Da li je samo ljubav dovoljna?

• 1Ovo se svidja korisniku: Cufo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na šta sam konkretno mislio, pa ću sada zadebljati.
Silija ::onda bi moj post bio veoma kratak: da, ljubav je dovoljna, jer ako nije, onda nije ljubav.
Ukoliko je ljubav bila prisutna, onda govorimo o propuštenoj prilici, i ne može se ona negirati. Mada, razumem kako pišeš i otprilike zašto.

Silija ::I još da prokomentarišem jednu tvoju rečenicu iz ranijeg posta, da ljubav, dodje, traje i prodje. To je sasvim prirodno. Jeste bolno, ali niko ne garantuje da će ljubav trajati čitavog života. Suština je da ti nastavljaš svoj život ne gušeći u sebi tu ljubav koju si imao, pa si je izgubio. I da moraš da se otvoriš za novu ljubav, koja će, definitivno, biti drugačija od prethodne. Čovek kad voli, njemu je ta ljubav veća od života. On tako oseća. I treba da se ponaša u skladu sa tim. Suština je, svidjalo se to nama ili ne, da je život iznad ljubavi.
Teško je predvideti iz naše perspektive... Suština moja poruke nije da neki odnos ne može biti za život, već da postoji neki prirodni tok zbog kojeg ne treba očajavati. A samo stanje, kao kod pesnika ili slikara, kada se nađa ta 'tajna nit/veza' sa nečim dubljim u nama uvek se može 'pozvati'.

• 1Ovo se svidja korisniku: angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leonardo ::Ukoliko je ljubav bila prisutna, onda govorimo o propuštenoj prilici, i ne može se ona negirati. Mada, razumem kako pišeš i otprilike zašto.

* * *
Teško je predvideti iz naše perspektive... Suština moja poruke nije da neki odnos ne može biti za život, već da postoji neki prirodni tok zbog kojeg ne treba očajavati. A samo stanje, kao kod pesnika ili slikara, kada se nađa ta 'tajna nit/veza' sa nečim dubljim u nama uvek se može 'pozvati'.

Valjda se to zove propuštena prilika. Mada ja uvek posmatram sa aspekta ličnog. Postoje dva momenta: jedan je da prepoznaš šta ti se dešava, a drugi da odlučiš da li ćeš to da uzmeš. A to uopšte nije lako i nije stvar svesne odluke, već je zbir mnogo čega u nama. Najjednostavnije mi je da to uporedim sa sada toliko popularnim tenisom da bih približila ljudima na šta mislim. Kad god dodju situacije za meč lopte, obično retko proradi prva, pa ni druga, pa ni treća. Tu nema svesne odluke, već je pitanje stava prema konkretnoj situaciji da li ćete pobediti ili ne. Samo se taj poen gleda. Nije lako nositi se sa pobedom. I da, prilično je zahtevan posao negovati ljubav. I svodi se na to da li smo dorasli da nam se desi.

Zašto ovako pišem? Tako osećam, tako razmišljam i tako se ponašam u životu. Ne umem da posmatram ljubav odvojeno od života.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::Ljubav samo ako se ostvari ima suštinsku snagu.
Ček da prvo razjasnimo šta znači da se ljubav ostvari. Da se ostvari neka vrsta emotivnog odnosa, ili da se podigne na neki viši nivo o kome sam pričala u ovoj temi, tipa ozbiljna veza, zajednički život, brak?

Ok, slažem se da se može brak sklopiti i bez ljubavi, i da to u nekim slučajevima jeste sasvim u redu, baš ovo što si navela. Ali u kontekstu ove teme pričamo o situaciji da biramo partnere sa kojima možemo i želimo da ostvarimo ljubavni odnos.

Silija ::Ono što, medjutim, meni smeta u celoj to priči je da se to potencira kao izbor za svakog. Tako da će oni koji ulaze u brak iz tih razloga meni uvek zamerati zato što ja to neću uraditi, iako ja ne zameram njima na tome što su uradili.
Ovo nisam najbolje shvatila, zbog čega činjenica da je ulazak u takav brak stvar izbora daje nekom slobodu da ti zamera što ti nisi postupila kao i oni? (ok, naravno, svako svakom može da zamera šta hoće, ali zašto je činjenica da je to stvar izbora dovela do toga?)

