|
Poslao: 08 Dec 2007 22:50
|
offline
- DR.R
- Ugledni građanin
- Pridružio: 20 Okt 2006
- Poruke: 359
|
I ja se slazem sa tim da ne srljas u drugu vezu da bi ovu prebolela...daj sebi vremena za prava osecanja....
Kako ces reagovati kad ga vidis? Pa ja sam prvi put posle konacnog kraja njega videla posle par godina pa sam pretrnula...i razmisljala sam dugo o tome...ali nema tu sta da se trazi...to je bio samo refleks kao kad kines...i sledeci put vec to nije imalo ni naznaku treme kao prvi put...
Procice i ta faza. Ne brini.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 09 Dec 2007 13:46
|
offline
- RIA
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 20 Feb 2005
- Poruke: 2841
- Gde živiš: Around Belgrade
|
Kad prestane i nestane,upitaš se da li je to bila uopšte ljubav ili samo vezanost za nekog...
Ja se lično slažem sa mišljenjem Skot Peka,jednostavno pokušajte od početka,sada kada je zaljubljenost prošla,kada se poznajete.Ako ne ide...
Možda je jednostavno taman oblak,i znaš kako,ništa ne uspeva tako kao istina.Kaži jednostavno čoveku lepo,da ti je malo neprijatno,možda ti samo treba da kanališeš svoja osećanja,a ne znaš kako.
Nemoj sebe dovoditi u situaciju da odjednom pukneš,jer to "odjednom" je rezultat taloženja i trpljenja koje traje duže.
Možda je čoveku došao neki loš trenutak ? Možda to nije trenutak nego su jednostavno neki problemi o kojima ne želi da govori pa je ljut na sve ?
Polako,ne žuri.
Svaki novi bol doneće ti da nikada ne osetiš isto,tj da preboliš brže.Jeste,boleće ako ga napustiš,ali možda će i on naći nekog ko će mu biti bolji,uostalom to mu i želiš,zar ne ?
Nadam se da samo neće sve da se završi na kratkim pozdravima ako se sretnete,ako već mora da bude kraj.
Citat:I ja se slazem sa tim da ne srljas u drugu vezu da bi ovu prebolela
Potpisujem,to nikako,ali nikako.Jednostavno će se sve slegnuti,polako utisci i želje,ne brini...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Dec 2007 15:44
|
offline
- Pridružio: 30 Sep 2007
- Poruke: 47
- Gde živiš: Dabrovgrad
|
Rastes malecka...
Inelektualno bi ti verovatno predstavljao balast. Razmisli samo, veoma dobro, da li biste imali o cemu uopste pricati za recimo 20 godina, tesko je reci; ali zavisi koliko zelis da porastes, naravno...
Tesko je, barem meni, pronaci nekakvu dovoljno ludu, makar upola kao sto sam ja, da jednostavno zateknemo sebe, u tisini, sedeci na klupi nekakvog parka u 70-tim, i drzeci se za ruke. Ha, thats hard!!! Zamisli...
Zbog toga ne dozvoljavam da mi se rade raznorazne decije zafrkancije tipa - tezak momenat, problemi u privatnom zivotu, i slicne gluposti. Kofere vucem za ledjima a ne guram ih pred sobom. Krckanje kamenja zubima, dobro, ali ZAJEDNO!!! E to je nesto za sta valja ginuti... (ali nikako da je sretnem) Valjda cemo pronaci nekakve za nas.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Dec 2007 15:46
|
offline
- Leonardo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Maj 2007
- Poruke: 2766
- Gde živiš: Apsurdistan
|
E kad ljubav nestane znaci da smo slepi kod ociju...
Znaci da smo je se odrekli i za jednu osobu vezali a za zivot...
Lepo je kad su ljudi oko vas razumni... pomaze da vidite kako ona ipak je tu...
,,, 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Dec 2007 22:18
|
offline
- dorothy
- Građanin
- Pridružio: 07 Feb 2007
- Poruke: 144
- Gde živiš: u Ozu...
|
Mislim da je sve proslo...i da ne vredi trositi vreme, energiju i sebe uzalud...nije znao da ceni...
Citat: Nadam se da samo neće sve da se završi na kratkim pozdravima ako se sretnete,ako već mora da bude kraj.
Znajuci njega, verovatno hoce.Jos uvek ga nisam srela, ne znam kako cu ja da reagujem...
