|
Poslao: 24 Dec 2009 23:59
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
tagore ::puteva ima raynih, na milione ali samo je pravi onaj koji ima srce u sebi....
Koji se zove put ljubavi...jedini pravi put...a sta sa onima koji misle na su ''na tom putu'' ne uvidjajuci da'' srljaju u propast''-a takvih je sve vise...
a,jos u kom svetu obitava taj put..u ...ovom svetu spolja ili u nekom nasem unutrasnjem svetu...valjalo bi raspraviti o tome ...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Dec 2009 04:30
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Napisano: 25 Dec 2009 18:12
tagore ::udarac glavom u zid pa prodor u sebe.....
''U sve ono za sta znam,ali o cemu u datom trenutku ne mislim,u sve ono cega sam nekada bila svesna,ali sam sada zaboravila..u sve ono sto su moja cula opazila,ali moj svesni um nije zabelezio...u sve ono sto,nenamerno i bez obracanje paznje,osecam,mislim,pamtim,zelim i cinim...u sve one buduce stvari koje se u meni uoblicavaju i jednog ce dana dospeti u moju svest....''
Mi zapravo predstavljamo psihicki proces kojim ne upravljamo,ili to ostvarujemo delimicno i shodno tome, ne mozemo da donesemo nikakav konacan sud o sebi,niti o svom zivotu..
Prica o zivotu zapocinje negde,od neke tacke koju smo slucajni upamtili(Jung...)...pa ipak sve je vec tada bilo veoma slozeno..a,mi i ne znamo kako ce se zivot zavrsiti...
Jedini ekvivalent univerzuma u nama je univerzum izvan nas(velicanstveni prizor zvezdanog neba nocu)..i kao sto se do onog drugog dopire posredstvom tela,do ovog prvog posredstvom psihe...
Septem sermones ad mortuos..pisem u filozofiji o tome..
Dopuna: 27 Dec 2009 4:30
Utoliko okrepljuje i duboko smiruje pomisao da je ''covek'' samo jedan nov izum,pojava koja ne broji ni dva veka,puki nabor u nasem znanju,te da ce izceznuti cim nase znanje pronadje neku novu formu...
M.H....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2009 10:24
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2008
- Poruke: 279
|
Uh, ala ste se raspisaliiiiii 
Citat:Idiiiiiiii...Triooooooo ,ma da li je bas tako?
Ma,kada nas patnja''capi'' tesko da mozemo tako lagodno da se izvucemo!
Sta kazes,patnja je tako dosadna(sve si mogla da napises,ali da je dosadna...tesko da se mogu sloziti sa time )
Naravno,sigurna sam da znas da su i bol i patnja sinonimi zivota,pa stoga ''pustimo onda ljude da se probude i ozive''...!
Dosadna, to sam joj još i tepala ...Išla sam na varijantu da o patnji mogu da kažem šta hoću, naročito o ovoj-ničijoj, znači, mogu da joj kažem da je dosadna, da joj palim čvoke, da skačem po njoj kao na kengurku!
Ali, uistinu, u meni patnja ne budi ništa dobro, degradira me i dehumanizuje i mislim da bih svakako mogla da idem dalje i bez nje!(ma koliko to bilo nemoguće).
Slažem se za ovo...." kada nas ćapi", zato treba bježat od nje u kontrasmjeru, ko zna ko bježi, a ko ne zna, nek sjedi i čeka, nek joj širi ruke i nahrani je onim što najbolje ima u frižideru.
"Tokom života, često smo u raju, al od tog pamtimo samo izgon"
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2010 20:02
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
oooooooo...Triooooooooo..i ti bi bas, da ne osetis ..''slasti'' zivota..pa dobro ,ako tako mislis...samo ,zapamti,mnogo je lepse''prepustiti se'',nego bezati...jer nikako da naucimo onu cuvenu..''sve ce proci''..sto je bit zivota ...mi ,ljudi smo skloni da cesto pomisljamo da ce neke stvari vecito trajati..ma, nije tako.!..uvek,ali uvek je potrebno''dodatno gorivo''...i za lose i za dobro....