Silija ::Čovek mora da živi život da bi mu se desila ljubav. I mora da prodje kroz neke situacije i kroz neke odnose da bi mu se desila ljubav.
Vidim da imamo prilično drugačija shvatanja ljubavi, možda je to i jedan od razloga naših različitih mišljenja. Ja bih pre rekla da čovek treba da prođe kroz razne ljubavi, da bi na kraju mogao da shvati šta je to što želi, i da bi našao onu koja će mu biti najbolji životni saputnik.
U skladu sa time, svakako, slažem se da ne možeš da znaš dok se ne nađeš u toj situaciji, ali baš zato i učiš od ovih prethodnih ljubavi, kako to izgleda kada nekog iskreno, svim srcem voliš, a ne možete da se uklopite u jednom odnosu kao što je npr. brak. I lično ne verujem da je problem u tome što se u tim situacijama niste voleli dovoljno, nego zato što vam različita shvatanja života, odnosa, čega već, predstavljaju ogromno opterećenje, toliko da se odrazi na kvalitet odnosa.

Silija ::A ja smatram da klasična psihologija, kao i sve druge nauke, ima negativan pristup prema čoveku. Njen rečnik je uglavnom negativan.
Ako čitaš Frojda, i medicinski orijentisanu psihodijagnostiku, to verovatno deluje tako. Ali psihologija nije samo to. A ja svakako nemam negativan stav prema čoveku. U stručnom smislu imam neutralan stav prema čoveku, a privatno volim ljude najviše na svetu

Silija ::Na to se nadovezuje: to da stičeš znanje, da imaš kvalitetne odnose sa ljudima i da druge činiš srećnim se ne zove ambicija, nego želja.
Pa, za mene, ambicija ipak ima malo veću težinu nego želja. U mom svetu, ambicija je nešto što traje dugo, više motiviše čoveka i aktivira ga, a i dugoročnije ispunjuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Shrink I Am ::Silija ::Ljubav samo ako se ostvari ima suštinsku snagu.
Ček da prvo razjasnimo šta znači da se ljubav ostvari. Da se ostvari neka vrsta emotivnog odnosa, ili da se podigne na neki viši nivo o kome sam pričala u ovoj temi, tipa ozbiljna veza, zajednički život, brak?
Da, ostvarena veza u smislu spajanja dve suprotnosti - žene i muškarca. Brak je institucija, veza raste mimo te institucije ili stagnira, propada. Potpis na papiru, a znaš kako kažu 'papir svašta trpi'. Individualno iskustvo u odnosu je presudno. Zaista, čovečanstvo je smislio svakakve bezvredne ukrase i ceremonije koje su samo nešto što pripada spoljašnjem svetu. Bilo bi lepše kada bi ljude od malih nogu prevashodno upućivali na unutrašnje. Ukoliko brak proistekne iz toga onda je to radost koju treba podeliti.

Shrink I Am :: a privatno volim ljude najviše na svetu
Voli postojanje (što postojiš) i to će samo da se širi od tebe, pa kako ko shvati

• 1Ovo se svidja korisniku: angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Shrink I Am ::Ček da prvo razjasnimo šta znači da se ljubav ostvari. Da se ostvari neka vrsta emotivnog odnosa, ili da se podigne na neki viši nivo o kome sam pričala u ovoj temi, tipa ozbiljna veza, zajednički život, brak?
Rekao ti je Leonardo, ali ajde i ja ću, pošto si mene pitala. Bitno je da se odnos realizuje u stvarnosti. O kom tipu odnosa se radi odlučujete vas dvoje na osnovu svojih osećanja i želja. Može biti i neobavezna ljubav, a može i ona koja vezuje. Bitno je kako se lično realizuješ u toj priči, a ne kako ti društvo kaže da to treba da izgleda.

