offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
@ Leopardvegetarian
eeeee... da se i ja slozhim   
@ Ella
uff, a je l' smem ja da se oglasim, posle uzburkanih voda, brodoloma, mirnih luka, pa tako jedno x puta, neobaveznim redom, ukrug?
kad nekog "volish" a on tebe ne, ne boli tebe zato shto ga volish (pa i jos jache), nego shto je povredjen ego, nezadovoljena zhelja i potreba, i sve tako redom. a ako te jos odredjenim rechima, postupcima "povredjuje", ... pakao.
ti mozhesh (ti, bilo ko drugi...) uvek da
- odluchish da nastavish da patish,
- a mozhesh i da odluchish da prekinesh taj sado-mazo odnos (chesto oba u oba pravca, poshto prvo imash utisak da on muchi tebe, pa se ti onda eventualno "svetish" ili "prebacujesh" ili "patetishesh" ili ... shta god, i ti "muchish" njega, pa onda opet on tebe ovim ili onim ... mada zapravo sve vreme pre svega i najvishe ti muchish samu sebe) - u glavi i u stvarnosti (kako kad kojim redom ti lakshe),
- a mozhesh i da odluchish da ostanesh u kontaktu ali da prevazidjesh sve te "gluposti" koje te bole i povredjuju i samo sakate i tebe i odnos sa osobom koja je recimo ok ali nije za (ljubavni) odnos kakav ti zhelish,
- a mozhesh i da uvidish da je cho'ek mozhda stvarno debil i koji ce ti da te tretira k'o .., i, uopshte, shto bi troshila vreme, zhivce i emocije na neshto shto te samo - troshi...
- .......
elem, poenta 1 - izbor (mogucnost, opcija...) uvek postoji.
poenta 2 - sve je u glavi.
poenta 3 - nekad je prilichno lako, nekad vrashki teshko. ali dok god se nekim pipcima lepish za to, ima da cvilish i gorish i patish i dalje... kad "pustish"... sve se menja.
ako ne mozhesh drugachije, a ti "pusti" tako shto ces da "oterash sve u tri lijepe"... i da se prvo pobrinesh da tebi bude opet ok... dok napravish potrebnu distancu da shvatish neke stvari ...
izmedju ostalog i kako sebe ubedish da su ti potrebne neke stvari koje nisu... koje ti jesu lepe, ali ne i neophodne. a svakako ne u tom vidu ili od te osobe ili na takav nachin...
a posle/pre/paralelno/drugi neki put/... bash zato shto zhelish mir i sve dobro drugom/drugima/Njemu/sebi i njemu... tako shto se lepo setish onog tamo "budizma", jel'te, tako shto volish i cvet i travku i pticu i sunce i choveka ... i tako shto je najbitnije da ne maltretirash ti ikoga na bilo koji nachin niti bilo ko tebe, kao i da se sve te frustracije ne shire okolo na jos bar desetinak neduzhnih... decu, komshije, saradnike, svakog ko tebi, njemu... predje put...
dosta je nesrece i bez "nesrecnih ljubavi"...
jedan veeelikiii
to 'vako "po nashki" i u jednom dahu 
neshto kao
"... Seti me samo na sebe
Seccanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je medju nama doshlo
-
Vrati mi moje krpice ..."
vs.
novi Pecin potpis ::Kada budete čuli Betovena gledajući krošnje drveća... poći ćete rado sa mnom za Sibir.
(Betoven i Sibir nisu bitni, sâm shûm lishcca je dovoljan )
ah, da...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
...
Citat:Ljubav motivise pozitivno ponasanje, a zaljubljenost destruktivni efekat.
*
"Zaljubiti se ne znaci i voleti; zaljubiti se može i mrzeci." (Crnjanski)
*
Ljubav je nesebicna a zaljubljenost sebicna. Ljubav sadrzi mnoogo vise od emocija, ona se uzdize sa nivoa emocija i istice se u svakodnevnom zivotu para. Stvar je u sledecem pitanju: Mozes li voleti kada je tvoja partnerka bila nepostena, zanemarila tvoje potrebe, ili zaboravila na neko svoje obecanje. U ljubavi ne samo da ces imati potrebu za ljubavlju , vec ces imati potrebu da svom partneru pruzis isto sto i ona tebi pa cak i vise.