@Plav Medved
Da,rastem...i mislim da si skroz u pravu. Kad ja sad nisam imala o cemu da pricam sa njim, jer su nas razlicite stvari zanimale, kako bi tek bilo kasnije...
A za tu neku, naci ces je...kad se najmanje budes nadao...samo treba verovati!
@leonard
Lepo je... Hvala vam 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2007 02:47
|
offline
- Pridružio: 30 Sep 2007
- Poruke: 47
- Gde živiš: Dabrovgrad
|
Mislim da jesam, i osecam se, cudno... Ne znam... Suludo, zapanjeto, zblanuto... Ne zove se Carolyne. Ludacki spletaj slucajnih zbivanjeta, rekao bih, valjda... Suvise sam zbunjet, oprosti na izbrljavljivanju, ali, hmmmm.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2007 13:46
|
offline
- DR.R
- Ugledni građanin
- Pridružio: 20 Okt 2006
- Poruke: 359
|
Bravo Medooooo!!! Lepo je to procitati....tu tvoju zbunjenost... 
Ja sam na zemunskom keju videla jedan stariji bracni par...baka i deka...isli su jedno do drugog blizu (ne secam se da li su se za ruke drzali) i bili tako bliski....toliko prisnosti je zracilo iz njih...i tada sam shvatila da je to cilj....prozivet (NE preziveti) i ostareti sa nekim ko te inspirise i ispunjava...sa nekim ko ti svaki dan cini posebnim...
toga nema kad se ljudi ne razumeju...i treba imati na umu DA NIKOGA NE MOZES PROMENITI....MOZES OSOBU SAMO PRILAGODITI ILI SE PRILAGODITI...koliko uspes da nadjes bliskosti sa nekim sa sto manje potrebe za kompromisom toliko si sigurniji da si nasao pravu osobu.
Treba imati u vidu da sa godinama potreba za kompromisima je sve veca...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2007 16:07
|
offline
- delila
- Građanin
- Pridružio: 05 Avg 2007
- Poruke: 54
- Gde živiš: u snovima
|
I sama sam bila u situaciji kada sam nakon 2 godine provedenih u vezi s momkom kojeg sam jako voljela pocela osjecati da ne pripadam tu, da me ta veza ne ispunjava kao ranije...
Pokusavala sam to rijesiti, ponovo rasplamsati strast koja je vec vidno jenjavala, trazila sam problem koji je , navodno, prouzrokovao gubitak te ljubavi i u cijelom tom procesu sam shvatila da smo zapravo bili toliko otvoreni jedno prema drugom da smo se konacno upoznali...iskreo i do srzi. I bas tada smo shvatili da zapravo i nismo jedno za drugo.
Trenutno nisam bas nesto raspolozen a, pa malo teze biram rijeci ali nadam se da cete uspjeti da razumijete ono sto zelim reci... ljubav cesto cini da s drugom osobom dijelimo sebe iskreno i nepatvoreno i tu, naravno, postoji rizik da u nekom momentu spoznamo da nismo jedno za drugo. Ali, slozicu se s Ellom, oko toga da tu ljubav ne prestaje. mozda eventualno dobije neko drugo oblicje.
Ja momka s pocetka price mozda ne vidim kao nekog s kim bih provela ostatak zivota ali to ne znaci da ga ne volim i ne cijenim kao osobu i kao mog prijatelja.
Tim prekidom smo jedno drugom dali sansu da ljubav koja podrazumjeva brak i sl (ovo navodim jer ja vjerujem da ne postoji samo jedna ljubav vec vise njih koje cine nas zivot) potrazimo u drugoj osobi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2007 17:11
|
offline
- MladjaVR
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 10 Jan 2004
- Poruke: 797
|
Bio konzervativan idućim iznesenim idejama ili ne, oduvek sam bio relativno izolovan od drugih; igrom slučaja ili svojevoljno... a to - bar povremena samoća, je najbolji način da čovek sâm sebi razluči šta zapravo želi i šta mu godi (a upravo je to po sredi, ljudi se menjaju; ponekad je besmisleno tražiti sve razloge za to - jednostavno postanemo ono što bude u skladu sa našim htenjima i mogućnostima), barem se meni tako čini...
Upravo zato vremenom dosadi ono što nam je ranije stalno godilo, bilo interesantno. A podsvest nas pretekne u ispoljavanju (ne)kontrolisanog čina, te povredimo (makar i malo) partnera pre nego što smo mu objasnili da se jesmo promenili, koliko god sitna promena bila; ipak, obično su detalji ti koji umeju da 'upadnu u oko' i odluče o sudbini celine...
