|
Poslao: 03 Mar 2008 18:19
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
umetnost je voleti nekoga toliko iskrenom i čistom ljubavlju kao što je kap rose na listu u ranim jutarnjim satima....
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 03 Mar 2008 23:26
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
baš lepo saten !! 
mislim jednom sam bio
mislim bili smo
tvoje mleko je moje vino
moj saten je tvoj san
džim morison
(mada u originalu je svila,ali valjda mi morison ne zamera)
za nekoga ko baš voli čokoladuuuuuu....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Mar 2008 10:48
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
saten, svaka čast,
e vala stvarno je umetnost voleti nekog iskreno i čisto..
i to APSTRAKTNA UMETNOST.....
(sad mi je jasno zašto malo ljudi voli apstraktnu umetnost: - zato što većina ne voli iskreno i čisto.....-  )
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Mar 2008 14:56
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
hvala, asimetričnost. gde sme džim morison da se naljuti na tebe?
hvala natrixxxxxx......
evo za sve vas jedan veliki
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Mar 2008 09:36
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Hvala saten,
""Nikada ne mogu da napustim Kamalu!" reče on sebi (Rameš). "Zbogom Hemnalina! Ovo je moja čvrsta odluka i više nema kolebanja."
Ali dok je ležao budan u krevetu, misli mu ponovo odlutaše Hemnalini. Nije mogao sebi da predstavi gubitak te devojke. Te misli postaše mu nesnosne. Pogled u tamno nebo mogao je da ga uveri da njegov sram i bol nisu beskonačne stvari u odnosu na vreme i prostor. Zvezde iznad nas večni su svetovi do kojih nikada neće dosegnuti priča o njegovoj tužnoj ljubavi.....
Koliko će ovakvih jesenjih noći proći, koliko će reka teći izmedju peščanih sprudova kada njegove kosti budu spaljene na lomači i pretvorene u pepeo budu izmešane sa zemljom, a njegov izmučeni duh bude zauvek našao svoj mir......" 
(Rabindrant Tagore, -Brodolom-)
"Inače Ljubav je glavna temo svih Tagorinih dela, ljubav prema ženi, deci, prema prirodi prema životu uopšte. Žena naravno kao najlepše i najneposrednije oličenje života, ima počasno mesto.
Čovek je svuda nalazi, svuda traži....
Toliko mu je potrebna da mu se čini da ju je video u snu pre nego što se sa njom upoznao ili da je bila njegova u jednom ranijem životu."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Mar 2008 18:53
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
dopada mi se... 
sve dok ne zavoli (ali iskreno) čovek nije svestan šta je sve u stanju da uradi, tada ne pita za dostojanstvo i čast...gazi sve pred sobom ne razmišljajući.... u isti mah je sposoban i da stvori i da uništi. kao što je ta ista ljubav sposobna da ga vine u oblake ali onda kada se najmanje nada baci na zemlju...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2008 14:53
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
"U beskonačnom miru spleta stvaranja video je viziju ljubavi kako korača pod pritiskom života. Sada u dodiru sa svetom, on gleda ljubav kako je gaze i mrcvare pod pritiskom života.
Šta je bila istinska vizija, a šta iluzija?"
(Tagore, -Brodolom-)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Mar 2008 15:45
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
20.
Треба се ограничити,то је главни услов свег уживања.Уопште не изгледа да ћу убрзо нешто поближе сазнати о девојци која тако испуњава моју душу и све моје мисли што потхрањује болно осећење недостајања.Али хоћу да се понашам сасвим мирно,јер и такво стање мутног и неодређеног,али,ипак,снажног узбуђења има своје дражи.Увек сам волео да у ноћи обасјаној месечином лежим у чамцу на неком од наших љупких језера.Онда спуштам једра,увлачим весла,видим крму и испружим се колико сам дуг,па гледам у небески свод.Када крећу по вољи ветра,тако да месец тренутно нестане,а затим се поново појави,налазим спокој у том немиру,таласање валова ме успављује,њихово пљускање о ивицу чамца је као једнолична успаванка,брзо пролетање облака у наизменичности светла и таме опија ме и ја сањам отворених очију.Исто тако се и сада опружам,спуштам једро и вадим крму,чежња и нестрпљиво очекивање уљуљкују ме у њеном наручју;чежња и очекивање постају све тиши и тиши,и ја постајем све срећнији и срећнији. Мазе ме као дете,нада мном се надсвођује небо наде,слика девојке пролебди поред мене као месец,неодређено,и заслепљује ме час његова светлост,а час његова тама.Какво уживање љуљати се на узбурканој води-какво уживање узбуђења у мени самом.
кјеркегор ( ... )
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Mar 2008 14:55
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
To je tragično a ne tužno tagore, znati voleti i znati da nekog volimo a ne umeti to iskazati.....ili se plašiti ili......to iskazati... tako malo uvek nedostaje ljudima da budu srećni u ljubavi, koliko je takvih koji lutaju bezvremenošću koji drže ljubav zarobljenu, koji ne umeju da je puste, koji je se plaše....koji joj ne dozvoljavaju da se iskaže u svom punom koloritu i sjaju.....već od nje puštaju tek po koji zračak 
|
|
|
|
|
|