Shrink I Am ::Ovo nisam najbolje shvatila, zbog čega činjenica da je ulazak u takav brak stvar izbora daje nekom slobodu da ti zamera što ti nisi postupila kao i oni? (ok, naravno, svako svakom može da zamera šta hoće, ali zašto je činjenica da je to stvar izbora dovela do toga?)
To sam primetila kao ponašanje kod većine ljudi. Ali najlakše mi je da budem plastična i to sa ekstremnim primerom. Ti si mlada devojka od oko 25. Recimo, neka druga od 25 želi muža koji ima džip i sve što uz to ide. Ti želiš muža sa kojim se voliš, paziš i maziš, a za neki pristojan auto da vas vozi od tačke A do tačke B ćete da zaradite. U bilo kakvoj komunikaciji izmedju vas dve, ona će verovatno negirati svaki tvoj stav, jer se razlikuje od njenog. A zamisli tek šta bi bilo da se družite i da joj pričaš o svom bračnom životu, koji naravno, ima i uspone i padove. Uvek bi odgovor bio isti. Elem, ovde ulazi u obzir i svaka druga kombinacija. Ne moraju biti džipovi i avioni. Ako siromašna devojka želi situiranog muža, ako neko beži iz lošeg porodičnog okruženja, ako želi muža koji će joj omogućiti putovanja, dakle, štagod. Pretpostavljam da ti ljudi imaju potrebu da negiraju tudje izbore da bi pred sobom opravdali svoj.

Shrink I Am ::Vidim da imamo prilično drugačija shvatanja ljubavi, možda je to i jedan od razloga naših različitih mišljenja. Ja bih pre rekla da čovek treba da prođe kroz razne ljubavi, da bi na kraju mogao da shvati šta je to što želi, i da bi našao onu koja će mu biti najbolji životni saputnik. Odgovor na ovo leži u Leonardovoj rečenici koju ću ponoviti na kraju posta. A sada ću da te pitam: A šta sa onima koji se zaljube sa 20 i odluče za brak? Oni nisu proživeli druge ljubavi pa da znaju koja bi im varijanta najviše odgovarala. I da počnem ono što ću naglasiti u odgovoru na sledeći pasus: ljubav se dešava. Ne možeš o njoj racionalizovati. Mislim da sam o ovome čak i pisala. Nije to vrsta kolača, pa da probaš i vidiš koji ti najviše odgovara, niti komad odeće i obuće. Ili da ti odgovorim iz rečnika psihologije: čovek treba da zna kakvog životnog saputnika želi da bi mu se taj susret desio.

Shrink I Am ::U skladu sa tim, svakako, slažem se da ne možeš da znaš dok se ne nađeš u toj situaciji, ali baš zato i učiš od ovih prethodnih ljubavi, kako to izgleda kada nekog iskreno, svim srcem voliš, a ne možete da se uklopite u jednom odnosu kao što je npr. brak. I lično ne verujem da je problem u tome što se u tim situacijama niste voleli dovoljno, nego zato što vam različita shvatanja života, odnosa, čega već, predstavljaju ogromno opterećenje, toliko da se odrazi na kvalitet odnosa.
Ne učiš ti od ljubavi koje su se desile nego od života koji ti se dešava. Učiš i od veza, ali na drugi način. Dakle, nekome u dvadesetoj može da se desi životna ljubav. Ako je prepozna, on će to uzeti i negovaće i gradiće. Ukoliko kaže: Ma, znaš šta, rano mi je da se venčavam u dvadesetoj. Odluka je doneta. On/ona ne želi tu ljubav. To je skroz ok, samo je bitno da prepoznaješ sopstvene odluke. Znači da si otvoren da se desi, a kad se desi da uzmeš i da neguješ. I onda kad ti se sa 23 opet desi isto, opet neko ko te strašno zaintrigira, ti kažeš: Pa, znaš šta, ovo bih mogla i da uzmem. I da ga držim kao malo vode na dlanu. I onda samo imaš dileme da li ćeš da čuvaš taj odnos ili da pristaješ na ono što ti nameće društvo. Do koje mere tolerišeš razlike. Budimo realni: ne može nam se ozbiljno svidjati neko ko se suštinski razlikuje od nas. Ako jedna strana želi jedno, a druga drugo, možete da se dogovorite. Ako ne želite da se dogovorite, to nije ljubav u svojoj suštini.

