|
Poslao: 14 Mar 2008 13:40
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
natrix, svi koji su zivi bi trebali da pohadjaju dozivotnu skolu ljubavi uporedo sa skolom zivota.
Inace, kako bi mogao biti ziv? Hodati prazan po ovom svijetu nije kvalitet.
Ljubav je nesto sto nas ispunjava sa svjetloscu, zbog cega lebdimo i nista nam nije tesko. Zar ne vrijedi? 
Nas izbor je sta cemo da osjecamo ... ljubav ili mrznju. Osjecanja se mogu kontrolisati zarad nas samih.
Warrior of Light (Paulo Coelho) ::
---
A Warrior of Light always keeps his heart clean of the sentiment of hate. To do so, he needs to pardon.
When he walks to a fight, he never forgets Christ’s words: "love your enemies."
And the warrior obeys, but always remembers that Christ did not say: “like your enemies.”
The act of pardoning does not oblige him to accept everything. A warrior must not lower his head, otherwise he loses sight of the horizon of his dreams.
---
For the warrior, there is no such thing as impossible love. He does not let himself be intimidated by silence, indifference or rejection. He knows that behind the mask of ice that people wear there exists a heart of fire.
That is why the warrior risks more than others. He seeks tirelessly for someone’s love - even if this means often hearing the word "no", returning home defeated and feeling rejected in both body and soul.
A warrior does not let himself become scared when he seeks what he needs. Without love he is nothing.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 14 Mar 2008 14:13
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Citat:Ljubav je nesto sto nas ispunjava sa svjetloscu, zbog cega lebdimo i nista nam nije tesko. Zar ne vrijedi?
Kako da ne vredi Ella....
Znaš nekad posmatram ljude, vidim da su razočarani, ne vide tu svetlost u ljubavi, ili im se prečesto dešavaju neprijatne stvari tako da su na to lepo i zaboravili, a samim tim i na sebe su zaboravili...Ma zbog minuta te levitacije u ljubavi spremna sam da me i mrze....a mržnja, neki ljudi to ne umeju, ja sam pokušala da ubedim sebe da jednu osobu mrzim želela sam da ga zaboravim naročito jer me je povredio nekim rečima da ne ulazim u to da li je namerno ili ne to uradio a što sam više sebe ubedjivala da ga ne volim da hoću da ga zaboravim sve više sam mislila na njega.....kakav paradoks....
A čini mi se da ima ljudi koji ljubav posmatraju jednodimenzionalno, ja to za -studiranje- ljubavi nikako ne mogu da povežem, ljubav mora da se menja, nadogradjuje, iskušava stalno do kraja života ona mora da se neguje i čuva kao duh i lepota i da se u nju ulaže da bi trajala, ja je ne ograničavam samo na jednom, i jednu osobu i nikad više. i na ono trenutno....pa zamisli dosadne brakove koji su robovi rutine i programirane svakodnevnice i navike u kojoj trunu supružnici umesto da nešto promene da se probude......a ima takvih veza i brakova to i nije neka ljubav.....to je više patnja u ljubavi 
E na takve mislim da su napustili -studije- ljubavi i prepustili se tom robovanju jednoličnosti bez nekog izazova.....To mi se ne svidja kad vidim... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Mar 2008 14:59
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Da, da, da, ne, da, da, nesrecnici. 
Protresce i njih ljubavni zemljotres. Samo je pitanje sta ce poslije toga. Neki se odluce na preseljenje a neki na obnovu. U svakom slucaju nema nista gore od monotonije u ljubavi (i zivotu uopste). Navika je patnja. Mada se neki cvrsto drze oprobanih recepata, pa se s tim samo dublje zakopavaju (nesvjesno naravno).
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Mar 2008 18:42
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
….je leptir koji leti cvet da je…..je tatoo ruže-koju miris odaje....nauka o NEVIDLJIVOM (a nevidljive su,recimo,njene oči,u koje zuriš..i neprimetno postaješ te boje)..zar je moguće uhvatiti miris(ljubavi) očima..kad nekoga gledaš (ili te gleda) a kao da te dodiruje,..zar je potrebna veća.... preciznost,oblik,veličina...telotres,dušotres..zemljotres je tek dečija igra naspram toga...onaj osećaj kad se duša odvaja od tela (kad se telo odvaja od)...pogled ti je prikovan i ne možeš ni da mrdneš...
