tagore ::cudno u svakoj ljubavi pitanje patnje je uvek prisutno , tokom citavog procesa a naravno kasnije takodje ona dobija na intenzitetu...
da li je moguce da jedna strana , ma koja , ne oseca patnju ili ona se skriva da bi se u nekom periodu rabuktala..
Patnja je najjača dok je u svježem stanju, protekom vremena (mislim) da ne može da se razbukta, ali može i dalje da postoji i to zahvaljujući isključivo nama koji smo je cijelo vrijeme vrijedno hranili i pravili joj oblike.
Po meni, patnja ne služi ni za šta, kažu da nas jača, ali ja mislim da nas samo čini ogorčenima, a kao takvi, nikom nismo potrebni, pa ni sebi.
Ne mislim ni da budemo pametniji, uvijek smo spremni na novu grešku, ma koliko mlatili glavom i govorili: neće više da mi se ponovi. Patnja je tako dosadno stanje, tapkanje u mjestu, tražeći izlaz.
Najbolje je zaboraviti, ne misliti! Meni je to jedini lijek. Kad te nešto zaboli, otplačeš nekoliko dana, odstružeš zid boli nekom jačom špartlom i ideš dalje....ne treba razmišljati o jednoj te istoj stvari , ona nas mjenja i razara, a da to i ne vidimo, nego...malo na vazduh, među ljude...naročito nepoznate, istraživati sebe u različitim situacijama, voljeti život, pusti patnju pjesnicima i filmskim režiserima, čuvaj svoje dobro koje posjeduješ.
Uh, pa kud onda baš na tebe da naletim!
Nema veze, nije to strašno ....ma zezam teeeee... Mislila sam na pjesnike po profesiji, jer ma šta radili, kad se vratimo kući i zatvorimo vrata, nove pjesme se pjevaju: stvarnost zvana ukućani, prijatelji.....i ona najvažnija
e ti se bas zezas sa profesijom...
ma sve je ok , to sam u hipu napisao tako mi palo na pamet...ja sam razuman covek , uf pa ja sebi kazem da sam covek hmmm, no dobro....
sve treba sagledati u svakom slucaju i svako iskustvo je dobro doslo i necem nas nauci samo me ponekad brine jedna stvar, tj. zapitam se dali je pravedno kad covek isuvise toga zna, sakupi iskustva ,razumno sve razluci i puf, dodje kraj zivota a sve je to sakupio...pa sta je onda odista vredno i vazno...
Citat:Po meni, patnja ne služi ni za šta, kažu da nas jača, ali ja mislim da nas samo čini ogorčenima, a kao takvi, nikom nismo potrebni, pa ni sebi.
Ne mislim ni da budemo pametniji, uvijek smo spremni na novu grešku, ma koliko mlatili glavom i govorili: neće više da mi se ponovi. Patnja je tako dosadno stanje, tapkanje u mjestu, tražeći izlaz....
Idiiiiiiii...Triooooooo ,ma da li je bas tako?
Ma,kada nas patnja''capi'' tesko da mozemo tako lagodno da se izvucemo!
Sta kazes,patnja je tako dosadna(sve si mogla da napises,ali da je dosadna...tesko da se mogu sloziti sa time )
Naravno,sigurna sam da znas da su i bol i patnja sinonimi zivota,pa stoga ''pustimo onda ljude da se probude i ozive''...!
Doba u kome zivimo i koje dolazi brzinom neuhvatljivog dusevnog krika, sugerise nam , da je potrebno da ostanemo budni za mnoge i sve brojnije zamke koje nosi sa sobom...Mi se nalazimo na prostoru karakteristicnom za opstu pometnju gubljenja vrednosti,bezglavom zivljenju ovde i sada,negiranju tradicije i prostoru koji je objavio unistavajuci rat bolu i svim njegovim manifestacijama,a ucinio da jos vise patimo (pokusavajuci da ga se sasvim resi...)
Sta je sa intelektualnom patnjom usled saznanja...?
I jos...negde napisah,da je patnja ponekad jedini nacin da oglasimo svoje postojanje!
Ma,Trio dobro je kada nas ''jos uvek boli''...jer to znaci ''da neko brine o nama'' i dalje u noc,sto bi rekao Raskoljnikov...
Dopuna: 19 Dec 2009 2:56
tagore ::ali ja jesam pesnik...
Tagore,oprosti sto''uskacem'' izmedju tebe i Trio,
Ali,to je zato sto velis,da si pesnicka dusa,i mozda je tako,mozda i ne...Znaci,umetnost biras da kroz nju '' pobegnes od sveta'' ,a preko nje, se sa njim,nanovo, sigurnije spajas..Geteove misli...Ako si pesnik,zaista?
