...ljubav i metafizika...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Било је то на улици која води између Северне и Источне капије.Било је отприлике шест и тридесет увече.Сунце је изгубило своју снагу,само је сећанје на њега живело у благом светлуцању разливеном над природом.Пририда је слободније дисала.Језеро је било мирно и блиставо као огледало.Пријатне куће Благдамена огледале су се у води која је мало даље била метално тамна.Пут и куће на другој страни језера осветљавали су немоћни сунчеви зраци.Небо је било јасно и чисто,само би понеки облак клизио неприметно по њему,најпре видљив када би се поглед приковао за језеро,изнад чије би блиставе површине промицао.Ниједан лист се није покретао.-То је била она.Моје очи ме нису превариле,мада је то учинио зелени огртач.Иако сам већ дуго био припремљен,иак нисам могао савладати известан немир,узлет и пад,сличан шеви,која се певајући дизала и спуштала над оближњим пољанама.Ишла је сама.Већ сам заборавио како је била обучена,ал и сада имам њену слику.Ишла је сама,очигледно незаокупљена самом собом,него препуштена својим мислима.Није размишљала,али је тихи рад мисли ткао за њену душу слику чежње,својствену њеном предосећању,необјашњиву као многи уздаси младе девојке.Била је у својим најлепшим годинама.Млада девојка не развија се као дечак,она не расте,она се рађа одрасла.У томе се налази њено бескрајно богатство.Дечак почиње нагло да се развија и потребно му је зато много времена;млада девојка се дуго рађа и рађа се одмах као одрасла жена,али тај тренутак рађања долази касно.Зато се рађа двапут,други пут када се удаје или,тачније,у том тренутку престаје да се рађа,тек у том тренутку је рођена.Не искаче само Атена готова рођена из главе Зеуса,не диже се само Афродита из морске пене у свој својој љупкости,исто тако стоји и са младом девојком чија женственост још није била искварена оним што називамо развојем.Она се не буди постепено,него одједном,али зато утолико дуже сања уколико људи нису толико неразумни да је прерано пробуде.Но то сањање бескрајно је богатство.-Она није била запослена собом,него у самој себи.Тако је млада девојка богата,и обухватити то богатство чини вас богатим.Она је богата мада не зна да нешто поседује;она је богата,она је благо.Тихи мир и блага сета почивали су над њом.иако ју је било лако подићи погледом,лако као Психу коју носе генији,чак још лакше,јер је носила саму себе.Нека се теолози споре око вазнесења Богородице;оно ми не изгледа несхватљиво,јер Марија није више била од овога света;али лакоћа младе девојке,ето шта је несхватљиво и пркоси свакој сили теже. ( ...)
кјеркегор,-дневник заводника-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se ljubav ispija kao vino, svet bi danas bio mnogo lepše mesto za život.
Džon Lenon

(to ne znači da sad svi treba da odemo u alkoholičare )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix, sigurna sam.

askili, zbunio si me...i ne znam šta da ti odgovorim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tolstoj i Nataša

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljubav i tuga su nerazdvojni, a nisu nerazdvojni ljubav i radost.
Stoga je bol jedino merilo ljubavi. Ako smo nekoliko puta u zivotu
bili zaljubljeni, a ovakav je slucaj odista sviju ljudi od srca, onda
se najduze secamo ljubavi koja nam je najvise bola nanela.
Jovan Ducic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ништа није приметила и зато је сматрала да је нико и не примећује.Држао сам се на већем одстојању и гутао сам је очима.Ишла је полако,никаква журба није нарушавала њен мир или мир средине.На обали језера седео је неки младић и пецао;она се зауставила и погледала површину воде и мали пловак.-Наравно,није ишла брзо,али је ипак хтела да се мало расхлади;одрешила је свилену мараму која је под шалом била прикачена око врата;благ дашак ваздуха са језера обухватио је грло бело као снег,а топло и пуно.Младићу изгледа да није било право да има посматрача свога риболова и окренувши се погледао ју је прилично флегматично.Посматрао ју је.Направио је стварно смешно лице и не могу јој замерити шзо му се насмејала.Смејала се тако младалачки;да је била сама са младићем.верујем да се не би плашила да се с њим покошка.Очи су јој биле широм отворене и блиставе;ако би се на њих погледало,имале би таман сјај,могла би се наслутити бескрајна дубина,јер не би било могуће у њих продрети;биле су чисте и невине,благе и мирне,а ипак,пуне несташлука док би се смејала младићу.Нос јој је био фино извијен и када сам је погледао са стране,изгледао је као да је мало повучен према челу и тако нешто краћи и несташнији.Наставила је пуз,ја сам је следио.Срећом,било је више шетача на путу,измењујући са некима од њих неколико речи,дао сам јој малу предност,онда бих је убрзо сустигао и био сам тако поштеђен нужности да ходам на растојању,исто тако полако као она.Кретала се у правцу Источне капије.
кјеркегор

