Najveca legenda - Prava ljubav?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:ZBOG TOGA najvise ljudi veruje da nije srecno POTPUNO i kada je srecno jako puno...
ovo ne razumem.... ja sam ili srecna ili ne... ne moze neko da bude ""polovichno srecan"
ili mozda moze...?

ja mislim da je ponekad mozda lakshe chekati "pravog" nego biti sa nekom osobom iz "realnog zivota" koja ima i vrline i mane i odluchiti da je volish.jer ljubav je stvar odluke.
sta ti mislish zasto se odrzao mit do danas?
da li ti verujesh u njega?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

... Hmmm... tesko pitanje

Verovala sam..
I nisam prestajala da tragam za Drugom Polovinom...

Uporno, idealisticki, sanjalacki...

Ali mi se sada cini sve manje izvesnim da tako nesto postoji. Ljudi su me ubedili... Valjda...

I sada ne znam da li da verujem... Jer zelim da znam da li je mit..

Zasto bi mogao da se odrzi?
Ne znam, ali verujem da je to "maslo" nekih pametnih vizionara, nastalo pre hiljada godina...

Sta su oni hteli time?
Da odrze covekovu Nadu?
Da obmanjuju mase?
Da daju motivating pulse Covecanstvu?

Ne znam, ali im dobro ide..
Posto ta prica ne da ima posledice, nego su one NESAGLEDIVE...

Od najbanalnije holivudske hiperprodukcije, preko mlakih romana, do razvoda i advokatskih slucajeva... preko razorenih porodica i ljudi u stalnom traganju...
(a to je samo nesto sto mi trenutno pada na pamet)

posledice su vece nego posledice bilo koje religije!
Uticaj ovog mita na covecanstvo je NEVEROVATAN!!!

(pocinjem da mislim da je to deo Teorije Zavere smisljene by vanzemaljci, ili stavec... Ne znam cemu to da pripisem...)

Razumes?
Uh...


help!!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@miena...
sta da kazem,tvoje dileme su interesantne,i podsticu me na razmisljanje...
Moja "definicija" ljubavi,odnosno,moja,licna spoznaja LJUBAVI je u pocetku bila taj MIT o dvije jabuke,i to o cemu ti pricas...(otkud on u meni?hmm,cek da vidim:bajke,price,crtani,filmovi,barbie and ken,kasnije je dosla knjizevnost,...ali mislim da su glavni "krivci" za taj mit u meni-par filmova koji su ostavili utisak na mene u ranoj mladosti i par procitanih prica,takodjer u ranoj mladosti.Tad se kreira slika o zivotu i vaznijim temama,kasnije je dopunjavamo,i veoma tesko korigujemo.)A sada,kako sticem iskustvo,veoma je slicna onom sto sam procitala kod Serbedzije...
Ali,da se vratim na mit...
moj odgovor je:NEMAM pojma,stvarno je zanimljivo ZASTO???
Kako se odrzao toliko dugo?
Mislim da je neosporivo da ga je sadasnja filmska,novinarska i knjizevna industrija ojacala,odnosno,prosirila.Ali,otkud on tu i kad nije bilo novina,tv-a,ljubavnih romana sa hapy endom???
Namece mi se jedno misljenje: da je nastao iz covjekove potrebe za
razumijevanjem(postoji tamo neko koji razumije sve moje misli,osjecanja,razmisljanja,jer je isti takav,jer je druga polovina iste jabuke),odnosno,shvacenosti.
Naglasavam da su ovo samo skice razmisljanja,cisto "amaterskï",a priznajem vrijednost literature koju je spomenuo Serbedzija(i ubrzo cu da pocnem s njom!).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

serbedzija@ :

" ...u medjuvremenu se pojavi 101. njegov post,predazem da ga zovemo stojadin ili prostije: kec.Very Happy..."


Cenim i postujem Vase lepe misli , Vase dobre zelje i Vasa lepa osecanja , al` odoh ja "tamo gde Vi sada (bojim se ! ) niste " .

Pravac u " Najvecu legendu - ( zvana ) Prava ljubav " ...

A Vi vidite sta i kako se izboriti u ovoj igri "Sam protiv ..."

P.S.

Znate za onaj " Rudarski pozdrav " : "Srecno" !

Dopuna: 22 Jan 2007 16:24

Ella @ :

" ...A zelim da aplaudiram ekvinocijum-u, za svoj 100-ti post nisi mogao izabrati nista ljepse nit' pametnije. smešak

Svaka cast. Poljubac "



Hvalla ...Hvalla ...Hvalla...

Samo me je , sada , strah da mi ovo ne bude "onaj poljubac " ukoliko se desi da " Neko ovo vidi " ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Miena,

Dala si veoma inteligentno osvrtanje na negativne posledica traganja za 'pravom ljubavlju'.

Ljubav je pohlepa, njen plemenitiji oblik doduse--ali u sustini ipak samo pohlepa.