Sad jos nesto...
Privlacenje koje osecamo od umetnika i umetnickog stvaranja uopste, vecno je i neodoljivo,i to svi znamo!Cudesna je ta stvaralacka energija koja svojom magijom ucini sebe univerzalnim ''davaocem sveze krvi'',mada ,mi ipak jos uvek ne znamo zasto i kako umetnik stvara...i zasto jedan pesnik bol i patnju koju oseca, stavlja na uvid covecanstvu tako, sto stvara vrhunske stihove,iza kojih bi dusevna muka sasvim nestajala!
Ali, nije sa svima tako..ima i drugacijih primera.Neke umetnike je velika dusevna bol zaustavila u stvaralackoj ambiciji...!I nikada vise nista nisu mogli da napisu...
Ne znam u kojoj si ti kategoriji ...ali,secam se da si nesto govorio na temu
muzike i cudesnih molskih harmonija.
Oni ,koji poseduju taj magicni tanani oset za ''instrument koji placuci-otvara vrata nasih skrovitih najosetljivijih dusevnih predela''-(kraljica- violina prvenstveno) Takvi muzicki koraci, lako pronalaze i uhodano ''marsiraju''nasim dusevnim nesvesnim bespucima ,oslobadjajuci sadrzaje koji nas mogu zestoko ''uzdrmati'
'A,mi,naravno, volimo, taj ''cudesni napitak'',pogotovo, pojedini, koji su muzikalni i imaju dara za te carobne tonove koji opominju ...i ukazuju na raskosnost ljudske senzibillnosti...
Sto je veci umetnik,veca je i njegova patnja!Ako je poznati pesnik ,pa napise sjajnu knjigu pesama,takvo umetnicko delo, onda dozivljavamo kao ''zrtvu prinetu na oltar''opsteljudske patnje ,ali i ublazavanje i osmisljavanje ove tegobe...
Poneki od nas,postuju i vole pojedine umetnike,jer oni svojim delima postizu nesto cudesno sa nama,i pomazu nam da se i mi ponekad osetimo slicni umetniku,(recimo pesniku,)i uzvisenije, i da osetimo da smo deo univerzuma...
ne smeta naravno sto se kako kazes ,ubacujes, svet je otvoren za svakoga a a svaka misao je divna koja pomaze da se neke stvare rasciste...
kazes ako si pesnik? da , jesam i uvek sam se sa tim ponosio i naravno mnoge stvari dozivljavam pojacanim intenzitetom sto me naravno ponekad uzdize o ovoj vetrometini zivota a ponekad spusta do krajnjih granica beznadja sa kojim se borim recima i naravno to je lek za senzibilitet...
"patio sam kroz nju kao da je to neki organ koji se granici sa mojom bolnom i istrosenom dusom nesposobnom da sam oseti svirepu slast bola...."
jasno mi je da ljubav stvara iluzije a sud o samom sebi najcesce je lazan no njeni udarci su ponekad puni sladostrasca a ponekad prepuni zuci a svako ko stoji na sredini neosetljiv je na bol...no nikad ne bih voleo biti na sredini...
tagore ::ne smeta naravno sto se kako kazes ,ubacujes, svet je otvoren za svakoga a a svaka misao je divna koja pomaze da se neke stvare rasciste...
kazes ako si pesnik? da , jesam i uvek sam se sa tim ponosio i naravno mnoge stvari dozivljavam pojacanim intenzitetom sto me naravno ponekad uzdize o ovoj vetrometini zivota a ponekad spusta do krajnjih granica beznadja sa kojim se borim recima i naravno to je lek za senzibilitet...
"patio sam kroz nju kao da je to neki organ koji se granici sa mojom bolnom i istrosenom dusom nesposobnom da sam oseti svirepu slast bola...."
jasno mi je da ljubav stvara iluzije a sud o samom sebi najcesce je lazan no njeni udarci su ponekad puni sladostrasca a ponekad prepuni zuci a svako ko stoji na sredini neosetljiv je na bol...no nikad ne bih voleo biti na sredini...
@Tagore...pa ima nas jos koji nismo na toj sredini i ne bismo nikada voleli da budemo A,jos,nesto ,kazes bolna i istrosena dusa je tvoja,kako sam razumela!Ma,to ti se samo cini da je istrosena ,jer patnja ima jedan poseban i cudnovat dar,a to je, da nikada ne bude prezaljena,mi samo naucimo da zivimo sa njom,zapravo,nama se cini da smo prevazisli,ali gubitak recimo, voljene osobe je trajan,samo je potisnut i uskladisten duboko u nama ,a sve to cini nas zivot smislenijim i bogatijim i zbog toga smo na kraju price jako zadovoljni...(bolje je da nam se nesto desava,nego da ''camimo'' u dosadnoj i ucmaloj svakodnevici...)
