...ljubav i metafizika...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ženski rodoslov - Ljiljana H. Đ. ::

Da li ljubav uopste postoji? Ili je ono sto se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, zudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog uzitka, ili vreme izmedju: pomamna, grcevita nada da ce se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iscekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve sto je njegovo: mracne coskove navika i ruznu pustos duse? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znaci naci opravdanje za sve? Nicega se ne stideti, cak ni pred sobom? Sve je to ljubav ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uvek ostaje pitanje da li je njena ženstvenost dovoljno snažna da je podigne do refleksije ili da li ona samo želi da se u njoj uživa kao u lepoti ili ljupkosti;pitanje je da li se luk može jače napeti.Već je velika stvar naći neposrednu ženstvenost,ali ako se usudimo na promenu,naći ćemo ono što je zanimljivo.U tom slučaju biće najbolje natovariti joj odmah na vrat propisnog prosca.Čisto je praznoverje verovanje nekih ljudi da to mora štetiti mladoj devojci.-Da ako je ona fina i nežna biljčica koja u svom životu ima samo jednu sjajnu tačku: ljupkost,onda je ipak najbolje što nikada nije čula ua ljubav;ali ako tako stvari stoje,onda je to dobit,i ja se nikada neću dvoumiti da joj obezbedim prosca,ako još nikoga nema.Taj prosac ne sme biti nikakva karikatura,jer time se ništa ne postiže;on mora u pravom smislu reči biti mlad čovek dostojan uvaženja,po mogućstvu dopadljiv,ali premalen za njenu strast.Ona će na takvog mladog čoveka gledati s visine,kod nje ćes e pojaviti otpor prema ljubavi,ona će čak izgubiti poverenje u svoju vlastitu realnost kada oseti svoje određenje i vidi šta joj pruža stvarnost.Reći će: ako je ljubav samo to,onda to nije bogzna šta.Postaće ponosna u svojoj ljubavi,taj ponos je čini zanimljivom,on zrači kroz njeno biće ružičastim sjajem(inkarnatom) visokog kvaliteta;ali ujedno je bliže svome padu,i sve to je sve više i više čini uanimljivom.Međutim,ipak će biti najbolje da najpre vidim da li se takav prosac već ne nalazi u krugu njenih poznanika.Kod kuće ona za to nema prilike,jer u njenu kuću,tako reći,niko ne dolazi.Ali ona ipak ponekad odlazi drugim porodicama,i tu bi se takav prosac mogao naći.Uvek je nepouzdano privući nekog prosca pre nego što se čovek u tom pogledu obavesti;dvojica prosaca,od kojih je svaki sam za sebe beznačajan,mogli bi štetiti ako bi se uporedili.No ja ću pogledati da li se negde možda ne krije takav ljubvnik koji nema hrabrosti da juriša na kuću,lopov-kokošar,koji u staroj manastirskoj ne nalazi svoju priliku.
( ... ) –dnevnik zavodnika-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

...Vreme i prostor sklapali su se oko tih trenutaka ugla ulica. Stajali su nasuprot istoriji, iskustvu, politici, novinama, obuhvatali čitav svet, celinu vremena.
Za njega se naprotiv, sve odigravalo tu, sada.
Sve je iznova počinjalo. I to upravo za njega. Medjutim bio je sam. Bio je manje sam nego ikad - i sve ostalo više nije bilo važno.
Kao da su su osnovnu jedinicu, jezgro univerzuma činili On i Ona zajedno.Najednom je osetio da je sam, nekako nepotpun.
Ali, samo neke ona dodje: a sve ostalo nek se sruši. Svet je prazan kad nje nema. Čim bude došla, biće pun.
Potpun.
Dovršen.
Ona je dovoljna da ga ispuni.
Ništa nije bliže apsolutu od ljubavi koja se radja.
Ono što je zaprepašćujujuće, što je čudesno, jeste činjenica da se taj apsolut radja iz slučaja.
Ono najvažnije na svetu - rodjenje, LJUBAV i smrt nastaje iz sasvim nepredvidljivih okolnosti...
Žan d' Omerson