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I još malo Kjerkegora,

Kažu da ljubav čini čoveka slepim. Još gore, ona ga čini gluvonemim. Osoba pati i ponaša se poput mimoze koja se zatvara i koju ni bubica ne može da otvori; što više sile neko koristi ona se još čvršće steže..
oktobar, 1841.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ceo naš život sastavljen je iz ljubavi i ne voleti više znači ne živeti više.

žorž sandova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U ljubavi ne postoje pravila.Mozemo pokusavati da se pridrzavamo prirucnika,da vladamo svojim srcem,da izgradimo strategiju ponasanja-ali sve su to kojestarije.Srce odlucuje, i to sto ono odluci, jedino i vazi!!

- Ako se zidovi odrone,ljubav osvaja sve;tada vise nije vazno sta je moguce ili nemoguce,nije vazno da li mozemo ili ne mozemo da zadrzimo voljenu osobu pored sebe-ljubav znaci gubitak kontrole!!

-Ljubav je uvijek nova.Nije vazno da li volimo jednom,dvaput,deset puta u zivotu-jer stalno se suocavamo sa situacijom koju ne poznajemo.Ljubav nas moze odvesti u pakao ili u raj,ali nas uvijek nekud odvede!
Paulo Koeljo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пожелео сам да је видим из веће близине а да сам не будем виђен.На углу се налази једна кућа одакле би ми то веома добро могло поћи за руком: познавао сам породицу и било је довољно да учиним посету.Прошао сам журно поред девојке брзим корацима,као да на њу нисам обраћао никакву пажњу.Престигао сам је за добар део пута,поздравио сам здесна и слева породицу и дочепао се места крај прозора који је гледао на пут.Приближавала се,ја сам је гледао и гледао заподенувши уједно површан разговор са друштвом око чаја у дневној соби.Њен ход лако ме убеди да није прошла већу наставу у школи за играње,а ипак,тај корак био је у извесном смислу поносан и природно племенит,али са недостатком опрезности по њу саму.Одједном сам је још једном видео,на шта нисам рачунао.Са прозора нисам могао даље да видим пут,али сам могао посматрати једну даску која је улазила у језеро,и на своје велико изненађење опет сам је тамо открио.Пало ми је на памет да можда станује у околини и да њена породица можда ту има мали летњи стан.Већ сам био спреман да се покајем због своје посете из бриге да ће се можда окренути и да ћу је изгубити из вида,чак околност што се појавила на самом крају даске било је као знак да ће ми промаћи – управо тако што ће ми се појавити потпуно близу.Прошла је поред куће,журно сам зграбио шешир и штап да,што је могуће више пута,прођем поред ње и затим да се опет нађем иза ње,да бих је пратио док не откријем где станује – када сам у својој претераној журби гурнуо неку даму која се управо припремала да окупљеним наоколо послужи чај.Подигао се ужасан крик – стојим ту са шеширом и штапом,мислећи само на то како да одем и да по могућству ствари дам неки обрт и да објасним своје повлачење,почињем нагло патетично говорити: као Каин ћу побећи са овог места,које је видело просипање тог чаја.Међутим,као да се све зарекло против мене,домаћину пада на памет несрећна идеја да употпуни моју примедбу и изјављује тврдо и свечано да не смем отићи пре него што окушам шољу чаја,пре него што дамама не понудим нови чај и опет све доведем у ред.Како сам потпуно био убеђен да ће домаћин у датом случају сматрати учтивошћу да употреби силу,није било другог излаза осим да останем.-Она је нестала.
-дневник заводника-