Bajron je govorio da bi ''Bol tebalo da poducava mudre''(Kaze se da je patnja jedna od najboljih uciteljica mudrosti..),jer ''patnja je znanje''...koje cemu nas uci,zar ne ?
Tagore,priznaj,kada si tuzan,ili kada prolazis kroz neke teske emotivne trenutke ,cini ti se da nade vise nema,da ne postoji!Ali,nije tako,nasa ljudska priroda,prepuna je iznenadjujuce unutrasnje snage,posebno one koja nas ''podize'' i vraca ...
Drevni filozofi stoici,recimo Epiktet mudro su govorili,da i ako patnja dolazi spolja,ona je uvek nekako u nasoj vlasti i onda mi i ne znajuci upravljamo njome u zavisnosti od toga kako je prihvatamo...Ali,uvek dajemo sebi mogucnost da je najpre podnesemo,a potom i razumemo i steknemo kroz nju dublji uvid u ljudski zivot,a samim tim i visa saosecanja za druge(a,empatija,gde je tu...)...
Licno, svaka cast umetnosti uopste, jer smisao zivota duboko vezujem za nju,ali muzika i sve oko muzike,je pravi pucanj po sred srca...posebne vibracije i culni oseti onih, koji su u stanju da glasom svojim daju ili sluhom primaju melodije koje poneke od nas zestoko pomeraju 'iz zemljine orbite''...''barem ja, poznajem neke''koji su zaista posebni,vrhunski senzibiliteti koji se nikako ne mogu porediti sa uzivaocima i stvaraocima, drugih vrsta umetnosti...
Koje su to ''vratolomije dusevnih batrganja ,usled sladostrasnih udaraca pravo u centar naseg bica '',da ostanemo uvek zapanjeni ,nad tananoscu i osetljivoscu nasih najskrivenijih duboko pokopanih tajnovitih zelja-neizbeznost dubokih strasti koja nas odrzavaju u zivotu,koje su zapravo sam zivot,sama sustina postojanja...
"bolna i strosena dusa" je naravno pesnicka sloboda u kontekstu recenice i trenutnog stanja...naravno beznadje se prevazilazi spoznajom sebe....upravo u okruzenju svom imam druga epikurejca , mada sam i sam blizak tome , sa kime delim najtananije "tajne" i uvek se osetim sretan pukim postojanjem kada zajednicki dodjemo do saznanja da covek mora biti odista sebican i zadovoljavati svoje licne potrebe i slediti sopstveni put razvoja naravno ne gaziti preko drugih ali istaci sebe u prvi plan...vredno je u zivotu imati takve prijatelje , jednog ali vrednog...
slazem se za muziku i upravo sad uzimam svoju dzitru "yamaha" /koju sam inace kupio od svoje prve profesorske plate/ i sviram nesto sebi i tebi za dusu...nadam se da cujes kroz ovu noc akorde .Em,A7,D7/9....
Citat:slazem se za muziku i upravo sad uzimam svoju dzitru "yamaha" /koju sam inace kupio od svoje prve profesorske plate/ i sviram nesto sebi i tebi za dusu...nadam se da cujes kroz ovu noc akorde .Em,A7,D7/9......
Divni akordi... ,hvala ti...(sebi i tebi za dusu-bas si ovo onako cakano kazao,tako prisno,toplo i ljudski...)ali,sada, si ovim tonovima, uzbunio citavu vasionu,narocito, jer si poremetio ''zaglusni instrumentalni sum u koji smo potopljeni kao ribe u vodi''-Ne znam odakle ova misao,ali imam je i istinita je...
(Zasto,velike zemlje u agresiji na druge teritorije,skoro uvek po pravilu kao predhodnicu svoje okupacije i pred pocetak bombardovanja nekih od njenih gradova ( milenijumima starijeg od svake ''svete supe'' u zemlji agresora,satima''obradjuju stanovnistvo tih gradova.. hard rokom..(realizovana muzika ,u formi najgrublje ideologije...).-najveci doprinos anglosaksonske civilizacije evropskoj kulturi...)...
Nema ovo mnogo veze sa onim o cemu nas dvoje pisemo ,ali samo tek da spomenem u kakvom vremenu zivimo i sta slusamo...
Naravno,ja nikako i nikada,a verujem ni ti i,posto se razumesmo i slozismo oko nekih stvari...