Opet, reći drugome za ono što nosimo u sebi i tako poštedeti ga, onda kada ni sami nismo sigurni da li smo svesno prihvatili novu osobinu - nije baš moguće, zar ne..?
Da konačno naglasim poentu => čvrstog sam mišljenja da se neko, ko te zaista, na onaj (pa i približno) bezuslovan način voli (a tome ljudi teže, ne samo dobri i pametni), može promeniti zbog tebe..! Ne mora to biti iz korena, ali baš tako ćeš znati ko ti više odgovara, tj. ko je manje 'glumac' u vezi (posesivan, ljubomoran iako to ne pokazuje; uglavnom traži, manje ti daje; oseća se slobodnim, a ne voli kad si ti opuštena); onaj ko više ostaje svoj (manje se menja zbog te), više će ti i pristajati na dužem putu...
A najbolje je zasnivati sve svoje poteze (u životu generalno, ne samo u ljubavi) na istini, iskrenosti. Nećeš nikog namerno povrediti ili prevariti, a mnogo ćeš biti srećnija kad svoju grešku, koliko god sramotna i teška bila, ispraviš; priznajući da je postojala.
Dakle, ništa nije bezbednije u vezi dvoje ljudi, nego ponašati se što slobodnije, što manje se ograničavati (nema veze što se možda gleda neko drugi, ali dok oboje želite da sačuvate ono što imate - nećete preći prag prevare; da obrazložim - ne može se čoveku [tj. ne bi tebalo] oduzeti vid, posebno kada nisi ti jedina devojka za koju će ti reći ''Svidjaš mi se''; glupo je, ali do granica besmislenosti - glupo, misliti da onaj s kim si u vezi nema pravo da iskaže svoje osnovno mišljenje, a jednom Čoveku se svidja mnogo-šta; fora je u tome da se bude slobodan, u smislu -> dovoljno siguran u vezu, partnera; iako i prevara može biti greška, glupost, hir, neverni partner sâm ne bi trebalo da zaželi da te prevari... [sve ovo važi i za ženski rod, tj. sve Ljude; nemojte pomisliti da sam branio momke/muškarce pisanjem na 'njihovu ruku'])...
Posle puno blebetanja - šta god da te privlači, kakav god momak, za dugoročnu vezu je najbolje naći nekog što sličnijeg tebi (što NIKAKO ne znači da me treba poslušati, ne naredjujem ja nikome; čak ni ne savetujem, već samo 'prosipam' ono što je u mojoj glavi  ), a do sada si (bar meni) dala nagoveštaja da si dobra, inteligentna, iskrena; topla osoba.
Nadješ li nekog takvog, vrlo je verovatno da ćete jedno drugo oblikovati u korist zajedničkog interesa, u smeru veze potkrepljene ljubavlju... a onda se ne boj prepuštanja, plutanja... 
Dopuna: 10 Dec 2007 17:11
Još nešto - nisam baš sklon mišlenju da su ljudi sa kojima provedeš neko vreme u vezi, a koji nakon pokušaja mirnog, iskrenog raskida s tvoje strane olako odu, pokušaju da te zaborave ili se naljute, (u nedostatku bolje reči) dobri... tebi odgovarajući... Ali ne treba se stiktno držati ovoga što rekoh; previše je izuzetaka, svugde, da mogu dozvoliti sebi umišljenost zasigurnog znanja nečega...
I slušaj dragu teta Ella-u... (oprosti, Ella, nadam se da se ne ljutiš što te nazvah 'teta'  )
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2007 17:20
|
offline
- Silver Surfer
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 06 Dec 2007
- Poruke: 20
|
draga dorothy,
okrenuti se sebi ne znaci i biti sebican.
njemu trenutno ne treba ono sta ti nudish, mozda mu i treba ali ima neki drugi problem.Ne bi da citiram Caneta ali tamo gde je strah, tamo zivi mrak!
Nemoj se plashiti usamljenosti jer dovoljan je mali osvrt oko sebe i evo recimo pogledaj ovaj blog...pa vidi BRE:) koliko nas ima
pokazi malo samopostovanja...postuj svog sadasnjeg...postuj bivsheg...ako zeli da ga ne zovesh vishe...pa pobogu..NEMOJ!
Posalji sama sebi poruku koju bi poslala njemu i procitaj je...svaki onaj put kada osetish potrebu
|
|
|
|
|
|
