su fobije skroz ok sve dok ne pocnu da te ometaju u normalnom funkcionsanju i ne pocnu da te ogranicavaju. Ja imam uzasan strah od visine ali sve dok drustveni standardi koji bi opisali normalnu osobu ne obuhvataju osvajanje Mont Everesta, sasvim sam komotna sa svojim strahom, lepo se druzimo i ne smetamo jedno drugome

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="jecaz"]

samo ja ovde pricam!-izgleda da jesam fobicna, kad niko od vas nikada nije doziveo nista slicno.ja vam ovde otvaram dusu, jos ce neko i da me prepozna, a vi samo komentarisete-ma nemas ti fobiju!
Citat:

Čuj, fobije su vrlo interesantna i individualna stvar / ja imam recimo stečenu fobiju od mostova i , ali mi smo ovde pričali o sociofobiji... Ima dana kada jednostavno ne bih ustajala iz kreveta...kad bih za dobar dan nekoga ošamarila...kad mi se iz čista mira plače, bez ikakvog povoda osim što sam tužna i besna jer mi se plače a nemam za to povod...kad sam totalno nesigurna u sebe...onda se malo povučem u sebe, pa malo pobegnem iz sebe, pa kombinujem ta dva...
Anksioznost i depresija su nažalost u ovim modernim vremenima postale sasvim normalne... kad se tako dese u istom momentu svašta čovek može da pomisli...dobro je biti informisan i pokušati otresti se tih nepotrebnih osećanja i pogrešnih zaključaka... ali i dalje mislim da se za sve što te boli treba obratiti stručnom licu...pa kad iščašiš ruku ideš fizioterapeutu, a kad "iščašiš"svoje ja na koje si prvenstveno sam navikao, a onda i svi oko tebe, valjda ideš psihoterapeutu...


Dopuna: 30 Avg 2007 8:34

ja sam tu nešto zabrljala pa sam citirala samu sebe ali znate vi već kako je to trebalo da izgleda

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ponavljam , rizicno je postavljati sebi proizvoljno dijagnoze !
Ako krenemo da citamo simptome raznovrsnih oboljenja uvek cemo pronaci bar tri koja se odnose i na nas , zar ne ?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kod psihologa nisam bila nikad, sem za lekarsko uverenje ...
ne znam sta me tacno sprecava...mozda malo i obaveze, nada da ce ovaj period proci sam od sebe, nepoverenje da ce mi to sve uopste pomoci, sem sto cu da dobijem neku gomilu lekova, i neka averzija.
psihoterapeuta u svom gradu nemam, sto dodatno komplikuje srvari..
nije da nisam razmisljala o tome, ali jos uvek nisam prelomila...
da li neko ima iskustva sa psiholozima iz bilo kog razloga?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

psiholozi ne dele lekove !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je Wanderer upravu-psiholozi uopče nisu strašni.Prije dve godine imala sam sličan problem.Imala sam nekih problema kod kuče.I na poslu mi je bilo vrlo napeto.Tada me je spopala neka apatija.Naj-bolje sam se osječala dok sam bila sama.Vračajuči se s posla skretala sam u male ulice- da ne bi sretala ljude i sa nima razgovarala.Niti na poslu,niti kod kuče sam mogla da se koncentrisem.I ja sam se bojala da odem kod lekara, ali sam na kraju skupila hrabrosti i otišla.Nije to ništa strašno.Razgovarali smo o moim problemima i doktor je zaključio da se radi o lakšoj formi depresije.Dao mi je da neko vrjeme piem neki laki antidepresant.Išla sam na terapiju još dva puta .Sada je sve uredu.Ne boj se.Ako ne uspješ da sama rješiš taj problem,slobodno traži stručnu pomoč.Želim ti da to što pre rješiš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jecaz ::
nepoverenje da ce mi to sve uopste pomoci,

da bi Ti neko mogao pomoci u bilo cemu , moras verovati da je to moguce

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala ti @Arksi
Prepoznala sam tvoje simptome, dogadja mi se nesto slicno.jel mogu da znam koliko dugo si se depresivno osecala pre nego sto si se javila doktoru?i koliko dugo si pila antidepresant, pre nego sto je bilo bolje?
kako si se osecala kod doktora-da li te je razumeo i prisao ti na pravi nacin?
Mnogo mi je drago sto si uspela da prevazidjes krizu -konacno i jedno pozitivno iskustvo

btw, imam dobru drugaricu koja je na fakultetu uspela da izleci blazi oblik agarofobije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zdravo,jecaz.
Pre nego što sam potražila pomoč prošlo je negde oko 2 mjeseca.Doktorka je bila fina.U početku mi ni je bilo sasvim lako,ali mi je ona pomogla da se opustim.Antidepresant nije odmah djelovao.Počela sam se osječati bolje za mjesec dana,a ukopno sam pila ljekove oko 3 mjeseci,jer se antidepresant ne treba zaustavljati iznenada,nego po odredjenoj shemi.Zaista sam krizu prevazišla, ma da se ponekad simptomi vrate.Ali sad, kad me spopadne želja da budem sama, ja ne čekam da se stvari pogoršaju, nego tražim pomoč od prijatelice-razgovaramo,idemo u šoping,šetamo se.Jednostavno ne dozvoljavam sebi da se zatvorim u sebe,jer znam kako je težko izači iz tog stanja.Nadam se da će ti moje izkustvo pomoči i ti iskreno želim da se što pre snadješ u toj situacii.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arksi svaka cast
ti si pametno i hrabro postupila i presekla si to u startu.
reci mi molim te, da li imas smislene razgovore sa psihologom, da li te on usmerava, vodi razgovor,ili ti pricas o svojim simptomima sam.
kako te je 'opustila'?
trenutno pijem neke antibiotike pa bi mi ti lekovi stvarno bili previse. inace, mrzim da ih pijem, ali cim mi ova terapija prestane, mislim da cu otici- pa sta bude,ipak nisam tolika kukavica
veliki pozdrav