Pojedini veliki ljudi su se ''razgranali 'u svom raskosnom talentu ,.ali ,tek onda, kada su se prepustili ''slatkoj dusevnoj boli''...
I jos nesto...kada se ozbiljno,zadugo i trajno vezemo za partnera suprotnog pola ,onda, imamo pravu iluziju oko uverenja da smo sve uradili slobodno i svesno..
I na kraju..ti spadas,cini mi se u one ,koji sve manje sumnjaju u jednu psiholosku tvrdnju (koju je najubedljivije izneo Hari Saliven...jedan od vodecih americkih psihoanaliticara,pripadnik poznate americke kulturalisticke skole,)-da je najpreca covekova potreba u zivotu,njegova potreba za sigurnoscu......
Nesumnjivo da ,rodjeni kao najnemocnija ,najneotpornija i najslabija bica u prirodi ,blistavog uma i prividnog vladanja prirodom, vapimo za sigurnoscu celoga svoga zivota ...jer mi ostajemo ipak,''samo trska koja misli''...
Ali,Trio..ima jos nesto iza svega toga...nesto magicno i cudesno...
ma ti znas.... 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 15:13
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2008
- Poruke: 279
|
Ne baš ništa da ne osjetim, ali da ga što manje osjetim...možda sam se ja malo više bazirala na fizički, a ne duševni ili psihološki bol, al rekla si mi negdje jednom da....isuviše sam "na zemlji", pa možda otud moje prizemljeno uprošćeno razmišljanje.... bol je neuništiv i sastavni dio nas samih, svakako da ga nosimo u sebi, razlika je kako ga prezentujemo: dal ga iznosimo, pokazujemo, hvalimo se, družimo se s njim, dal mu pjesme pjevamo...ili ga...gurnemo u ćošak, zviždućemo, ignorišemo, tu je razlika,
...dal ćemo mi oblikovati njega ili ono nas...Ja se bojim samo fizičkog bola, a svi ostali... to mi je mačiji kašalj  ...Nego boli me što smo "pred ćudima materije nemoćni"
Kad spominješ magično i čudesno... Šopenhauer rekao da nam psihološki bol otkriva stvarni izgled svijeta, za razliku od ovog fizičkog koji nam ne otkriva ništa...tako da sve ovo što mislim, pada u vodu
Ipak, uvijek ima onih koji su na tvojoj strani:
Dokaz da je ovaj svijet materijalističkog porijekla, reče jedanput Rene Šar, je i između ostalog i u tome, što jedan metak ubija efikasnije od bilo kog duševnog bola.
Tagore, jesmo li baš toliko krhki? Obzirom kolike udarce možemo da zadamo, pitam se...koliko smo to krhki
Ih, a ja se uhvatila ove teme, odoh pravit snješka, dok je još snijega!
Sajonara 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 19:02
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Napisano: 10 Jan 2010 16:58
tagore ::blez paskal, lepo ga citiras danka....
da bas smo tako krhki...
Tagore...  ...ma to vec svi znaju da je Paskalovo,pa zato ne napisah...ime...ali...nasa krhkost...narocito vredi reci ...iz pera Holbaha...
Razlog zabluda u koje covek zapada posmatrajuci samog sebe,lezi....u tome sto on veruje da sam sebe pokrece i da uvek deluje zahvaljujuci sopstvenoj energiji...sto veruje da je u svom delovanju i volji,koja je pokretac tog delovanja,nezavisan od zakona prirode i predmeta kojima priroda dopusta da na njega uticu,cesto bez njegovog znanja,a uvek bez njegove volje:kada bi pazljivije osmotrio,shvatio bi da su njegovi pokreti nista drugo do spontani;otkrio bi da je njegovo rodjenje zavisilo od uzroka koji su potpuno van njegove moci;da je bez svoje saglasnosti dospeo,kako u onaj sistem u kome je rodjen,tako i onaj u kome ce umreti i u kom ce dalje biti modifikovan putem uzroka koji ce na njegovu masinu vrsiti uticaj bez njegove volje,koji ce modifikovati njegov nacin postojanja i odrediti njegovo stanje...(masina ...zvana covek...)...
Ovo je nesto najtuznije.....zaista smo samo trske...