Shrink I Am ::A ja svakako nemam negativan stav prema čoveku. U stručnom smislu imam neutralan stav prema čoveku, a privatno volim ljude najviše na svetu
Nisam rekla da ti imaš negativan stav, već da klasična psihologija ima negativan stav. Ti si za zdravo opčinjena svojim zvanjem i ja se nadam da će te iskustvo naučiti koji je pravi način da pomažeš ljudima.

Shrink I Am ::Pa, za mene, ambicija ipak ima malo veću težinu nego želja. U mom svetu, ambicija je nešto što traje dugo, više motiviše čoveka i aktivira ga, a i dugoročnije ispunjuje.
Vujaklija: ambicija je častoljublje, slavoljublje. I dodaje težiti, stremiti za nečim. Ne bih rekla da želja da usrećiš nekog ili da čuvaš svoju vezu ima čast i slavu za motiv.

Leonardo ::Voli postojanje (što postojiš) i to će samo da se širi od tebe, pa kako ko shvati
Ovo je zdravo jedan dobar savet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Shrink I Am ::.... Ja bih pre rekla da čovek treba da prođe kroz razne ljubavi, da bi na kraju mogao da shvati šta je to što želi, i da bi našao onu koja će mu biti najbolji životni saputnik.
Ne bih se složila! prolazeći kroz razne ljubavi, čovek stiče imunitet.
Po meni, nije isto kada čovek sa iskustvom aplicira za radno mesto u dobroj kompaniji, i kada čovek sa iskustvom želi dugotrajnu vezu ili brak.
Ovo drugo mora spontano da se desi!
Silija :: I da počnem ono što ću naglasiti u odgovoru na sledeći pasus: ljubav se dešava. Ne možeš o njoj racionalizovati. Mislim da sam o ovome čak i pisala. Nije to vrsta kolača, pa da probaš i vidiš koji ti najviše odgovara, niti komad odeće i obuće.

Nemam šta da dodam na ovaj citat.
Silija :: A sada ću da te pitam: A šta sa onima koji se zaljube sa 20 i odluče za brak? Oni nisu proživeli druge ljubavi pa da znaju koja bi im varijanta najviše odgovarala.

Najviše takvih parova i poznajem. Uglavnom nemaju problema, žive miran život, i srećni su.
Silija ::... čovek treba da zna kakvog životnog saputnika želi da bi mu se taj susret desio.

Silija, ako dozvoliš, ovde bih malo korigovala tvoju rečenicu, i napisala bih:
Čovek treba da prepozna takvog životnog saputnika kada mu se taj susret desi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neprimetna ::Silija, ako dozvoliš, ovde bih malo korigovala tvoju rečenicu, i napisala bih:
Čovek treba da prepozna takvog životnog saputnika kada mu se taj susret desi.

Razmisliću o ovoj dozvoli. To su dve odvojene stvari. Svi mi mislimo da želimo da nam se desi ljubav. To, nažalost, nije tačno. Mnoge stvari i životne okolnosti guše naše želje i nismo ni svesni da, u stvari, ne želimo. Pod teretom problema i obaveza, želje se ugase. Zato je bitno da osvestimo svoje želje. A to je najteži deo posla. Nekoliko puta sam pomenula da je bitno prepoznati šta nam se dešava i onda se donosi odluka da li ćemo to uzeti ili ne. Mnogi ljudi neće prepoznati ljubav kad im se desi. Mnogi hoće, ali neće je uzeti. To nam govore onolika poezija i onolika muzika. A čini mi se i veliki broj ljudi koji se odlučuju da budu sami, bez obzira na pol. Ono što će ovde doneti prevagu je ta želja. Ili da se okoristim stihovima Parnog valjka. U jednom slučaju to je:
...iste smo snove sanjali, istom se nadali,
ja nisam smogao hrabrosti da se odlučim.

U drugom(parafraziraću):
...dodji, zaboravi, ruke su prazne bez tebe... i najzad:
...dodji i ostani, moje su namere još uvek iskrene.