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
by natrix.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

edvard hezlet bio je istovremeno inteligentan I opreyan mladić. kada je jednog divnog jutra ustao iz postelje, još nije bio rešen na prosidbu. a bilo je mogućno da se to desi, priznavao je on u sebi. ako dan bude lep, ako se bude osećao srećnim, ako margareta bude ljubazna, ako nađu za izlet onakvo mesto kakvo su želeli, lako bi se moglo desiti da zatraži od nje da se uda za njega.
odlučio je da pričeka ukoliko sve te okolnosti ne budu povoljne. zapamtio je poruku, bar se tako nadao. ako ga danas odbije, to će biti treći put I on će prestati da misli na nju. to jest, nadao se da će moći da prestane da misli na nju. dok se brižljivo oblačio, pazeći pri tom na talase svoje smeđe kose I na boju kravate, plave nasuprot njegovim smeđim očima, razmišljao je o svojoj skolonosti koja se graničila sa tvrdoglavošću. da nije bilo te crte njegova karaktera, sigurno se ne bi ponizio da dva puta prosi Istu devojku, da dozvoli da ga odbije I da sad razmatra mogućnost još jednog poniženja.
razum I ponos, udruženi, više puta su ga navodili na želju da prestane misliti na margaretu siton. majka ga je često podsećala na to da margareta nije jedina, pa možda čak ni najlepša devojka na svetu, ali takve reči mu nisu prodirale u srce. tu je margareta ostajala jedina, I trebalo je samo da upita svoje srce pa da je se seti u svim pojedinostima:njene crne kovrdžave kose, kao more plavih očiju, uokvirenih dugim crnim trepavicama, I njenih malo većih I veoma pokretnih usta. njen profil predstavljao je za njega vrhunac lepote. čelo joj je bilo ravno I glatko, ni visoko ni nisko, bez onog ispupčenja koje je toliko mrzeo na svom čelu. nos, između crnih obrva, bio je malo istaknut, prav, nežan sve do vrha, gde se neznatno povijao na nagore, taman toliko da joj zbog toga gornja usna bude kraća. edvard je pokušavao da ubedi sebe danjeno lice nema nikakve veze s tim što je on tako očajnički voli, ali je znao da je ne bi smatrao tako neodoljivom da nije bilo tog lica, koje je do najmanje pojedinosti bilo baš ono što je najviše od svega voleo na ženi. da nije bilo tog lica, on svakako ne birazmišljao o mogućnosti da je I po treći put zaprosi.
jer u tom trenutku, pogledavši kroz prozor, on vide da mu ovaj dan neće pružiti nikakvog opravdanja da to izbegne. magla se lagano dizala s obližnih brežuljaka nove engleske, I sredinom prepodneva biće sunca čak I u dolinama. mala, bistra reka bila je još uvek pod maglom, ali to su bila samo njena isparenja. čim sunčevi zraci padnu na nju, I to će se rasturiti. grad čedberi nalazio se severozapadno od bostona. ležao je na strmom obronku granitne planine; njegove kuće su okruživale središnu utrinu, na čijoj se najvišoj tački dizala velika I stara crkvaod belo obojenog drveta. zvonik je bio izveden u velikom stilu, a krov s obeju strana uzdignut kao da ima krila. čedberi se ponosio svojom crkvom, I zbog čistote njenih oblika I njene veličine nije joj bilo takmaca kod građanstva. crkva je u toj meri dominirala gradom da se čak ni gradska većnica, sagrađena stotinak godina kasnije, nije usuđivala da stoji pored nje. tadašnje gradsko veće čedberija sagradilo je većnicu iza crkve, a kraj nje su podigli vatrogasnu stanicu. ni jedna ni druga zgrada nisu se videle iz podnožja brežuljka, a kad bi nedeljom gotovo ceo čedberi sedeo u crkvenim klupama od orahovine, ljudi su sa zadovoljstvom osećali da su njihovi preci mudro postupali kad su smestili vatrogasne mašine tu pri ruci, za slučaj da neki plamen iz potaje ugrozi njihovo dragoceno vlasništvo….

nastaviće se…
(perl bak-duga ljubav)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sta je poenta navodjenja odlomaka, da li je to nedostatak originalne misle...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

o ne...to je priča, poenta je koliko on nju voli ali da bi neko to shvato mora da pročita sve. a ja baš ne mogu sve odjednom da otkucam...

to je roman, ali ja sam htela da izdvojim sam čin veridbe, medjutim da bi se shvatila njihova ljubav, priča mora da se ispriča od početka.... ako ne želite da je čitate, obrisaću postove...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tagore,
ljubavno-metafizički diverzantu

Nisu samo naše misli originalne, valjda ih i drugi imaju...

