offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
Старао се да стиша жестоке жудње свог срца,поред којих је све друго било споредно и страно.Мало се бринуо што је запао у смртни грех,што му ј е живот постао ткиво од правдања и обмана.Поред те дивље жеље у себи да оствари настраности о којима је сневао,ништа му није било свето.Цинично је поступао према срамним појединостиме својих тајних разузданости којима би се наслађивао скрнавећи стрпљиво сваку слику која би привукла његов поглед.Дању и ноћу кретао се изопаченим сликама спољног света.Лик који би му се дању чинио чедан и невин ноћу би му прилазио кроз вијугави мрак сна; лице јој преображено похотљивим лукавством,очи се сјакте од животињске насладе.Мучило би га само јутро кад би се нејасно сећао мрачне раскалашне разузданости и кад би осећао бол и понижење због преступа.
Опет је почео да лута.У замагљене јесење вечери тумарао је из улице у улицу као што је пре више година тумарао тихим улицама Блекрока.Али сада га није смиривала никаква слика уређених вртова пред кућама или пријатних светлости у прозорима.Само повремено,кад би се његова пожуда примирила,кад би разблудност која га је разарала уступала место нежнијој жудњи,мерцедесина слика искрсла бибу позадини његовог сећања.Опет је видео ону белу кућицу и врт с ружиним жбуњем поред друма који води за планине и сећао се свог тужног и поносног покрета одбијања за који је замишљао да ће га учинити,после много година одвојености и пустоловина,стојећи крај ње у врту утонулом у месечину.У тим тренуцима навирали би му на усне благи стихови Клода Мелнота и стишавали његов немир.нека слаба слутња наговештавале му је састанак који је још онда жењно очекивао,свети сусрет при коме ће,како је онда сневао,с њега отпасти слабост и плашљивост и неискусност,упркос страшној стварности која се испречила између његове наде некад и данас.
Такви тренуци прођоше и опет сукнуше разорни пламенови пожуде.Са усана му нестадоше стихови и из његовог мозга поврвеше неартикулисани крици и дотада неизговорене грубе речи да силом просру.Крв му се узбуни.Лутао је горе-доле мрачним блатњавим улицама и пиљио у тмину стаза и кућних улаза жудно ослушкујући сваки звук.јечао је у себи као усплахирена звер која се шуња.Хтео је да згреши с неким од своје врсте,да присили неко друго биће да згреши са њим,и да с њим ликује у греху.Осећао је како се из помрчине незадрживо креће према њему нешто мрачно,нешето неухватљиво што жубори као таласи и што га свега испуњава собом.тј жубор опседао му је уши као жагор неког мноштва у сну, те неухватљиве струје надирале су у његово биће.Шаке су му се грчевито стискале а зуби шкргутали док је трпео смртне муке због тог продирања.На улици је пружао руке да би чврсто ухватип слабашну обамрлу прилику која му је измицала и дражила га: и са усана му се оте крик који је толико дуго пригушивао у свом грлу.Шикнуо је из њега као врисак очаја из пакла паћеника завршио се јауком помамног преклињања,криком за грешном раскалашношћу,криком који је био само одјек једне бестидне дрљотине коју је прочитао на слузавом мокром зиду нужника.
Долутао је у неки лавиринт узаних и прљавих улица.Из смрдљивих уличица чуо је експлозије промукле разузданости,и свађу и отегнуто извијање пијаница.Неуплашен ишао је даље,питајући се није ли забасао у јеврејску четврт.Жене и девојке обучене у дуге шарене хаљине прелазиле су улицу од куће до куће.Биле су доконе и намирисане.Спопаде га нека дрхтавица и очи му се замутише.Пред његовим замућеним видом лелујали су се према замагљеном небу жути плински пламичци и горели као пред олтаром:Пред вратима и у расветљеним ходницима окупиле су се групе обучене као за какав обред.Он се нашао у неком другом свету: пробудио се из вековног дремежа.