Zaljubljenost je okrenuta iskljucivo sebi, vise si opterecen time sta mozes izvuci iz te veze nego nesto konkretno uraditi da je poboljsas. Osecas se sjajno kada je tvoja partnerka u blizini jer je vecina tvojih emocija povezana sa ponosom koji osecas kada neko drugi shvati da ta osoba pripada tebi.
Jedno od najbitnijih stvar je da ljubav pruza sigurnost a zaljubljenost nesigurnost. Vec sam to napomenuo ali sad malo da pojasnim. Ako volis i ako si voljen imaces poverenje i sigurnost u svoju vezu. Neces toliko biti zaokupiran vezom vec ces imati vremena za sebe i druge bitne stvari u svom zivotu kao sto je karijera ili skolovanje. Sa druge strane, zaljubljena osoba ce se boriti sa osecanjima i pokusavace posesivnom ljubmorom da nadgleda svog partnera. A posle znate i sami kako sledi, svadje oko sitnica, suze ili nerviranje do besvesti.
Hesse kaže: "Vi ste svakako bili zaljubljeni, zar ne? I to više puta, jesam li u pravu? Ali još uvijek ne znate šta je to ljubav. Ne znate, tvrdim Vam! Desilo Vam se da placete celu noc? I da loše spavate ceo mesec? Možda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu? Naravno, znam kako je to. Ali, to nije ljubav, ljubav je nešto drugo..."
Ljubav prepoznaje stvarnost a zaljubljenost je odbacuje. Kad ste u ljubavi imate zdrav i realan pristup bilo kom problemu u vezi. Ali to naravno ne znaci da ljubav pokusava da umanju vaznost problema koji je nastao, naprotiv ona ga sagledava iz svih uglova i na partnerima ostaje da daju adekvatno resenje.
Leopardvegetarian malko ranije, o ljubavi, a zapravo o zaljubljenosti ; ) + o miru ::No svakako tvrdim da ljubav izvire iz "Ja, moje i ono sto meni treba" koncepta, a ne iz altruizma i to je cini pohlepom.
*
Posto su u pitanju osecanja, a ne osecaji, radi se o veoma tananim 'vaganjima'--no to se ipak moze apstrahovati i modelirati po principu prostog telesnog osecaja koji moze biti ili prijatan ili neprijatan ili neutralan.
Ako je osecaj prijatan--javlja se automatski teznja da se pojaca, poveca ili produzi.
Ljubavno osecanje, iako mnogo tananije od prostih telesnih osecaja nije izuzetak iz tog pravila.
Javlja se teznja da se pojaca ukupna prijatnost.
Iz te teznje izvire sve ono sto osoba koja voli u datom trenutku zeli da radi.
Iz 5 telesnih izvora izviru telesne strasti--koje obicno povezujemo sa seksom. Medjutim uopste nisu sve telesne strasti seksualne prirode. Majka oseca potrebu da poljubi dete, vlasnik psa oseca potrebu da ga pocese po ledjima, prijatelj zeli da zagrli prijatelja...Ti dogadjaji sadrze elemente telesnih strasti--no negenitalne prirode, pa se ne radi o seksualnim strastima. No princip je isti.
Pojacava se prijatnost.
Isti princip vazi i za umne strasti. Iz umnog izvora izviru umne strasti. U teznji da pojaca prijatnost ljubavnog osecanja osoba stvara misli i ideje kao vid umnog kontakta bas kao sto telo cini specificne kretnje koje pojacavaju prijatnost telesnih strasti.
Medjutim ne postoji nivo prijatnosti na kojoj bi se zudnja potpuno zadovoljila. Ljudsko bice ocajnicki pokusava da dostigne vise i vise, no sve sto se postize su trenutna zadovoljstva i pojacanje stresa.
Um u ljubavnom osecanju premasuje telo u teznji da se pojaca prijatnost no ni umu ne uspeva do dostigne vrhunac prijatnosti koji bi doveo do trajnog zadovoljstva.
