strah od letenja

• 3Ovo se svidja korisnicima: Tamtitam, mcrule, jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vec vise od dvije godine intenzivno kako zbog posla , tako i turisticki letim na daleke relacije i to do 4-5 puta godisnje. ( USA, Azija, Afrika....) Kao dijete sam letila i nije me bilo strah, no bas prije 2 godine kada sam trebala poletit prv put preko oceana do Miamija, nesto se u meni prelomilo, i danima prije leta, ili tjednima bolje rec, sam razmisljala o tom letu koji slijedi. Ne znam zasto sam se odjednom pocela bojati. Cak sam zvala na telefon prijateljicu koja je avio stjuardesa da me tjesi i da mi kaze da si umisljam, i naravno da me ismijala i rekla da je Air France jedna od boljih kompanija, blablabla.... I tako odletila sam, malo me hvatala panika,...pogotovo sto su prijatelji koji su letili samnom ( a njima je to bilo prvi put da lete) odmah nakon uzletanja zaspali ko klade, dok sam ja pri svakoj turbulenciji drzala krunicu, ruke su mi se preznojavale, i misla sam to je to, padamo....i jos sam se cudila kako pri turbulenciji skoro svi pitnici spavaju, ili gledaju Tv, zapravo nitko se nije obazirao , osim mene, panicarke. Pri povratku sam se vracala sama, i nije me bilo bas strah. Pilot je bila zena, i cak smo stigli sat vremena ranije.... Strah je skroz nestao, bila sam cak ponosna na sebe kako sam sve prevazisla.....Nakon toga sam trebala opet letit istom aviokompanijom, no bas tjedan dana prije mog leta se desio onaj kobni pad iz Rio De Janeira, i opet su se strahovi vratili. Sjela sam u avion, iako mi nije bilo svejedno. Kraj mene je sjedila crnkinja oko 60 godina, koja je ocito skuzila po meni da sam van sebe, jer sam vjerojatno mjnjala boje u licu .... Odmah mi je rekla da je nakon onog pada, letila 3 puta i da se nista nece ni sada desiti...i ponudila me picem. Nastavile smo pricati, pijuckati, i svi strahovi su nestali. Nakon toga sam letila jos barem 10 puta i to sve letovi od 8-10 sati, plus sto se presjeda....Zadnji put kad sam se vracala iz USA, su kraj mene sjedili s jedne strane par iz Belgije, a sa druge Argentinac. I oni su skuzili da sam u panici, i odmah poceli samnom pricati, i govorit mi da je sve u redu, nudili mi tablete za spavanje, nisam htjela, pa smo zavrsili na alkoholu.....Sada kada pogledam unatrag , svaki put sam zazujala i nazdravljala s nekim od putnika, hahaha.
Danas sam u Indiji....imam let prekosutra. Opet me hvata panika pred put. Mislim da je kod mene problem sto svaki put letim sama. Da nisam sama , mislim da bi mi bilo lakse.... Ovaj put letim Luft Hansom. Imam povjerenja u njih. Opet cu popit picence, pogledat film, procitat casopis, probat odspavat, i za 10 sati sam kod kuce. I kod mene mozda je problem sto u avionu nemam nikakvu kontrolu, ne znam. Volila bih da me prodje taj prokleti strah jer jako puno putujem avionom........ Kad samo pomislim da nisam letila avionom, nikada ne bih vidjela ni Mexico, ni Caribe, ni Afriku, ni Tenerife, ni Indiju..... Ostala bih vjecno kod kuce i gledala Tv program Travel & Living i zamislajala kako bi bilo..... Stah je samo u glavi..... J aunatoc strahu, sam odlucila da mi on nece ogranicavat zivot. Suocavam se svaki put s njim, uz nadu da ga jedan dan nece biti.....A sto se tice ovh letova preko europe, 2 sata, ili sat, pa to je macji kasalj...prodje dok si rekao keks..... probajte sjedit u avionu 10 sati. To je let. Meni su ova predjedanja preko evrope i let od 2 sata kao voznja autobusom. Ljudi letite, i vidite svijeta. Na kraju krajeva letovi su izuzetno postali povoljni. Svijet nije vise tako velik. Da istina je da je najljepsi osjecaj kad gledas oblake odozgo, one planine oblaka, oblike.... meni je najljepse gledat izlazak sunca ujutro...kako se zrake probijaju kroz oblake, a stjuardese serviraju dorucak i kavu...let je pri kraju..... onda dizem zaslon s prozora, gledam more, pa gradove,pa sletanje, pa putnici pljescu pilotu nakon slijetanja.... i onda aerodrom .... trcis u zagrljaj obitelji.... najljepsi osjecaj. Zapravo volim putovati avionom, a strah me. Cudno , zar ne?

Ovo su slike koje sam uslikala zadnji put....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U, meni bas ovakvi postovi prijaju posebno pred let, kao sto je ovaj iznad mene, od Honey - kad cujem osobe kojima nije svejedno, isto kao ni meni, ali koje su nasle resenje, pobedile taj strah ili ga nekako drze pod kontrolom.