Stiker sa sledećom rečenicom zalepiti na vidno mesto da bode oči svaki dan:
Kad srce zapišti, misao je kriva. Milan Rakić

I da još jednom pokušam da dam odgovor na pitanje iz prvog posta teme. Da li je bitno to sve okolo sem leptirića? Kod mene, doduše nisu leptirići, nego sasvim suprotno, mir i spokoj. Ali dobro, uvreženo je mišljenje o leptirićima zbog uzbudjenja koje ljubav nosi. Da, bitno je. Ali je bitno da je to okolo po našoj želji, a ne po želji porodice ili društva. Ako je nekome bitno da mu partner nije manje obrazovan, to je sasvim u redu. Nije u redu ako to nama samima nije bitno, ali potpadnemo pod uticaj okoline i rasturimo vezu do koje nam je stalo. Ako nam smeta druga vera, sve u redu. Ali ako uopšte ne razmišljamo o tome kao bitnom, a rasturimo vezu do koje nam je stalo, jer je to nametnuto sa strane, vrlo ćemo teško živeti sami sa sobom.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne bih mešao odluke i sazrevanje kroz iskustva sa željama. Želje su razne, od onih najbanalniji da se popije prva jutarnja kafa do onih većih o kojima se mašta.

Već jako dugo u ovoj civilizaciji centar se nalazi u umu, a ne srcu. Snaga srca desetostruko prevazilazi um i sada uočimo u kakvom je problemu moderan čovek. Naravno, to ne znači da 'slepo' srce ne treba dopuniti zdravom pameću i rasuđivanjem. Život se jednostavno dešava, a tako i ljubav. Želje i planiranje nisu deo njihovog 'rasporeda', šta briga život i ljubav za naše planove i želje. Uostalom, dobro reče Rakić...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, angelika, ThePhilosopher, Leonardo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Nov 2013 19:46

Vratih se da nekako prepravim prethodni post da ne bih bila pogrešno protumačena. Kako prvo kažem da je ljubav dovoljna, a posle da je bitno i to okolo. Možda vam Leonardov post pomogne da ovo shvatite. Bitno je to sve okolo, ali je ljubav ta koja vas vodi na tom putu i usmerava vas. Jer ne znamo mi uvek šta tačno hoćemo i šta treba da radimo, a onda nas osećanja upućuju.

Leonardo, kad govorim o željama, mislim na one važne stvari. Mi podrazumevamo da će nam se ljubav desiti ili, kako ti kažeš, maštamo. A želja mora da se konkretizuje. Život itekako briga za naše želje, a za planove ga baš briga. Problem je u tome što mi želju posmatramo iz racionalnog i zato nam se ne ostvaruju. To su te o kojima ti pričaš. A kad to što zoveš maštom svedeš na realnost, kad za ono što ti je iznutra važno kažeš: e, to hoću da imam, vrlo brzo ćeš doći u situaciju da počne da se ostvaruje. A ovo, dragi moji, nije uopšte lako postići. Jer smo prepuni zabrana i krivica.

Dopuna: 19 Nov 2013 19:14

Ova razmena sa Leonardom me je podsetila kako smo nekad ovde mnogo lepo razgovarali. Imali smo teme gde smo se nalepili poezije, proze i muzike, a i one gde smo se siti, ali baš pametno ispričali. Čak i kad smo različito mislili. Pogledah svoju temu potpuno neinspirativnog naslova Ko se bije, taj se voli. Predlažem vam da je pročitate zbog svakog Sirijusovog posta. A ovde ću staviti nekoliko citata odatle. Pričali smo u novembru pre 6 godina. Leonardo i ja smo govorili skoro identične reči. I imali gotovo iste "nesporazume".

Sirius ::Nije to ključna reč. Ključna reč je želja.. Sa zadovoljstvom (i pomalo gorčine) ponovo ću citirati Smilju Stojanović koja svoju maestralnu knjigu ''Nebeska tkalja'' započinje rečima: ''Čovek umire polako...Najpre umiru želje''. Razmislite kad ste poslednji put stvarno poželeli svog partnera pa će svi odgovori (i prijatni i neprijatni) biti ispred vas.

