U jutarnjem programu danas priča o zaljubljenosti.....
Ah, zar nije zaljubljenosti kao čudesni ekiksir života radosti i budjenja u čoveku... Sanjarenja, maštanja, pozitinvog nemira, neizvestnosti, nespokoja....Zaljubljenosti kao nešto što čoveka diže iz mrtvih......ako -ljubav može da ugrozi nečije zdravlje- zaljubljnenosti svakako može učiniti da taj isti ozdravi..
u 'ja' su i čin saznanja i predmet saznanja jedno isto (fihte je to znao).ličnost nije gotova realnost,stvara se,gradi se,i onda kada i sebe upoznajemo,'ja ' je pre svega 'čin'.još su stari grci u upoznavanju samoga sebe videli početak ... metafizička bolest je ljubav...i jedan od lepših(samim tim i bolnijih) načina da upoznamo sebe(druge).....jer tu dolazi do tog dodira....do DI-ALOGA...dve monade što više nisu monade,već... ..do upliva duhovnog sveta u puteni...
Dopuna: 06 Apr 2008 23:41
Nikad nisam video jutro
Dok nisam ostao budan cele noći
Nikad nisam video sunce
Dok nisam ugasio svetlo
Nisam video rodni grad
Dok nisam bio predugo odsutan
Nikad nisam čuo melodiju
Dok mi nije zatrebala pesma
Nisam video belu liniju
Dok nisam skrenuo na kraju
Nisam znao da te trebam
Dok se nisam sledio u masi
Nisam govorio da te volim
Dok te nisam izgubio sasvim
Nisam osećao srce
Dok skoro nisam izludeo
Nisam video istočnu ibalu
Dok nisam otišao na zapad
Nisam primećivao mesečinu
Dok ti nije obasjala grudi
Nikad te nisam zamišljao sa drugim
Pokušavajući da te učinim ljubomornom
Nisam video suze
Dok nisu pale niz tvoje lice
Visoko nebom klizi mesec prolećni.
Mislim na tebe i u sebi se osećam potpunim.
Preko širokih polja do mene dopire lahor lak.
Mislim na tebe, ime ti šapućem: i to više nisam ja: i srećan sam.
Sutra ćeš doći, ići ćeš sa mnom da bereš cveće po poljima.
A ja ću ići s tobom po poljima da te gledam kako cveće bereš.
Ja te već vidim sutra kako sa mnom bereš cveće u poljima
Jer kad dodješ sutra i kreneš sa mnom u polja cveće da bereš,
To će za mene biti jedna radost i jedna istina.
"U svojim pismima Džubran, često upotrebljava reč magla, i zaista ova ljubav je u pismima, pred nama -maglovita- i teško dokučiva, jer su se oboje pribojavali da otvoreno pokažu emocije. Džubran nikada nije rekao Mej -ljubljena moja- ali je svoju ljubav izražavao daleko snažnije: "Ti živiš u meni, i ja živim u Tebi."Za svoju ljubav ponekad kaže da je -unutrašnje osećanje- , -eterični element- a ponekad i -sporazumevanje- kao da je ljubav lagana pesma iz dubina koju čujemo u noćnoj tišini i nosi nas izvan noći i dana, izvan vremena, dalje od večnosti...."
(Plavi plamen, H. Džubran)
Каткад те сањам
као цвет
који се у поноћ расцвета
са хиљаду својих латица
просто ме мами
у помоћ ти поћи
а'л све што могу наћи
је хиљаду својих беспомоћи
И тако самотно
тугујем јакад ће овој бескрајној причи
доћи крај
Волим те јако
мораш то знати
и не плачи тако
крај ће ускоро доћи
јер ја ћу поћи
Волим те толико јако
и морам ти рећи
оно што се изрећи не може
od Leonarda...
borba divova...
raspece ljubavi...
Сусрет
Очи у очи слећемо
једно другом
миленијуми су прошли
стари пријатељи
а сукоби се још
нису спрали
лица ко у мраку
запањена, престрављена
гледају у празнину
ко издржи
ватра све сагорева
узалудност постаје јасна
нема више сневанја
нити дремања
остало је, јер нема ни лево ни десно,
само још умрети
препусти се у руке
неком' на вољу
ко брине за добро наше
твоје и моје
љубави
цветају цветови
али за смрт не маре
кад процветају, они се предају
извију из себе
но треба им поверање
тешко је после
толико промашаја и битки
покиданих удова и разбијених глава
утамничених страхова
не доћи до краја
ивице лудила
литице где све пропада
пуки звук звона
одзвања душом
амин те стапа
у очају ничега
празнина се ствара
нема више лажних газда
нема више речи, бројева
нити рачуна
препуштени
сад се суштина отвара
загубљени бисер
око у оку
срце у срцу
љубав у љубави
универзин у човеку
човек у њему
сада
od Leonarda...
'divovi' ili smo samo nesvesni koliko smo sitni... delic zna peska
nekad se ratajes sa vise ljubavi nego sto se sastajes...
nekad tones kao ladja na pucini... da bi otkrio na dnu biser koji nosi
ono ime tvoje... sloboda, za sve... pa i tebe drago dete moje...
Сузе
Сузе долазе
и пролазе
ко дах на ветру
толико сам те волео
и толико пута повредио
да би тек по нешто
научио
и веруј вечно сам
ти захвалан
овако уморан
на колена падам
молим те
ма преклињем
кад ће доћи наше
помирење
да на ветру у даху
заједно се милујемо
уживамо
лагано лелујамо
као једно
пред небом блажени
и сјајем у оку
једно другом
љубав објавимо
od Leonarda...
u jednoom dahu...
Простор
Кад се растопи на пучини
и у поноћ појави
на месечином обасјаном
путу
ја не могу одолети
и не могу те не
волети
Ella,
e sad mi je lakše kad je i mržnja ljubav doduše inverzna..ah toliko ima onih koji vole surovo....što je najgore odlično poznajem jednog manje više baš takvog
doduše inverzna..ah toliko ima onih koji vole surovo....što je najgore odlično poznajem jednog manje više baš takvog 
