Ko se bije, taj se voli

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa, mislim da se o tome i radi. Covek ima toliko potreba, razlicitih velicina i znacaja. I to treba uskladiti. Nije ljubav zadovoljavati potrebu ljubavi, a sve ostale gurnuti pod tepih. To je zaljubljenost.

Sasvim je prirodno da ljubav kao trajna kategorija nema konstantno isti intenzitet.

Rec ultimativan upotrebih u kontekstu kojem se danas koristi (zargonski, to je "vrh"), htedoh reci da je ljubav iznad zaljubljenosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dva lica ::ključna riječ: potreba.
Kad ljubav prestane da bude potreba, onda sve druge potrebe postaju jače od nje. Govorim o malim stvarima u životu oko kojih se prepiremo i svađamo.
Tek kad nastupe teška vremena, ljubav ponovo stupa na snagu. Jednostavno mislim da i je ljubav sposobna da se umori, da može da se povuče na neko vrijeme, da joj može biti dosta svakodnevice i trivijalnosti.
Ultimativna ljubav mi je za Romea i Juliju, samo zbog njihovih mladih godina, manje zbog ultimativne ljubavi.

Nije to ključna reč. Ključna reč je želja.. Sa zadovoljstvom (i pomalo gorčine) ponovo ću citirati Smilju Stojanović koja svoju maestralnu knjigu ''Nebeska tkalja'' započinje rečima: ''Čovek umire polako...Najpre umiru želje''. Razmislite kad ste poslednji put stvarno poželeli svog partnera pa će svi odgovori (i prijatni i neprijatni) biti ispred vas.

PS
Knjiga se , inače, završava vlaškom poslovicom: ''Kosti u zemlju, duša u vetar''. Eto, to smo mi - sa svim svojim nadobudnostima i umišljenošću. Svoju količinu prolaznosti možemo sami da odredimo, a toga često nismo svesni...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zelja je nesto drugo, bar za mene. Zelja postoji (ili ne postoji), nezavisno od svega, na srecu, sto bi rekao Arsen Dedic, neophodno je povjerenje tijela da bi duza veza opstala. Dakle, opstala i pored razlicitog prioriteta potreba. I pored ulazenja u sesnaesterac onog drugog.

A sigurna sam da bi zelja bila jos izrazenija kada bi individualnost bila zasticena makar nekim vidom fizicke odvojenosti, bar povremeno i privremeno.

Nazalost, dusa u vjetar ide i onima koji nisu ni nadobudni ni umisljeni...kao i nama koji jesmo...

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ključna reč je želja..

E, da. A sta cemo sto smo postali bez zelja? To je, valjda, najtezi zadatak da covek neguje sebe i da ima zelje, da zivi zivot ispunjavajuci zelje, da te zelje ukljucuju ljude, naravno. Mislim da se svi konflikti medju ljudima desavaju zbog nedostatka razlicitih vrsta zelja. Nekako smo poklekli pod bremenom vremena. I problema. Ali ja mislim da nije problem u tome, vec u nesvesnosti da se to dogadja. Svako na svoj nacin zabija glavu u pesak.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O tome i govorim. Želje vezujem za nešto drugo, a zbog toga ću napraviti digresiju: svojim učenicima, maturantima elitnih gimnazijskih odeljenja (kulturoški smer je u pitanju) poslednjeg časa školovanja zadavao sam pismenu vežbu koja nije, naravno, imala nikakvu školsku težinu jer su ocene već bile zaključene. Tema je bila: ''Neponovljivost - jedino čega se neću odreći''. Prošle su godine od kada nisam u situaciji da na takav način proveravam samospoznaju tih mladih ljudi, ali zato svaki dan mogu to da radim sa sobom i ljudima s kojima se srećem. Neponovljivost je ono što nas čini jedinstvenima, a želje su te lepe pločice kojima smo popločani spolja i iznutra i koje drže našu kulu uspravno. Kada želje počnu da blede i nestaju, i naša neponovljivost počinje da oksidira do neprepoznatljivosti. Kada postanemo neprepoznatljivi i šablonizovani, onda i naše želje gube nekadašnju svrhu i smisao.

To nema veze s potrebama, mada sam razumeo u kom smislu naša uvažena sagovornica ''dva lica'' govori o potrebama. Moja profesionalna defromacija me sprečava da na taj način razmišljam jer se odmah setim definicije potrebe i njenog mesta u procesu zadovoljavanja. Potreba nastaje kao rezultat neravnoteže izazvane homeostazom - stalno nam nešto nedostaje i stalno nešto zadovoljavamo. Zbog toga sam izvesno vreme ćutao i nisam komentarisao pojavu tog pojma u ovom lepom razgovoru. Recimo da imamo dva različita (ali validna ) viđenja tog pojma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirius
kako se rastuzih sad citajuci sto ste napisali. Mislila sam da se nikad necu odreci neponovljivosti, a sad se jedva sjecam da sam nekad bila neponovljiva...u zeljama...nadama...pojavi...
I ovo moje uprosceno pisanje o potrebama, to je samo moja (opet) potreba da brzo, kratko, jasno, stavim sve u svoj fajl i da idem dalje ne zeleci nista vise od zivota, nego samo ucinim pokusaj da sebi objasnim pojave. Kao da cu se na taj nacin lakse nositi sa zivotom.
Hvala @Silija i @Sirius za ponudeni pogled iz drugog ugla. Ne znam ga iskoristiti, ali dobar je osjecaj da postoje i neki drugi putevi i drugi nacini...
Ali sto cemo sa "ko se bije, taj se voli"... da li je problem narusene individualnosti ili raskoraka zelja, na kraju?