Pojam 'prave ljubavi' samo jos vise raspiruje pohlepu.

Put pohlepe ne vodi do unutrasnjeg mira u zivotu.

Trajni unutrasnji mir je mnogo plemenitiji cilj od nalazenja neke tamo 'prave ljubavi', postojala ona ili ne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Trajni unutrasnji mir je mnogo plemenitiji cilj od nalazenja neke tamo 'prave ljubavi', postojala ona ili ne.

da li ti mislish da je imati unutrashnji mir vaznije od traganja za pravom ljubavlju? i zasto ne mozesh da imash unutrashnji mir dok tragash? unutrashnji mir jedne osobe zavisi iskljuchivo od nje same...a za mene je chitav zivot jedno veliko traganje...jer dok tragamo za ljubavlju(ne zelim da je nazivam pravom jer po mom misljenju sve ljubavi su prave-radi se dakle o trenutku) mi tragamo u isto vreme i za sobom.. i u tim ljubavima pronalazimo delice sebe koje do tad nismo poznavali...i ja ne mislim da je to nikakva pohlepa...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se delimicno slazem sa lepopardom. Nikad nisam bila sigurna da li je ono sto cu navesti opste pravilo ili samo subjetivni dozivljaj.
Naime:
Kolicina ljubavi koju sam osecala prema izvesnim osobama je UVEK bila obrnuto proporcionalna unutrasnjem miru koji mi je ta veza donosila.

No, leoparde ovde se razilazimo - jer sta je uopste taj unutrasnji mir i koliko nam je on potreban. Meni unutrasnji mir pomalo znaci i zombi-zivot. Nisam sigurna da je to put koji zelim. I kako vec to ide, vremenom se covek natera da uziva u tom nekom vecnom, atavistickom bolu (koji je, ubedjena sam u to, i tu se opet slazem sa Leom, rezultat moje/nase posesivnosti-pohlepe za izvesnim osobama )


Burn baby burn, disco inferno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Kindergirl,

Da, naravno--unutrasnji mir je daleko vazniji od ljubavi.

I oni koji zude za novcem i idu kroz zivot tragajuci za materijalnim bogatstvom, uce izvesne stvari o sebi--no to ipak nije put koji bismo im preporucili, zar ne.

Zasto?



@Tamtitam,

Kada pogledas povrsinu bistre mirne vode koja nalikuje mirnom umu mozes videti u dubinu. No ako neprestano bacas kamencice u tu vodu stvore se talasi i nista od vidljivosti--to je nemiran um.

Da bi se uopste znalo sta nam zaista treba, potrebno je da vidimo sta je ispod povrsine, a za tako nesto nam treba unutrasnji mir.

Ici kroz zivot, a da ni ne znamo sta je ispod uskomesane povrsine uma--e to zaista podseca na zombija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa nismo svi rodjeni da budemo Budisti.

Neki od nas su samo obicni smrtnici koji eto vjeruju u Ljubav (ma kako ona bila bolna, plod nase maste ili ne) - neki od nas samo zele da vjeruju u nju bez obzira koliko nam donijela neprospavanih noci, prolivenih suza, proklinjanja, zaljenja samih sebe, mrznje ... svega onoga sto ne valja ... ima nas koji smo svjesni da je to tako, ali bi opet (i opet cemo) ici istim putem. Nazovi ga ogranicenost uma, neki su rodnjeni da vole (ili da zele da vjeruju da vole i da su voljeni).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A meni nikako i nikada nece biti jasno zashto ljubav dozhivljavate kao pohlepu / patnju / nemir / traganje .....

Pohlepa je pohlepa, patnja patnja, nemir nemir, traganje (za nechim) - traganje (za tim nechim)... Chak i ako se neshto od ovoga usled nekih okolnosti u odredjenom sluchaju (ili i u vishe sluchajeva kod iste osobe) nadje u nekakvoj vezi sa ljubavlju, kao i npr. ljubomora, ili bilo shta... to nije ljubav. Npr, ljubomora je ljubomora, ne ljubav, a chak ni ne nastaje kao nekakva posledica ljubavi, pa chak ni neuzvracene ili izneverene ljubavi. To je potpuno zasebna pojava i ima veze sa nekim drugim (psihichkim) deshavanjima u odredjenom sluchaju ili chak sa psihichkim sklopom, lichnoschu jedne osobe ako se konstantno javlja kod te iste osobe bez obzira na "realna" deshavanja. Na primer...