Svaka ideja i misao su isto toliko prolazne kao i telesna zadovoljstva i samim tim osudjene da nas ne dovedu do trajnog zadovoljstva.
Sva prijatna osecanja su kratkotrajna i bez obzira sta ljudska bica pokusavala da urade, pojacavanje prijatnosti dovodi samo do pojacavanja osnovnog zivotnog stresa i udaljavaju osobu od potpunog unutrasnjeg mira.
Ljudi veruju da je minimum zivotnog stresa put koji vodi od jednog do dugog zivotnog zadovoljstva, medjutim upravo to je i izvor stresa.
Ako nema zudnje nema ni stresa.
To je i veoma lako i veoma tesko razumeti.
Problem sa zudnjom je to sto ljudi ne mogu da je direktno kontrolisu.
Ljudi mogu zudnju sa jednog nivoa akcije da prebace na drugi nivo akcije--npr sa dela na reci ili na misli i tako izbegnu recimo krsenje zakona--no zudnja koja se potpuno ispoljila se ne moze kontrolisati.
Jedini nacin da covek izbegne da ga zudnja vodi kroz zivot je da deluje na nivou izvora zudnje. Za tako nesto je neophodno znati odakle zudnja izvire.
Izvor zudnje je pohlepa--apstraktno govoreci naravno.
Npr toliko opevane ideje vecne ljubavi ne mogu postojati bez ideje sopstvene vecnosti--sto je dakako vid pohlepe.
Prizemniji primer je sveopsta teznja za vise ljubavi no sto nam treba--sto je kao kada bismo spavali i pili mleko koliko to bebe cine. Za bebu je to savrseno adekvatno--za nas ipak samo pohlepno.
E sad konacno stizemo i do sustine cele price:
Ljudsko bice NE MOZE da utice na to da manje zudi--medjutim MOZE da utice na smanjenje pohlepe i tako indirektno kontrolise zudnju.
Kako se smanjuje pohlepa?
Radi se o pohlepi koja operise upravo na sest pomenutih izvora percepcije.
Osoba koja je u stanju da utice na zudnju tako sto uvidja da nju kreira pohlepa je u stanju da nesto sto prolazi kroz jedna od sest vrata percepcije istog trena prepozna kao nesto sto nece ni u kom slucaju dovesti do odsustva stresa i stoga ta osoba ne biva omadjijana time.
Umesto da se na nesto sto ulazi kroz vrata percepcije u nas zivot pohlepno kaci etiketa vecnosti i moguceg trajnog zadovoljstva--osoba koja zna da kontrolise zudnju prepoznaje u tome prolaznost i odbacuje pohlepu.
Ono sto je vazno primetiti: takva osoba ne mora da potpuno odbaci ljubav i zudnju--stavise, ona konacno MOZE da utice na to koga, koliko i kada ce da voli.
Ovo se ne moze previse naglasiti: Takva osoba kontrolise svoju ljubav!
Osoba koja pak ne shvata da je izvor ljubavne zudnje pohlepa na sest vrata percepcije, ne preduzima nista da pohlepu koje nije svesna odbaci i stoga se zudnje javljaju u punom zamahu i potpuno nekontrolisano.
Takva osoba NE MOZE da kontrolise ni koga, ni koliko, ni kada ce da voli. Takva osoba moze samo da zudnju prebacuje sa jednog na drugi nivo akcije i to je sve.
Posto takvu osobu kroz zivot pretezno vode sile na koje ta osoba nema nikakvog uticaja--ljubavni zivot takve osobe zavisi iskljucivo od sticaja spoljnih okolnosti.
Ne cudi stoga ni malo sto toliko ljudi zavrsi unesreceno usled niceg do sopstvenih nekontrolisanih osecanja ljubavi.
Leopardvegetarian, svezhe ::Zaljubljenost je puki culni uzitak i cesto vodi u osecaj praznine i depresiju.
Ljubav je okrenuta ka dobrobiti drugih i dovodi do osecanja ispunjenosti.
Dakle ono od cega se stradava po pesmama i neuropsihijatrijskim odeljenjima je puka zaljubljenost--ne ljubav.
Ljubav je bezopasna.
