Poslao: 27 Feb 2008 08:33
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
baš tako natrix, iz te knjige sam uzela tu pesmu...
bože, asimetričnost, kakvo pitanje.... hehehe... šalim se....naravno da znam tu pesmu.... peva je moody blues, right?
a miku antića obožavam....pogotovo besmrtnu pesmu...
Nights in white satin,
Never reaching the end,
Letters I've written,
Never meaning to send.
Beauty I'd always missed
With these eyes before,
Just what the truth is
I can't say anymore.
'Cause I love you,
Yes, I love you,
Oh, how, I love you.
Gazing at people,
Some hand in hand,
Just what I'm going thru
They can understand.
Some try to tell me
Thoughts they cannot defend,
Just what you want to be
You will be in the end,
And I love you,
Yes, I love you,
Oh, how, I love you.
Oh, how, I love you.
Nights in white satin,
Never reaching the end,
Letters I've written,
Never meaning to send.
Beauty I'd always missed
With these eyes before,
Just what the truth is
I can't say anymore.
'Cause I love you,
Yes, I love you,
Oh, how, I love you.
Oh, how, I love you.
'Cause I love you,
Yes, I love you,
Oh, how, I love you.
Oh, how, I love you.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 27 Feb 2008 15:54
|
offline
- zixo
- Super građanin
- Pridružio: 27 Sep 2006
- Poruke: 1084
- Gde živiš: Beograd
|
Citat:....mogu da imam koliko hoću godina kad duhom imam i dalje slatkih 16.....
He bravo....''sweet sixteen''....
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Feb 2008 13:07
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Niko da da komentar kakva mi je pesmicaaaaaa....ovo je treća il četvrta moja pesmica koju sam -poklonila- forumu o ljubavi....
A sad malo Berdjajeva.....
"Tajna pola otkriva se samo u ljubavi. Ali nema oblasti u kojoj vladaju tako inertni konzervativizam i tako konvencionalno licemerje kao u oblasti polne ljubavi. Kad se pokrenje pitanje o ljubavi najveći revolucionari se na svakom koraku pokazuju kao konzervativci.
Revolucionarna svest se najredej sreće u oblasti pola i ljubavi, jer tu ona mora da bude najradikalnija.....čak religiozna.
....Ljubav se skida sa liste svetskih problema i prepušta se pesnicima i misticima. (Znači mi koji piskaramo o ljubavi smo pesnici i mistici...pa nije mnogo pogrešio Berdjajev kad je to rekao ).
Kada govore o polu da li se tada sećaju "hrišćani" ili pozitivisti vladajuće svesti ljubavi Tristana i Izolde, ljubavi Romea i Julije, koju su opevali provansalski trubaduri i Dante? Njihovo bogoslovlje i njihova nauka njihov moral i njihova sociologija ne poznaju ljubav, ne uvidjaju u ljubavi svetski problem.
U ljubavi postoji nešto aristokratsko i stvaralačko, (pa najbolja dela su bila inspirasana ljubavlju ), duboko individualno, nezavisno od roda, nekanonsko, nenormativno (u ljubavi ne važe nikakvi zakoni), ljubav je neshvatljiva za prosečnu svest roda (možda je baš zato i često tragična ).
Ljubav se već nalazi na nekakvom drugom nivou bića, različitom od onoga na kome živi i preživljava ljudski rod. Ljubav je nezavisna od rodovskog čovečanstva i premašuje svest ljudskog roda (to je valjda ta transcendentna dimenzija ljubavi ).
Ona ostaje negde po strani dok je razvrat u ljubavi (ili ti mržnja il već.. ..)
ljdskom rodu bliskiji i razumljiviji od ljubavi, u izvesnom smislu mu je prihvatljiviji i čak bezbedniji. Sa razvratom se moguće uklopiti u svet, moguće ga je ograničiti i regulisati. Sa ljubavlju nije moguće prilagoditi se, i ona ne podleže nikakvom uskladjivanju (e toga je danas sve više ).
U ljubavi postoji fatalna klica propasti........
Romeo i Julija, Tristan i Izolda su uništeni zbog ljubavi i nije slučajno njihova ljubav sa sobom nosila smrt. Danteova ljubav prema Beatriči nije omogućavala blagostanje u ovm svetu njoj je bila svojevrsna beznadežna tragika u okvirima ovog sveta.
O ljubavi ne treba ni bogosloviti ni moralisati, si sociologizirati ni biologizirati, ona je izvan svega toga, ona nije od ovog sveta (lepo ja kažem da je ljubav grana filosofije ).
Cvetanje ljubavi je tragički nemoguće. O tome svedoče najveći umentici i slikari svih vremena....."
|
|
|
|
Poslao: 29 Feb 2008 16:50
|
offline
- tagore
- Građanin
- Pridružio: 01 Sep 2007
- Poruke: 292
|
zasto si bezala n da se sudaris sa galaksijom duhovnog alhemicara kako si napisala...da to nije stara prica prvo si bezala a onda si shvatila da je on bas taj ali je on otisao....
lepo si skladala pesmu ali ima pomalo kontradiktornosti...u sustini lepo,,,,,
|
|
|
|
Poslao: 29 Feb 2008 18:05
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Hvala ti tagore,
Izgleda da se stvarno godinama provlači isto, a priča je uzajamna i niko nije baš otišao,a onaj drugi i dalje prisutan u nekom obliku....kao što si ti rekao u al u drugoj temi o ljubavi...
ne znam zašto ljudi beže... .. valjda se uplaše tog nekog snažnog osećanja kao da će ih sagoreti u trenutku ako bi se spojili....
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2008 14:27
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
-i razmenjivali zvezde-
(kako lep stih)
Dopuna: 01 Mar 2008 14:27
..Nekakva neodoljiva prozračnost se pružala između njega i Natalije.Natalija je izronila i kao da je lebdela iznad dušeka.Monahov kao da više nije ni sedeo,nego stajao u jasnoj drhtavici,ali mu je neka dlaka pregradila put.Nestao je zid-tamo su jedan na drugom sedeli mesec i fenjer,i ta je dvostruka svetlost zaustavila sve na zemlji,kao da su sve,i njih i njega,zalili najprozračnijom materijom,dok su oni tamo bili kao muve u ćilibaru....’Tako izgleda prošlost'....!-pomisli Monahov. ....
andrej bitov (nevoljena albina)
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2008 17:25
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
natrix, pa što ne kažeš da treba da se da komentar!!!!!
pesma je odlična...ali stvarno!!!!
|
|
|
|
Poslao: 03 Mar 2008 12:39
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
U ljubavi...."razum nam može kazati šta treba da izbegavamo ali jedino nam SRCE govori šta treba da radimo."
|
|
|
|
Poslao: 03 Mar 2008 14:36
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
zaljubljena
na očnim kapcima mi stoji,
u mojoj kosi njena kosa,
i ima oblik mojih ruku,
i ima boju moga oka,
i utapa mi se u senci
kao neki kamen na nebu.
Oči joj uvek otvorene
i ne dopušta mi da spavam.
Od njenih snova usred dana
isparavaju se sunca,
i ja se smejem,plačem,smejem,
govorim svašta,tek onako.
pol elijar
|
|
|
|