I zashto obavezno unutrashnji nemir, kad, neka je tako makar samo tad, a ne mora samo, ali neka bude za tren, ako je ljubav uzvracena, i sve ok u odnosu, osoba upravo mirna? Neki su samo tad i mirni... Shto dovodi do sledeceg - naime, shta ako neko (a ima ih) nalazi taj svoj unutrashnji mir samo kada je u srecnom i sredjenom ljubavnom odnosu (voli i voljen i fino se slazhu)? Ako je to njegova potraga za unutrashnjim mirom? (Ovde nikako ne mislim na sebe, da ne bude zabune ) A mislim da je ovo u neku reku miena i postavila kao pitanje/problematiku - ima ljudi koji veruju da mogu biti srecni i ostvareni samo u vezi, i to u toj posebnoj, kad nadju "pravu" ljubav.

Itd, itd...

Hocemo da prosipamo rechenice koje kao "pametno zvuche" tek onako ili ozbiljno prichamo o nechemu?

Sad smo doshli i do budizma, mislim stvarno... Pa budizam iskljuchuje zhelju-zhudnju, ali neshto ne znam da iskljuchuje ljubav (u bilo kom obliku)
(btw, "ne dirajte mi budizam" )

kindergirl: "unutrashnji mir jedne osobe zavisi iskljuchivo od nje same"




@ miena

E pa tu se treba vratiti na ono serbedzijino (ili moje ili...) o tome shta je ljubav i kakva sâma po sebi, naime, zashto poistovecivati "pravu ljubav" i nekoga ko je "pravi" za nas i mi za njega sa onim mitom koji je zapravo "najgori", a to je to "zhiveli su srecno i dugovechno", gde se zavesa spushta kada dvoje zaljubljeno trepcuci gledaju jedno u drugo? Jer to nije zhivot... Dakle, rekla bih da nije toliko problem nekakvo verovanje da za nas postoji neko (to je zasebna pricha...), koliko ta predstava koju ljudi imaju o tome kakav taj neko treba da bude - taj princ/princeza iz bajke... pochev od toga kako taj neko treba da izgleda, preko toga shto mora da nam chita misli (bukvalno!), do toga da ce sa njim sve uvek tecci "savrsheno"... a tu nema mesta umoru, nervozi, stresu, poslu, bolesti, drugim ljudima (porodici, prijateljima, poznanicima...), nesporazumima, neslaganju, rachunima, itd, itd...
A to ni na pustom ostrvu uspelo ne bi

[ ne znam bre : "Btw: zna li ona uopšte da takvi "pravi" muškarci i postoje samo u španskim serijama. Oni životni "pravi" muškarci idu na pijacu, bacaju djubre, vuku usisivač, ustaju noću kad dete plače, ponekad skuvaju ručak i pri tom donose pare u kuću. Ovo nisam videla da rade u ljubavnim romanima!" ]

Zatim... lakshe je prepustiti se sanjarenju o "tamo nekome", nego voleti i razumeti i sebe, pa tu osobu kraj nas, shto vec dobro pomenu kindergirl, sa svim vrlinama i manama... Chekati da nam s neba padne neko ko ce nas znati bolje i od nas sâmih i usreciti sâmom svojom pojavom, umesto prvo rashchistiti neke stvari sa sâmima sobom, pa onda, po potrebi, i sa osobom do nas... (i "nacrtati" joj neke stvari ako treba ) Treba volje, treba truda, treba rada (pre svega na sâmom sebi), treba... a shto, kad "reshenje svih nashih problema" postoji "tamo negde", jel'te ... Kontash?

E, sad... nismo svi isti... i neko ce se oseccati "ostvarenim" kroz posao kojim se bavi, neko kroz hobi, neko kroz porodicu, decu.., neko u ljubavi... neko u lutanju... To je vec mnogo vishe individualno Ali nishta ne garantuje tu "potpunu srecu", koja, na kraju svih krajeva, zaista zavisi samo od nas sâmih.

Ima ih i koji su vechito nezadovoljni...
Ima i onih koji bi uvek bolji auto, najnoviji model najnovijeg tehnichkog uredjaja / garderobe u trendu, bolji posao, bolju zhenu/boljeg muzha, bolju decu ...
A ima i onih poetskih sluchajeva kojima uvek nedostaje ono malo neshto, a da ni ne znaju tachno shta...

Tako posmatrano, problematika prevazilazi mit o 2 polovine gde nam apriori jedna nedostaje, bez koje smo "nepotpuni", i protezhe se na celo chovechanstvo i sve oblasti ljudskog postojanja i delovanja...

na ljudsku psihu...

na nekoliko "bliskih a razlichitih" (& vice versa) vrsta Potraga...
- za Savrshenstvom...
- za Boljim/Vecim/Skupljim/Statusnim/Redjim...
- za Samoostvarenjem
- za Kompletnoshcu
- za Smislom
- ...

a sve bi se mogle svesti na potragu/zhelju za srecom-zadovoljstvom-ispunjenoshcu-unutrashnjim mirom.

(e sad, shto se to trazhi na pogreshne nachine/pogreshnim mestima...)

a ja verujem u ljubav, a ne mislim da mi je iko "potreban", svakako ne da bih bila srecna

Za pochetak i Recimo