Dopuna: 10 Jan 2010 19:02
trio rio ::Ne baš ništa da ne osjetim, ali da ga što manje osjetim...možda sam se ja malo više bazirala na fizički, a ne duševni ili psihološki bol, al rekla si mi negdje jednom da....isuviše sam "na zemlji", pa možda otud moje prizemljeno uprošćeno razmišljanje.... bol je neuništiv i sastavni dio nas samih, svakako da ga nosimo u sebi, razlika je kako ga prezentujemo: dal ga iznosimo, pokazujemo, hvalimo se, družimo se s njim, dal mu pjesme pjevamo...ili ga...gurnemo u ćošak, zviždućemo, ignorišemo, tu je razlika,
...dal ćemo mi oblikovati njega ili ono nas...Ja se bojim samo fizičkog bola, a svi ostali... to mi je mačiji kašalj ...Nego boli me što smo "pred ćudima materije nemoćni"
Kad spominješ magično i čudesno... Šopenhauer rekao da nam psihološki bol otkriva stvarni izgled svijeta, za razliku od ovog fizičkog koji nam ne otkriva ništa...tako da sve ovo što mislim, pada u vodu
Ipak, uvijek ima onih koji su na tvojoj strani:
Dokaz da je ovaj svijet materijalističkog porijekla, reče jedanput Rene Šar, je i između ostalog i u tome, što jedan metak ubija efikasnije od bilo kog duševnog bola.
Tagore, jesmo li baš toliko krhki? Obzirom kolike udarce možemo da zadamo, pitam se...koliko smo to krhki
Ih, a ja se uhvatila ove teme, odoh pravit snješka, dok je još snijega!
Sajonara
Oooooo..Trioooooooo..bas si duhovita''do bola...''  ..Ne smem mnogo sa ovim smajliima..da ne urusim ovako serioznu temuuu ...
nego...sve si fino napisala,ali ne rece, gde si ti svoju bol ''skrila''(ako si je skrila...).kao u bajci..trioooooo...ma dusevna bol tesko da se moze skriti...kada bi se to moglo....sve bi u zivotu bilo drugacije...Mislim da je bolje druziti se sa njom,razgovarati,analizirati...(odvedi je malo na sneg...da pripimogne u pravljenju sneska...  ..-SALIM SE NARAVNO...)...mada ovo moze biti sjajna ideja za neki novi topic...recimo ''u cavrljanju sa bolom''...ma svi ga imamo,ovako..ili onako...ako je u cosku..onda svaki cas zavirujemo..da li je na ''svome mestu''..
Ignorisanje ,samo u kontekstu saznavanja prave sustine zivota ima neki smisao..A,''pravo ignorisanje''... suptilnima i senzibilnima je to skoro pa neizvodljivo...a da ne govorim o onima koji ga namerno ''upraznjavaju'' i prepustaju mu se,pa makar ih to i zivota kostalo...(recimo neki umetnici...)
A,to sto je Sar rekao za metak..moze biti,ali ne mora..a sta, kada metak promasi,a sta, ako je metak ''zasluzen'',...Ma nekad je na istom kao i dusevna bol,a nekada moze da ucestvuje u njenom nastajanju...i metak i dusevna bol su tesno povezani...mada dusevna ,...moze biti ''krvavija'' od rana koje moze izazvati metak...
Ma,i nisam bas sigurna da je to dokaz da je svet materijalistickog porekla...pa i ako jeste,sve zavisi kako ga ko dozivljava...A, sta sa onim duhovnim gromadama''koji po snegu hodaju bosi''..kao sto je ,recimo radio Sokrat...i ignorisao sve stvari oko sebe..
''Znao je vrednost stvari,ali stvari za njega nisu imale vrednost..znao je vrednost poznavanja stvari,ali je za njega vrednije bilo da upozna sebe samog...upoznao je dosta mocnih ljudi,ali je mocnim smatrao samo onoga ko je kadar da savlada sebe....''
O,Trio..lepo se mi izrazgovarasmo...boli su povezane jedna sa drugom...pa i kada smo veseli,uvek nas neka tugaljiva truncica tisti i pomalo ''sekira''... to je riznica nasih razlicitih sadrzaja u ranijim zivotim , davno pokopana u nasem nesvesnom...a mi tu nista ne mozemo...