Застао је насред улице,срце му је бучно залупало у прсима.Једна млада жена обучена у дугу ружичасту хаљину стави руку на његову мишицу да га задржи и унесе му се у лице.Весело рече:
-Добро вече,драги Вили!
Њена соба била је топла и светла.Велика лутка раскречених ногу сеела је у огромној фотељи покрај кревета.Покушао је да нареди своме језику да говори,да би тако изгледао спокојани,посматрајући је како се свлачи,примећивао је поносне свесне покрете њене намирисане главе.
Како је он немо стајао у средини собе,она му приђе и загрли га весело и свечано.Њене обле руке су га чврсто привиле уза се и он,видећи како је она озбиљно и мирно подигла своје лице к њему,осећајући топло и мирно дизање и спуштање њених груди,само што не бризну у хистеричан плач.Сузе радости и олакшања заблисташе у његовим очараним очима и усне му се раздвојише,но не проговорише.
Она повуче руку на којој су звецкале наруквице кроз његову косу називајући га малим спадалом.
- Пољуби ме-рекла је.
Његове усне се нису хтеле сагнути да је пољубе.Зажелео је да га она чврсто држи у наручју,ида га милује полако,полако,полако.У њеном наручју осетио је да наједном постаје јак,и неустрашив и сигуран у себе,Али његове усне нису хтеле да се сагну да је пољубе.
Наглим покретом она му прислони главу и приљуби своје усне уз његове и он прочита смисао њених покрета у искреном уздигнутом погледу.То је било превише за њега.Склопи очи и предаде јој се,телом и душом,и није био свестан ничег другог у свету до тајанственог притиска њених полуотворених усана.Оне су му притискале мозак као и усне и као да су биле средство неког неодређеног говора; и између њих он осети неки непознат и слаб притисак,мрачнији од понирања у грех,нежнији од звука или мириса.
-портрет уметника у младости- џојс
Dopuna: 22 Apr 2008 0:07
Pri igranju flipera koristimo i pubes,a ne samo i ruke.Kod flipera nije problem da se kuglica zaustavi pre nego što je pohlepno proguta rupa,kao ni da se naporom bokova izbaci u sredinu,već da se prinudi na zadržavanje pri vrhu,gde je veliki broj svetlećih meta,da odbija od jedne do druge,kružeći žestoko i bez cilja,no baš onako kako se želelo.A to upravo ne postižeš udarajući po kuglici već prenoseći vibracije na samo noseće telo mašine,a sa mnogo uviđavnosti,kako fliperu sve ne bi postalo jasno i prešao u kontranapad.To možeš da uradiš samo svojim pubisom,i gotovo igrom bokova,tako što se pubis više očeše nego udari,obavezno tako da zadržiš orgazam.A više nego pubis,ukoliko se bok spontano kreće,mišići zadnjice su ti koji udaraju napred,ali nežno,tako da je udar već ublažen kada stigne do pubesa,kao pri homeopatiji,gde što si više sastojaka stavio u rastvor,a supstanca se u vodi već gotovo rastvorila budući da je postepeno dodaješ,tako da je gotovo sasvim nestala,a efekat lečenja je utoliko jači.I eto kako se sa pubesa jedno zanemarljivo strujanje prenosi na desk i fliper bez nervoze pokorava,kuglica juri protivno prirodi,protivno inerciji,protivno gravitaciji,protivno zakonima dinamike,protivno zamisli lukavog konstruktora da bude neuhvatljiva,hvata je zanos pokretačke sile,ostaje u igri za čitav jedan period koji se pamti i koji se ne pamti.Ali tu je stvarno potreban jedan venerin breg,jedan ženski pubes,koji ne stvara udubljenja između stomaka i mašine,i da se ne umeša kakva erektivna stvarčica,no samo koža nervi kosti,smotane u jedan par džinsa,i uzvišeni erotski zanos,nikakva pritajena frigidnost,neizainteresovana prilagodljivost senzibilitetu partnera,sklonost da se potakne želja za,a da se ne postane žrtva sopstvenog preterivaja:svaka prava jahačica mora da izludi fliper i unapred uživa u činjenici da će da ga napusti kad zaželi.