A,ti tagore si i pesnik i filozof..negde procitah i naucih da je filozofiranje dar Bogova,sto i jeste, i to u onoj meri u kojoj su bogovi spremni da darom stvaranja obdare umetnike...Filozofija i umetnost se zaista veoma cesto ukrstaju u zivotu i svuda ,jer i jedno i drugo odrzava eros stvaranja,jer opet i jedno i drugo nastoje da se oslobode svih veza sa naukom i naucnim nacinom misljenja...(danka, naucila iz nekih knjiga...) I jos...Filozofija je po meni takodje umetnost(sada ces se mozda cuditi...)Ako je ona to,onda je ona isto kao i stvaralastvo,ako umetnoscu pokusamo napraviti iskorak iz sfere stvaralastva ,onda smo pali u mrezu racionalnog...
Gde sam sada zalutala ...Ovo mi je bilo veoma vazno da napisem...malo je prave muzike,zapravo da li je uopste ima...Ako,proterujemo Bol i Patnju,kako onda da ista osetimo?Pa mi onda proterujemo,sve sto remeti nas globalno orijentisani organizam,pa tako i muziku..(Ma sve napolje,bol,patnja,muzika,romantizam...sve ono sa cim se osecamo zivi i vitalni, i sve to treba uljuljkati,uspavati,istrebiti...''prisustvujemo sopstvenoj sahrani'' i tu nista ne mozemo...)
Ja zapravo zelim da kazem, da nesreca koja je zadesila covecanstvo je daleko dublja i slozenija,i ona je izraz visevekovne krize...Imamo veliki problem muzike koja je problem svih problema, savremene umetnosti,pa potom i filozofije..A to je mozda pocetak kraja...
''Oni od rodjenja slepi za umetnost i njene pojavne oblike,slepi su i za filozofiju''...A,ovo govorim radi toga sto se danas umetnoscu bavi''svako'',a filozofijom samo oni koji nikada nisu osetili nista culno...To mi veoma smeta...a verujem i tebi..
Tagore,napisi koju muziku ...
Dopuna: 20 Dec 2009 1:18
Ma,evo ti nesto lepooo...
Hejjjjjjj!!!
Citat:
"bolna i strosena dusa" je naravno pesnicka sloboda u kontekstu recenice i trenutnog stanja...naravno beznadje se prevazilazi spoznajom sebe.
Naravno da je pesnicka sloboda,ne brini shvatila sam to kako treba...
kazes uzbunio sam vasionu, samo se nadam da ti se nije srucila na glavu....akordi molski su uvek puni neznosti...
primetim da si omrzla ovo potrosacko drustvo koje je ogrezlo u pohlepi...isto ja razmisljam i slazem se se sa tobom...
slazem se za stav o filozofiji koji iznosis...filozofija po meni ima majcinsku crtu briznosti jer nas usmerava ka novim vidicima i ja se prema njoj zaista tako i odnosim i naravno ona je sestra stvaralastvu i imetnosti uopste sto povlaci tezu za sobom ko ovo razume onda smo jos i bliski, da nekazem pobratimi...
pesnistvo zaklanja svaki pogled na bedu sveta dok u nam budi najtanje niti emotivnosti, parafraziram malo bretona....
ova poslednja konstatacija ti je na mestu...
kazi kakvu muziku volis i znacu ko si, ovo po meni zaista stoji....
da poklonicu ti i jednu pesmu kojoj reci potrebne nisu da bi shvatila ko sam JA i sta sam hteo da kazem...
....http://www.youtube.com/watch?v=P5l96u9TIzY
da i ovo sto si postirala sam takodje slusao i imam u svojoj kolekciji....
i ideš dalje....ne treba razmišljati o jednoj te istoj stvari , ona nas mjenja i razara, a da to i ne vidimo, nego...malo na vazduh, među ljude...naročito nepoznate, istraživati sebe u različitim situacijama, voljeti život, pusti patnju pjesnicima i filmskim režiserima, čuvaj svoje dobro koje posjeduješ.
....ma zezam teeeee... Mislila sam na pjesnike po profesiji, jer ma šta radili, kad se vratimo kući i zatvorimo vrata, nove pjesme se pjevaju: stvarnost zvana ukućani, prijatelji.....i ona najvažnija 
...Ovo mi je bilo veoma vazno da napisem...malo je prave muzike,zapravo da li je uopste ima...Ako,proterujemo Bol i Patnju,kako onda da ista osetimo?Pa mi onda proterujemo,sve sto remeti nas globalno orijentisani organizam,pa tako i muziku..(Ma sve napolje,bol,patnja,muzika,romantizam...sve ono sa cim se osecamo zivi i vitalni, i sve to treba uljuljkati,uspavati,istrebiti...''prisustvujemo sopstvenoj sahrani'' i tu nista ne mozemo...)