PS
Knjiga se , inače, završava vlaškom poslovicom: ''Kosti u zemlju, duša u vetar''. Eto, to smo mi - sa svim svojim nadobudnostima i umišljenošću. Svoju količinu prolaznosti možemo sami da odredimo, a toga često nismo svesni...

Silija ::Citat:Ključna reč je želja..

E, da. A sta cemo sto smo postali bez zelja? To je, valjda, najtezi zadatak da covek neguje sebe i da ima zelje, da zivi zivot ispunjavajuci zelje, da te zelje ukljucuju ljude, naravno. Mislim da se svi konflikti medju ljudima desavaju zbog nedostatka razlicitih vrsta zelja. Nekako smo poklekli pod bremenom vremena. I problema. Ali ja mislim da nije problem u tome, vec u nesvesnosti da se to dogadja. Svako na svoj nacin zabija glavu u pesak.

Sirius ::Citat:Zasto to pravo oduzimamo sebi u procesu socijalizacije?

Zato što je ljudska vrsta smislila neverovatno komplikovan i surov mehanizam za preživljavanje ljudi. Pri tom ga je cinično nazvala društveni sistem i dodeljivala mu po potrebi razna imena (robovlasnišvo, feudalizam, kapitalizam, socijalizam, komunizam). Istina je da je oduvek postojao samo jedan sistem - robovlasnički, samo je menjao imena i metodu, kako bi manjini omogućio da vlada većinom. Danas ne moraju da vam vezuju kuglu oko noge, dovoljno je da podignete kredit. Pročitajte knjigu Stanoja Ćebića ''Zašto sam postao vo'' pa ćete se crnohumorno uveriti da svoj vek mnogo lagodnije prožive životinje.


Citat:Mozemo li uciti od djece?

Da, svakako da možemo ali onda budimo spremni na najžeća moguća preispitivanja svih delića naše društvenosti. Sve ono što zabranjujemo deci mi obilato koristimo. Tražimo od njih da ne lažu, a sami slažemo stotinama puta dnevno, itd...

Silija ::Pregledah neke teme koje jos nisam. I nadjem nesto sto je Sirijus vec pomenuo ovde. Prvo cu navesti recenicu koju je on naveo i koja me je oborila s nogu. ''Udahuo sam te i sada se razlivaš po meni. Volim te...Samo te volim.'' Dodao je da to "deo dužeg, fragmentarnog teksta koji je nastajao na ceduljicama, tramvajskim kartama, poledjinama računa, a stigao je iz najdublje samice i tamice koju je čovek ikada osetio - ljudske duše."

Ono sa cim se apsolutno slazem je: Ljubav znači želeti... Mislim da je u pitanju zeleti ziveti. A mi to nekako ne umemo. Po tom pitanju, mnogo smo neobrazovani.

Leonardo ::Silija ::Ono sa cim se apsolutno slazem je: Ljubav znači želeti... Mislim da je u pitanju zeleti ziveti. A mi to nekako ne umemo. Po tom pitanju, mnogo smo neobrazovani.
A ima toliko "prostih" ljudi koji isijavaju cudnom toplinom.

Zelja je sargarepa na stapu. Ljubav je stanje svesti. Ljubav nije nesto za cime idemo, ona se desava, ona je tu. A ne negde tamo... Ljubav jeste zivot. Zelja za zivotm je nesto drugo...

• 5Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Red_star_girl, ThePhilosopher, zoranzota, ucenik32
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne razumem baš najbolje želju iz vašeg konteksta, jer ja sve što želim nije sa 'ovoga' sveta. Ne kažem da me 'obične' želje i materijalni svet ne bi ispunio, ali sve je to prolazno. Nekako na nivou degustiranja. Sada sam jedno probao, onda idemo dalje i tako u nedogled. Sve dok ne shvatimo da je jedino blago ono unutrašnje koje nismo otkrili. Zato kažem, nije sa ovoga sveta ono što tražim... Ljubav je večna i nadživeće ovo moje telo, jednom kada od umora postane preteško.