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ali sto cemo sa "ko se bije, taj se voli"... da li je problem narusene individualnosti ili raskoraka zelja, na kraju?

Vratimo se psihologiji deteta. Najpre čega se setimo jeste to da je dečja mašta često na visini fantazije, te su stoga srećni ljudi koji što duže zadrže dete u sebi. Posebno su srećni umetnici kojima je fantazija jedan od osnovnih bunara inspiracije...Sama fantazija ima svoju kontradiktornost, što nije stvarna i što traje relativno kratko. Stvarnost je vrlo često naruši. Gde su tu deca? ''Ko se bije - taj se voli'' jeste izreka koju je narod iskonski smislio da decu pripremi za sve antagonizme koji ih čekaju iza prvog ugla. Naravno da nije istina da ''ko se bije - taj se voli'', ali deci je dopušteno da na fantastične načine skrivaju ono čega se tada stide - najlepša osećanja. Povući je za kiku ili ga gađati kamenom , nije neobična izjava ljubavi. . Muke nastaju s prvim danima socijalizacije, kada se deca priključe organizovanoj grupi (u vrtiću ili u osnovnoj školi). Tada sve refleksije nas 'matorih'' počinju da se preslikavaju na decu...i više dece u toj deci nema, odnosno - ima ih sve manje.

Ono na šta deca imaju pravo, a mi smo sebi sami to pravo oduzeli, jeste iskrenost i otvorenost. Italijani kažu za nekoga ko iskreno govori , da govori ''kao iz usta deteta'' i to smatraju simbolom naivnosti, pa i gluposti.No, kako rekoh, deci je sve dozvoljeno. Zato tako brzo potroše sve kredite odraslih. Nije uzalud Frojd govorio: ''Dete je otac čoveka''.

PS
Što se neponovljivosti tiče : treba podsetiti samoga sebe: ako sam čučnuo, to ne znači da sam mali. Nikada nije kasno da se čovek u svom svakodnevnom bauljanju zaustavi, ispravi i kaže: ''Idem nazad, do pravoga sebe. Odavno me nije bilo tamo...''

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pesma koja je nedavno pobedila na decjem festivalu. Tekst ide, otprilike, ovako.

Ima jedna mali Pera

Ima jedan mali Pera,
stalno gleda me,
ne znam da li nesto smera,
da li zeza me.

Tako mi je sladak,
cesto pitam se,
ma da l' je moguce
da voli me, voli me, voli me ili ne.

Sve se cure oko njega stalno guraju,
samo da mu malo trepcu, kosu diraju.
On se nesto necka, nekoj namigne.
Ma da l' je moguce da voli me.

Hej, Pero, stani,
ti si zivot moj.
Prolaze dani, daj mi odgovor.

Hej, Pero, stani,
ne mogu cekati,
reci mi odmah
da l' cemo se vencati.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Ono na šta deca imaju pravo, a mi smo sebi sami to pravo oduzeli, jeste iskrenost i otvorenost.

Zasto to pravo oduzimamo sebi u procesu socijalizacije?

Citat:''Idem nazad, do pravoga sebe. Odavno me nije bilo tamo...''

"Narocito upamti da tamo gde covek zivi u sebi samom da je to najvaznija adresa na svetu." Ronald Harvud

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekako sam vremenom naucila da iskrenost nije pozeljna. Imam osoba iz moje blizine koje cesto kazu: mrzim iskrenost. Zbog cega? Jer ljudi u iskrenost najcesce zapakuju najgore sto mogu ti kazu, ali, kao iskreno je pa nemoj uzeti za zlo. Drugo, ako si previse iskren, sto je moj slucaj, dobijam zacudjene komentare, tipa, nemoj, ljudi ce pogresno shvatiti, a pricam o mojim nedostacima ili pogresnim postupcima.
Mozemo li uciti od djece? Mislim da ne.
Moje dijete sad vec ima ozbiljne dileme oko ozbiljnih stvari u zivotu, prijateljstvu, ljubavi, nekim pojavam u drustvu - prekomjernom bogatstvu... ono sto muci njega, muci i mene, a nemam zadovoljavajuci odgovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vratih se da unesem neke izmene u post, ali me ti, dva lica, zatece s tekstom.

Citat:Nekako sam vremenom naucila da iskrenost nije pozeljna.

Ne moze se biti iskren svuda i uvek i sa svim ljudima. Ne moze se biti iskren u svakom trenutku sa onima koji su nam dragi i bliski. I ne mogu se, zarad iskrenosti, prenebregavati tudja osecanja. Kad kazem iskren, mislim otvoren, govoriti ono sto mislis i osecas. Ako ti dodje partner s posla, pa npr. hoce da podeli nesto s tobom sto mu se desilo na poslu (bilo lepo ili ruzno), a ti mu uzvratis svojim iskrenim razmisljanjima iz tog dana, da li si iskrena? Ne, sebicna si. Neces da slusas, neces da delis. To nema veze s iskrenoscu. Ako troje ljudi prica o jagodama, a cetvri pocne da prica kako voli slonove, je l to iskrenost? Nije. Mada on stvarno voli slonove. Hocu da kazem, da nesporazumi koje ti pominjes poticu iz toga sto ljudi neprestano, u svojoj usamljenosti i ko zna cemu sve jos, pokusavaju da nametnu sebe, da budu u centru paznje, i onda to podvode pod druga osecanja.

Citat:Mozemo li uciti od djece?

Od dece se itekako moze uciti. Jer deca reaguju iz sebe. To je ono sto mi odrasli zaboravljamo. Odnosno, izbegavamo. Iz raznih razloga.