offline
- aleks299
- Novi MyCity građanin
- Aleksandra Lukić
- Eaton Electric
- Pridružio: 09 Jul 2012
- Poruke: 5
- Gde živiš: sremska mitrovica
|
Prošlo je zaboravi,govore mi ljudi,
Život ide dalje,samo hrabra budi.
I veruj mi,telo ih sasluša,čak se i potrudi,
Duša ni da mrdne,još nesvesna,u prošlosti bludi.
Ne priznajem sebi,svom srcu iz grudi,
Nemam više tebe,više te ne ljubim...
Budi zahvalna,kažu...
Imala si ljubav,
takvu za kojom svako u potaji žudi.
Neko ceo život čeka,traži i ne uspe,
iako se trudi.
Volela si silno,voljena si bila,
Mazio te dušom, pružio ti krila,
I letela si sa njim,u raju si bila,
Dotakla si nebo,voljena si bila...
Govore mi ljudi,ja ih slušam,gluva
Sliku tvoju grlim,prazno mi je sve...
Bol mi lomi krila,razara i guši,
Propadaju nade,tuga lomi sne...
Ne,nemam više ništa,
Sve je uzalud,
slušam al ne čujem,
Prazno mi je sve,
Dišem al ne živim,
hodam, a nikud ne idem,
Kad me neko gleda,šta li tada vide!
Tebe više nema,
Ja to samo znam,
To bolno saznanje,
Toliko puno želja,ljubavi,sreće obećanje,
A više nemam kome da ih dam...
Sve što sam imala i sve što sam bila,
Ono što me držalo,davalo mi krila,
Ubrzo će biti pepeo i prah.
Ne osećam telo,ne osećam dušu,
Sve je led i tama, ostao je strah....
Kako sad bez tebe,
Kako ići dalje,
Tvoj glas više nikad neće da me budi,
Vrištim u tišini,zovem te i molim,
Samo još jedanput,kad bi mogla da te ljubim...
Pogledom te tražim,oko mene tama,
Ta tišina,prazna lomi me i slama.
Ljubav kao kletva,sad uništava i guši,
Koliko malo treba, da se ceo život sruši...
Volim te toliko da se sebe bojim,
nestali su razlozi da se nadam i postojim,
sama sam i prazna,kao kamen hladna,
sva uteha sveta sad je tako jadna...
Nastavi da živiš,govore mi ljudi,
Voleo bi tako,samo hrabra budi,
Zbog ljubavi, što se tako retko desi,
Nastavljam da živim,tu,na istoj adresi...
Nastavljam zbog tebe,da ti senu ljubim,
Uspomenu čuvam,krijem je od drugih,
Niko ne može da zna,šta smo bili mili,
I zbog jedne naše noći mogla bi da živim.
Oko tog sećanja svoj svet da gradim,
Da dišem zbog nas,za nas,iz sećanja te vadim.
Kad bol pokuca na vrata ove jadne duše,
Kad krene sve da puca,kad zidovi počnu da se ruše,
Ja pozovem tebe,spasi me od mraka..
Izađi iz svetlosti,
Uđi, na mojoj duši su ti vrata....
Ljubi me,ljubi me...
Smej se,grli me...
A ja ću da sanjam,da živim u tom snu,
Jer kad sklopim oči ti ćeš biti tu.
I neka dok dišem,traje ta čarolija,
Srećo moja jedina,ipak jedna je istina...
LJUBAV JE OD SMRTI STARIJA!!!
|