Ni mali beban,koji se rodi..ne moze nista,a mi odrasli,mozemo samo na osnovu njegovopg placa da shvatimo( i to ako se razumemo pomalo u psihologiju i psihijatriju...)sa kojim svetovima i dogadjajima je nastao novi zivot,koji je bebac doneo sa sobom...
Hej Triooooo...hoce li taj Snesko...?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2010 10:37
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2008
- Poruke: 279
|
Ah gdje...svugdje!...ispod tepiha, u kutiji prve pomoći (među flasterima i medikamentima), u rijetkim prilikama, sretnemo se, licem u lice, u mraku uskog hodnika...pokušavamo da se mimoiđemo, ali....ne ide, guramo se nezadovoljne nezavidnom situacijom i odjednom...
otvara se crvena plišana zavjesa....ona i ja...u ringu  , razjarena rulja podignutih ruku aplaudira i aludira ko je za koga....a ona i ja, svaka u svom ćošku, u bijelim bade mantilima i sa onom gumom u ustima....neka zgodna djevojka ulazi u ring i nosi tablu u kojoj se oslikava blještava 1, udar gonga i počinje! Zalih se čašom vode, da izgledam opasnije!
Stojimo jedna naspram druge, ona mala, ma nije mi ni do koljena, u zelenom dresu kratkih nogu i nesrazmjerno velike glave, skakuće poput ping pong loptice...da pokaže u kojoj je formi, a meni je žao onako .... zelene i gadne...šta da radim, misli trsko, misli, moždane vijuge mi imaju rad motorne pile, pa ih i ne čujem jasno.....i ne mogu, baš ne mogu da se borim s njom...uzimam je u naručje, pomilujem je po nesrazmjerno velikoj glavi i odlazim....
I idemo dalje, zvuk alarma i uronuće u nov dan, svako na svoju stranu, tj. za svojim obavezama!
ček, a šta ono bješe tema? i kako se odavde izlazi?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2010 22:30
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
@Triooooo...
Citat:, ! Zalih se čašom vode, da izgledam opasnije!..
...Ili da sebe ohrabris...ma svi se mi povremeno''zalivamo tom casom''.. ovako ili onako... a,kada treba da podelimo patnju sa nekim, zacudjujuca je nasa nemoc da opisemo karakter i prirodu bolnog fenomena kod sebe...
Bol je bioloski prafenomen..i do dan danas se nije uspelo u njegovom potpunom pojasnjenju ,niti ga je moguce duhovno do kraja shvatiti...
Bol je ljudski fenomen,koji je na sredini puta izmedju zdravlja koje smo imali,zdravlja u kome smo bivstvovali,(nesvesni zapravo,koliko smo zdravi)...i gubitka tog zdravlja,privremenog ili definitivnog...
Bol nas i sa ove strane cini svesnijima,budnijima..,i opominje nas cesto da ''smo zivi''...zato nam je ''preko potrebna''...
Citat:ček, a šta ono bješe tema? i kako se odavde izlazi
... ...
Secas se naslova-''Oluja erosa''...E,Trio...mislim da mi jos uvek nismo sasvim budni i da i dalje '' trljamo oci'' da bismo se konacno probudili za stvarnost i nepovratno zakoracili na put avanture trazeci sebe ...
I V.J. veli..''.Bez predhodnog rajskog stanja ovde na zemlji,prikovan za nju i svoje nagone ,a vec davno ili od samog pocetka uspravljen...covek je zapoceo svoju dramu postojanja,mozda cak kao exo neke makrokosmicke drame,kao sto to Njegos duboko sagledava,u kojoj su glavni akteri dve suprotne sile,Eros i Tanatos...''
Tesko da cemo ikako izaci ...
Odavde da.!.Ali iz zabluda i mracnih pecina unutar sopstvenog bica , tesko!...Pa mi ih volimo...ako nemamo koga voleti,onda su to iluzije i mastarije...u dubinama sopstvene licnosti...
Trio...
|
|
|
|
|
|