(Ponovo, ovo vazi samo ako ljubav definisemo kao autenticni altruizam
*
Naime kada bi zaista poznavao prirodu unutrasnjeg zivota video bi da za pravu ljubav postoji samo jedno povlasceno mesto koje se na Engleski obicno prevodi kao: loving kindness, compassion.... Originalni naziv 'garuna' potice iz Pali jezika i star je vise milenijuma. (Ako neko zna kako da to prevedemo na nas jezik bilo bi sjajno.)
To je ono sto sam nespretno opisao kao autenticni altruizam.
Cinicna i tragicno zalutala zapadna filozofska misao je tradicionalno poricala postojanje autenticnog altruizma ali nova naucna istrazivanja iz oblasti psihologije to konacno opovrgavaju.
Evo primera: ako nekom pomazemo to se u glavama cinika tumaci kao skriveni sopstveni interes. Medjutim novija istrazivanja altruizma su ukazala da izvestan procenat opste populacije uopste ne mari KO ce da pomogne--sve dok je pomoc ukazana. To je fenomen koji ukazuje da autenticno altruisticko cuvstvo postoji i da uopste nije retko cak i u netreniranoj populaciji.
Svakom ko je ikad ozbiljno trenirao um je jasno i bez tih istrazivanja da je cinicna zapadna filozofska misao naruzila ljudsku prirodu pogresnim premisama i nategnutom logikom.
Moguce je zeleti drugima dobro--bez ikakvih skrivenih motiva. Stavise, mir i spokoj koji to donosi ukazuje da je to zapravo prava priroda zivotinje sa nasim stupnjem svesti.
Garuna je univerzalna--tj., ne daje se samo jednoj osobi suprotnog pola--vec svemu sto oseca i pati.
To niposto ne znaci da je garuna izvor neverstva u vezi izmedju dve osobe. Nije dakle u pitanju nikakav 'hippie free love' koncept.
Naprotiv.
Garuna je potpuno okrenuta dobrobiti drugih.
Prevariti ljubavnika je vid nasilja, a nenasilje je zapravo nista drugo do minimum autenticnog altruizma.
Dakle kljuc vernosti nije veca kolicina ljubavi (jer bi to automatski znacilo da se ostatku sveta ljubav uskracuje) vec ahimsa--nenasilje.
Tako i samo tako se moze voleti ceo svet: prijatelji i neprijatelji.
Naravno ljubav prema neprijateljima ce mnoge da zbuni.
Npr zasto da volimo nasilnike???
Odgovor glasi: ne radi se ovde o opravdavanju njihovih nedela.
Ovde se radi o razumevanju prirode svakog osecajnog bica da tezi sreci i miru.
I najveci zlocinci upravo to pokusavaju--da nadju srecu i mir--naravno ocajnicki i na potpuno pogresan nacin.
Nasilnike stroga treba posmatrati onako kako lekari posmatraju svoje pacijente.
Ako psihotican pacijent udari lekara da li je adekvatno da lekar to uzvrati fizicki? Da li je adekvatno da lekar zamrzi pacijenta? Naravno da nije.
Sta pomaze lekaru da bude iznad nasilja i osvete? Pa uvid da se radi o osobi koja je bolesna i zelja da se toj osobi pomogne.
Kada se to shvati mozemo zaista bez bojazni da volimo ceo svet (tj., da svemu zelimo dobro) i da iskusimo blagodeti unutrasnjeg mira za koje znaju samo malobrojni koji su to postigli.
Black Orchid ::... biti tu za nekoga, kao shto bi to bio prijatelj ili brat ...
*
...naravno da ne treba dozvoliti da vas neka idealizovana budala koristi samo zato shto je uvidela da je vama stalo a nju boli uvo. a ako imate srca i dushe, pomoci cete kome mozhete koliko mozhete, delima, ali makar i samo rechima - primeri samo da ne bude zabune, da nije nemoguce, i sl.
*
Ljudi chesto meshaju ljubav i zaljubljenost, zaslepljenost... Nije ljubav "leptirici u stomaku", puka privlachnost, neka zajednichka interesovanja ili shtogod slichno... kao ni onaj pochetni oseccaj poleta, nakon koga dodje "spushtanje na zemlju"...