Osim toga, odlican tajming za post- taman pre godisnjih odmora.
A to za picence ... najbolji nekorektni savet sto postoji

• 3Ovo se svidja korisnicima: posebna, mcrule, Tamtitam
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo da se javim...stigla iz Indije nekidan. Vau, mogu samo rec da u zivotu nisam bolje letila. Sada razumijem slogan od Lufthanse:" There is no better way to fly" Pilot je sletio tako mekano, njezno, da nismo ni osjetili, usluga u avionu vrhunska.Prvi put da sam se najela ko covjek u avionu..... Mogu rec da sam prebrodila sve strahove koje sam ikada imala. A tek kad smo uzljetali.... bila je noc..a iznad Bombaya milijuni svjetala u svim bojama. Kao kod nas kad je Bozic i Nova Godina..... Ljudi ne pretjerujem, ali nisam trepnula od odusevljenja. Prvo sam zatvorila zaslon, kao necu gledat, ali mi vrag nije dao mira.... i dobro da sam pogledala, jel bi propustila najljepsi pogled iz aviona ikad. I ovo je prvi put da nisam popila ni kap alkohola.... Pogledala film Alisa u zemlji cudesa, to sam odabrala za mozak na pasu da zaspem sto prije jer je let dugacak.... Jedva cekam opet na put.....

• 3Ovo se svidja korisnicima: posebna, mcrule, Einmana
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja leteo za Brisel iz Budimpešte, tek kažu da je pilot ŽENA (ono kad se predstavlja pred samo poletanje, više ne može napolje)!!! Ajao reko, nadrpali smo! Međutim, jedan od najboljih letova, najnežnije sletanje. Izgleda da je gospođa/-ica vešta sa džojistikom!

• 1Ovo se svidja korisniku: posebna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ocigledno je da svi manje veruju zenama kad je u pitanju voznja bilo tu u automobilu ili avionu,svi misle da su oni nesigurni vozaci bla bla itd.Po meni dobra stvar kod zena kad je u pitanju voznja je upravo to sto su one pazljive,voze polako ali sigurno Zato i prave manje nesrece na putu.
Ja sam leteo za ameriku tako da je to dosta velik put i dugo traje nisam se plasio iako sam imao samo 11 godina.Po meni je odlicna stvar kada imas sa kim da pricas u avionu,jer i brze prodje vreme, a ko se plasi ode mu i strah.
I to je normalno ipak svako ima neku svoju fobiju bilo to od zatvorenog prostora(klaustrofobiju) ili od visine,od mraka, od izlaska na ulicu(agorafobija) ili bas od letenja i slazem se koliko se god bojali nekad je najbolje suprotstaviti se strahu,eto npr kod tvog slucaja ne bi videla sve te lepe predele i gradove.I kao sto kazu kad pobedis svoj strah znatno ti se poveca pouzdanje, sta god to bilo u pitanju

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Panonian
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako, ja sam odlucila da mi nece strah od letenja ogranicavati zivot i sputavati me. Da bi se strah prevazisao, treba se suprotstavit ,a ne biti kukavica, koliko god tesko bilo, .... ali kad se probije led, sve ide lakse i lakse.
I samo da prokomentiram ono za pilote zene. Da, meni se dogodilo takodjer jednom da sam letila Miami-Paris, pilot je bila zena. Dobro se sjecam i imena.... Madam Beatriz ( francuskinja). I mene malo oprala panika, ovo-ono, nekako mislim si joooj zena, pa se tjesim da mora da je dobra kad su je primili u pilote, hahaha.... a kad ono jedan od najboljih letova, cak samo stigli 2 sata ranije u Pariz!!!!! Nagazila dobro po gasu, hehehe Svi su pljeskali kad smo sletili. Prekrasno je sletila.... svaka cast Beatriz .

• 3Ovo se svidja korisnicima: Ričard, jelkica7, Einmana
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E, upravo ta tapsanja mi se ne dopadaju. Msilim, sve vreme sebe ubedjujem da je taj let kao kad putujem busom od, sta ja znam, Backog Gradista do Banatskog Brestovca. I onda tapsu na kraju. Pa zar to ne bi trebalo da bude normalno da je neko sleteo? Sad zamislimo, taj isti sofer u Brestovcu ulazi u stanicu, a mi svi "Jeeee!".

• 2Ovo se svidja korisnicima: Ričard, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamtitam ::E, upravo ta tapsanja mi se ne dopadaju. Msilim, sve vreme sebe ubedjujem da je taj let kao kad putujem busom od, sta ja znam, Backog Gradista do Banatskog Brestovca. I onda tapsu na kraju. Pa zar to ne bi trebalo da bude normalno da je neko sleteo? Sad zamislimo, taj isti sofer u Brestovcu ulazi u stanicu, a mi svi "Jeeee!".

E, vidiš nisam se toga setio. Na liniji Beograd - Moskva isto to rade, i to baš onako - od srca, ne pro forma! Prvi put kad sam to čuo krstio sam se i levom i desnom. Posle mi bilo simpatično. Jeste rutina, ali nije mala stvar - dovući onu grdosiju tamo gde treba. A što je naijinteresantnije, oni kojima je taj aplauz upućen, piloti, ne čuju ga. Neobična, ali objašnjiva pojava, mada bi mi bilo logičnije da aplaudiraju pre poletanja...za svaki slučaj.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, posebna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada sam letela (jedan jedini put u životu), toliko sam bila oduševljena da sam pomislila: "Bože, hvala ti za ovo, pa neće mi biti žao ni ako poginem".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ketika ::Kada sam letela (jedan jedini put u životu), toliko sam bila oduševljena da sam pomislila: "Bože, hvala ti za ovo, pa neće mi biti žao ni ako poginem".