offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
’’Ti imaš novu haljinu’’,reče,da bi je mogao posmatrati,i ču kako mu ona odgovori:
’’Novu?Ti izgleda dobro poznaješ moje toalete?’’
’’Zar nisam u pravu?’’
’’Jesi.nedavno sam je ovde napravila,kod Lukačeka u selu.On mnogo radi za dame kod nas.Dopada ti se?’’
’’Da,mnogo’’,reče obuhvativši je još jednom pogledom,pa onda obori oči.
’’Hoćeš li da igraš?’’dodade.
’’A da li bi ti hteo?’’odgovori ona uzdignutih obrva,smešeći se,a on odgovori:
’’Ja bih rado,ako se tebi igra.’’
’’Pa ti nisi toliko hrabar koliko sam mislila da si’’,reče ona,i pošto se on prezrivo nasmeja,ona dodade:’’Tvoj rođak je već otišao.’’
’’Da,on je moj rođak’’,potvrdi on,mada nepotrebno.’’I ja sam maločas primetio da je otišao.Biće da je otišao da legne.
’’Taj mladić je vrlo prav,vrlo čestit,vrlo mnogo Nemac.’’
’’Etroit.Honnete?’’ponavljao je on.’’Ja francuski bolje razumem nego što ga govorim.Hoćeš da kažeš da je pedantan.Smatraš li ti da smo mi Nemci pedantni-nous autres Allemands?’’
’’Govorim o vašem rođaku.Ali istina je,....malograđani.Vi više volite red nego slobodu,cela Evropa to zna.’’
’’Voleti,voleti....Šta to znači?Teško se može definisati ta reč.Što jedan ima,to drugi voli,kao što kaže naša poslovica’’,uveravao je Hans Kastorp.’’U poslednje vreme’’,produži on,’’ponekad sam razmišljao o slobodi.To jest: tako sam često slušao tu reč da sam onda počeo o tome da razmišljam.Reći ću ti na francuskom.-Ono što čitava Evropa naziva slobodom,biće da je nešto prilično sitničarsko i malograđansko kad se uporedi sa našom potrebom za redom-tako je to!
’’Gle!Pa to je zanimljivo.Ti svakako misliš na svog rođaka kad govoriš tako čudne stvari?
’’...on je zbilja poštena duša,jednostavna,neugrožena priroda,znaš.Ali on nije malograđanin,on je vojnik.’’
’’Neugrožena’’ponovi ona s naporom.....’’Hoćeš da kažeš: sasvim čvrsta priroda,sigurna u sebe?Ali on je ozbiljno bolestan,tvoj jadni rođak.’’
’’Ko ti je to kazao?’’
’’Ovde se obično zna kako je ko.’’
’’Je li ti kazao savetnik Berens?’’
’’Možda pokazujući mi svoje slike.’’
’’Hoćeš reći praveći tvoj portret!’’
’’Pa što da ne.Nalaziš da je moj portret uspeo?’’
’’Da, veoma.Berens je vrlo tačno naslikao tvoju kožu,o,zaista vrlo verno.Voleo bih da sam i ja portretist,da bih imao prilike da proučavam tvoju kožu kao on.’’
’’Molim vas,govorite nemački.’’
’’O,pa ja govorim nemački i na frncuskom.To je neka vrsta umetničkog medicinskog proučavanja-jednom reči,tiče se humanističkih nauka,znaš.Pa šta si rešila,hoćeš li da igraš?’’
’’Ne,neću,to je detinjasto.Krišom od lekara.Čim se Berens bude vratio,svi će da polete na stolice.To će biti vrlo smešno.’’
’’Zar imaš tako veliki respekt od njega?’’
’’Od koga?’’Upita ga izgovarajući zamenicu kratko i stranački.
’’Od Berensa.’’
’’Prestani već sa tvojim Berensom!nema ni mesta za igranje.-A zatim,na ćilimu.....Hajde da gledamo kako igraju.’’
’’Dobro,hajde da gledamo’’,složi se on,i,bleda lica,oče da posmatra pored nje plavim očima,sa umnim pogledom svoga dede,kako skakuću maskirani pacijenti ovde u salonu i prekoputa u čitaonici.Nema sestra skakutala je sa Plavim Hajnrihom,a gospođa Salomon,obučena kao muškarac,u fraku i s belim prsnikom,sa jako istaknutim grudima uštirkene košulje,nagaravljenih brkova i s monoklom,okretala se u malim lakovanim cipelama sa visokim potpeticama,koje su na čudan način virile iz muških pantalona;ona je igrala sa Pjeroom čije su kao krv crvene usne sijale na belom licu a oči mu bile crvenkaste kao u albino-kunića.Grk sa malim ogrtačem vitlao je svojim skladnim nogama u ljubičastom trikou oko dekoltovanog i tamno svetlucavog Rasmusena;državni tužilac u kimonu,žena generalnog konzula Vurmbranta i mladi Genzor igrali su šta više utroje,obgrlivši rukama jedno drugo;a što se tiče Šterove,ona je igrala s metlom koju je pritiskala na grudi i čiji je sirak milovala kao da je to kosa kakvog ljudskog stvora.
’’Da,da gledamo’’,ponavljao je Hans Kastorp mehanički.Govorili su tiho,glasom koji se gubio u muzici.’’Sedećemo ovde i gledaćemo kao u snu.Z mene je to,da znaš,kao neki san što mi ovde sedimo,-kao neobično dubok san,jer čovek mora da bude u dubokom snu da bi tako sanjao.Hoću da kažem da je to vrlo poznat san,san svih vremena,dug,večit,da sedeti pored tebe,kao što ja sad sedim,eto to je večnost.’’
( ........ )
-čarobni breg- tomas man
|