*
Zaljubljenost je stvar oseccanja. Ljubav je stvar odluke.
*
Grof ::... EJ, a da li sebičnost pojačava ili umanjuje ljubav? ...........
Ako mislite to shto ja mislim da mislite...  Da.
Ali prava ljubav nije sebichna.
...zato i jeste retka...
Zhudnju, zavisnost, potrebu, vezanost, zhelju da ne ostanemo bez odredjene osobe - naravno da pomenuta sebichnost pojachava...
Tu su uvek prisutne ljubomora i posesivnost............
Ali Ljubav? Ne... Ako nekoga zaista volimo, pre svega zhelimo njemu najbolje... I spremni smo da ga "oslobodimo"...
*
(@Ella)
Nego pogledaj opet, i pogledaj shta si ti sada upravo napisala:
patnja nastaje poslije
nemir ulazi u igru dok ljubav traje
na kraju je kraj
traganje je tu zato sto nikad ne prestajemo da se nadamo da cemo je ipak naci
Dakle, pre / posle / paralelno ...
ali nije to ljubav Razumesh?
Naravno da mozhe da se pati usled ljubavi (iako bih ja tu rekla ne usled ljubavi sâme po sebi, nego usled nashe predstave o njoj, ili zbog neispunjenih ochekivanja, povredjenog ega, ili razocharanja, ili, ili...), ali to je i dalje neshto drugo, pre nekakva nuspojava. Dakle, to su sasvim druga i zasebna osec'anja i deshavanja koja se mogu a ne moraju pojaviti, sa ili bez ljubavi.
Je l' uspevam iole da objasnim? 
A naravno da i ja poznajem "slomljeno srce, ostecen ego, mamurna jutra, neprospavane noci". Samo ne mora uvek da bude tako. Ali tu smo prichu valjda batalili
Dopuna:
Da ne pishem novi post -
Boli i ako/kada se prekine jedno drugarstvo, ali ne nazivash zato Drugarstvo - Patnjom. Je l' da?
vevericka ::Mozemo sami da je gajimo prema svemu sto vidimo i sto nas okruzuje, bez ikakve teznje da nam se vrati, jer prava LJUBAV je DAvANJE.
Cim prestanemo da dajemo, imamo osecaj da je nemamo vise, i krivimo druge oko sebe .A problem je u nama.
*
Ljubav je ono sto nas cini da se nasmejani setimo dragih i voljenih iako vise nisu sa nama, jer osecamo da smo zbog toga ispunjeniji jer smo ih voleli tada (a volimo ih jos uvek). Zaljubljenost prodje , zivot u dvoje ponekad nije pravi pogodak, ali ako je u svemu zaista bilo ljubavi, razlazi su ljudski, i iz ljubavi. Ljubav je i kad nekog pustis da ode.Ljubav je i kad ti osetis da je tvoj put krenuo na drugu stranu pa ti odes, a drugi te pusti.
Ko kaze da se samo jednom voli? Covek voli otkako postoji, od roditelja , prve nastavnice pa do prijatelja i partnera.Sto cesce i vise volis, bogatiji si covek.
Citat:Ljubav je strpljiva, puna dobrote. Ljubav nije zavidljiva. Ljubav se ne uznosi, ne nadima se, ne cini sto ne valja, nije koristoljubiva, ne razduzuje se, nije zloslutna, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini..
Jasmina ::Phil Bosmans ::LJUBAV
pretpostavlja stvari koje vise nisu u modi:
zivjeti jednostavno, biti kadar odreci se necega,
prijateljstvo, dobrotu i vjernost.
*
ZRACITI ljubav:
Zraciti Toplinu
i nikoga ne povrijediti
Peca ::... "nije mi potrebno da me volis da bih te voleo"
Citat:U ljubavi niko nikog ne moze da povredi; svako od nas je odgovoran za ono sto oseca i ne mozemo drugog da krivomo za to.
Vec sam iskusila patnju kada sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam cvrsto ubedjena da niko nikoga ne gubi jer niko nikoga ne poseduje.
kindergirl ::unutrashnji mir jedne osobe zavisi iskljuchivo od nje same
|