..prepoznati,da...znati,kao kad nekoga vidiš prvi put,a znaš da se znate od ranije (najpreciznija preciznost),iz nekog ranijeg života...i više od tačnosti.. - prožimanje ...i sve je ISTO a opet DRUGAČIJE je nekako...
..možda je prepoznavanje,zaljubljenost (neki su samo zaljubljeni u želju da budu zaljubljeni,pojedini su zaljubljeni u sebe,neki u svakoga,neki u ...)...a znanje ljubavi...i potvrđuje i poriče,i gradi i ruši...JEDNOSTAVNO,DESI SEEE..strefi..amorova strela što..(znanje nadilazi iskustvo,premošćuje ga,utemeljuje,omogućuje ga..inače,možda ne bi mogli nekoga voleti kao da je cvet,leptir, .... iskustvo nas prati kao sena,a znanje je sunce koje ...ljubav je sve to,i još ponešto) ... ...šareni obris,rubom mlečnog puta........
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Mar 2008 19:35
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
asimetricnost,
kako je to divno, što si napisao,
uvek me je fascinirala ta metafizika u ljubavi nešto što samo retki mogu da osete oni za koje je ljubav vandimenzionalna, vanumsvena, vanvremenska.... neograničena, nezarobljena čulom neopipljiva.......nevidljiva a oseti se, koja je materijalizovana lepota duha....duše.....
..setimo se samo Džubrana i Mej i njihove strasne mistične ljubavi koja je gorela Plavim plamenom apropo tome što su se tek ponekad za svojih dvadeset godina duhovno-ljubavne prepiske videli..već sam ih spomiljana...(to me već podseća na jednu istinitu priču u kojoj su glavni likovi neki drugi Džubran i neka druga Mej)
U mojim pesmicama koje sročim ponekad ima dosta tog metafizičkog....a i bola..
-Spavati sa leptirom-
Ko si ti....
Što u smiraj dana,
Kad zvezde otvore
svoja okna i
radoznalo gledaju,
iz svoje večnosti;
Ko si ti?
Što lepršavo dodješ mi u san,
i osetim tvoje svetlosti prah
pri sletanju.
To si Ti....
Ti, koji me nevidljivo opijaš
držiš nepomično....
...
Ti koji mi stavljaš
nevidljive okove,
Ti čije srce čujem samo
u grudima noći
koji dišeš uporedo sa zvezdama....
Ti .... svojim svetlucavim krilima
braniš me od tame..
i samo noću dolaziš da me voliš...
Kad ću saznati za tajnu
leptira sa kojim spavam
Kad ću pobediti njegovu
ranjivost?!
(N. 2000god)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Mar 2008 21:12
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
e evo i moga doprinosa.... verovali ili ne, ovo moja pesma. i volela bih da mi iskreno kažete šta mislite....
nada
nada kao svitanje,
još jedna ljubav
dovedena u pitanje.
zašto verovati?
čemu se nadati?
kada ću te večno voleti?
i koga ja lažem?
kada kažem
da mogu bez tebe?
očigledno samu sebe....
da mogu da vratim
vreme
da ispravim
greške moje
da ti kažem
da volim
oči tvoje....
ali sad je gotovo
sve je izgubljeno....
i ovo je moje zbogom...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2008 13:53
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
Natrixfizika
Atonalnih tonova duše
To si ti
Rima bez rime-NADrima – držati nepomično treptajnost krila leptira
I pesme čitati (pisati) samo pod svetlošću lune
oX i iks u ljubavi su – ops i ups .....
- - - - - -
Stihova tvojih niti
Akrostih su nadanja
Tok bez reke..(kad reka si ti)...
Eh,ah,uh.......papir je to sa očima kroz...
Nadasve.. osvit,svitac satenskih stremljenja...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Mar 2008 11:54
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Evo za vas sam nacrtala .......
-ljubav- na krilima ružinih latica.....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Mar 2008 12:43
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
wow. baš lepo crtaš.... svaka čast. kamo sreće da ja umem tako da crtam....super je.
|
|
|
|
|
|
...samo se prepustiš, unutrašnjem doživljaju, imaginaciji, mašti.. 
...podsećaš me na mene i ja sam počela da piskaram u tim godinama pa sad nekad kad se vratim u prošlost i počnem da čitam nešto što sam piskarala davno sve mi deluje tako smešno, nevino i naivno... 