-fukoovo klatno- umberto eko
Dopuna: 22 Apr 2008 0:08
Доротеј!
Веле да доноси здравље,а ја кажем-болест.Кога се год дотакне његова танка женскаста рука,и кога погледају његове женскасте очи,тај постаје окужен неком проклетом,сладуњавом и млитавом занесеношћу,те не пребива више овде с ногама на чврстој мајчици земљи,но негде странствује у далеким неким пределима иза седам гора и седам мора.
Гледао сам га како гвири у распадајуће чиреве.Сваки здрав човек би окренуо главу са мучнином у трбуху од гноја и задаха,само он завирује у њих као у нешто лепо и мило,као у цвеће у плодове земаљске,у птичице,у јагњад и ждребад,у мека невина лишца
Веле да му је то осао и навика.Зар се ћовек може навићи на гнусобу и ругобу до те мере да му она постане драгост и задовољство?
Видео сам шта је учинио од Јелене.Она је и раније била чудна са свим оним хаљинчинама и шаловима у које се замотавала усред лета,али је барем у сваком другом погледу изгледала сассвим по мери као и све остале жене.Но кад је угледала тог мекушца,наједном се преобразила,почела нагло да се кинђурише и њише куковима при ходу,нападно и бестидно.Онај отужни сањарски израз што јој не силази са лица,оно светлуцање очију,она тиха туга,они бесмислени испади.
Разумем кад човек мушки и домаћински заклипачи жену те му она зарије нокте у леђа од миља и среће,стотину сам их пропустио кроз шаке и знам све њихове блесаве шаптаје,не,немој,јој,то,то,тако,срећо моја,тако,али шта после,ништа,отресе прашину са дупета,погледа те мазно,ово ти баш није требало,и до виђења,здраво журим.Онај је није ни дотакао,кунем се у све што видим и не видим,тај је прстом није такао,ни погледао је није равно у очи,мушки и крволочно како жену ваља гледати,него се устезао и снебивао,смеран као младица прво вече,моловао је из даљине својим питомим оком,занет и занет.Занет у својој болести,занет у своме страху,сиромашак један који се не усуђује да посегне руком за набубрелом крушком која му се њише над главом,и оно што ће он учинити то је да клисне одатле јер му може опасти сама у шаку,а он неће,неће,јер,забога,па она не припада њему и забрањено му је да је загризе сочну и слатку,а уста му окорела од жеђи.Оно што је могао да учини,учинио је.Окужио је сањаријама и маглама.Разболео је мутном чежњом.
-доротеј- добрило ненадић
Dopuna: 22 Apr 2008 0:08
Јединственост људског `ја` крије се управо у ономе што је на човеку незамисливо.Представити себи можемо само оно што је код свих људи исто,што им је заједничко.Појединачно `ја` је оно различито од заједничког,према томе,оно што се не може унапред одгонетнути и проценити,оно што код другог треба тек открити,сагледати,освојити.
...Није опседнут женама,опседнут је оним што је на свакој од њих незамисливо,другим речима опседнут је оним милионитим делом посебног по коме се једна жена разликује од друге.
Само у сексу милионити део различитог долази до изражаја као нешто драгоцено,јер није свакоме доступно и треба га открити.Још пре пола столећа за такво откривање било је потребно тражити много времена (много недеља,па и месеци!),па је време утрошено за откривање постало мерило вредности откривеног.Па и данас,иако је време потребно за откривање много,много краће,секс још увек изгледа као метални ормарић у коме се крије тајна жениног `ја`.
Оно што га је терало да јури за женама није,према томе,била чежња за ужитком (ужитак је долазио као додатна премија),већ чежња да се освоји свет (да се скалпелом отвори испружено тело света).
....и управо та пређена граница (граница иза које престаје моје ја) ме привлачи.Тек иза ње почиње тајна за коју пита роман.Роман није исповест аутора већ испитивање шта је људски живот у клопци у коју се претворио свет.Али сад доста вратимо се Томашу. ... ...
-неподношљива лакоћа постојања- милан кундера
|