...Ne, ipak je sreća što u ljubavi nisu potrebne reči; inače bi u nju ušlo toliko nesporazuma i budalaština...
(iz Narcisa i Zlatoustog)

...Sposobnost da osećamo je ono što daje vrednost našem postojanju:
osećanja pokreću našu dušu, naše biće;
Ljubav je želja koja je postala mudra...
(Hese)
Ali izgleda moramo dugooo da želimo da bi postali mudri kad je ljubav u pitanju..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

.... oko utrine se nalazilo oko dvadesetak kuća; mali, čist hotel, štamparija "madera i hezleta", bakalnica i pošta. od tih dvadesetak kuća najveća je bila kuća sitonovih, masivna četvrtasta zgrada sa dva krila, pokrivena svetlom šindrom, i sa zelenim prozorskim kapcima. na krovu se nalazila kao neka osmatračnica ograđena belom drvenom ogradom, a ista takva čvrsta drvena ograda dizala se oko tremova na spratu i u prizemlju. ako je u tom trenutku gledala sa istočnog prozora svoje kuće, margareta je videla istu ulicu koju je edvard posmatrao s prozora male, ali veoma lepe kuće koja je bila njegov dom. ulica je bila oprana i čista. on i margareta su odrasli u toj ulici, tako reći u susedstvu, i još u gimnaziji on se zaljubio u nju. ali edvard ni izdaleka nije bio najzgodniji ili najsilniji učenik u razredu i ona ga je prezrivo odbijala u korist harolda ejmsa, sve dok u poslednjem razredu, na veliko iznenadjenje svoje i svoje porodice, edvard odjednom nije počeo da raste. to je privuklo margaretinu pažnju i pošto je godinu dana stariji harold otišao u koledž, edvard je počeo da se zabavlja sa margaretom. ali tada se nije baš mnogo žurio da joj govori o ljubavi, premda je već počinjao da strahuje da mu je sudjeno da je voli. štitila ga je urodjena opreznost, te se posle mature zadovoljio time što ju je zamolio da mu piše kad su se rastali, on da bi otišao na harvard, a oona u vasar, i što je tokom sledećih leta i zima mogao da je viđa uvek kad bi ona na to pristala. to nije bilo dovoljno, jer je ona dva leta odsutna; jedno je provela u evropi, drugo u engleskoj, gde su još živeli neki članovi porodice siton. njen otac, tomas siton, bio je konzervativac engleskog kova, uprkos činjenici da se prvi siton, 1775.godine borio protiv engleskih trupa blizu čedberija...

nastaviće se...
(perl bak, duga ljubav)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..Pomišljamo kako bi sa veće visine cela Evropa posmatraču izgledala kao nekakva tačka koja jedva da ima površinu.
Pomišljamo kako na manjoj visini najmanje jezero još prestavlja čitav jedan svet, već već predstavlja čitav jedan svet.
Svet sa rekama i šumama, poljima, svet sa životinjama svet sa obalstima....dolinama, muškarcima i ženama, sa njihovim snovima, sećanjima, nadama i strastima.
Hajde još da sidjemo: ulazimo u grad....ulica, kuća, soba, krevet, muškarac i žena koji vode ljubav...
Oni sami predstavlaju čitav jedan svet.
Svaki predmet u kući, svaka misao tog muškarca i svaka misao te žene takodje čine po jedan svet.Kao u koncentričnim krugovima, približili smo se jezeru, gradu, kući, muškarcu i ženi.
Mogli smo naravno otići još niže. Neizmerno niže. Do krvi i tkiva, do atoma i njihovih carstava, do svih unutrašnjih struktura do svih sićušnih struktura koje sa svojm kretanjem i zakonitistima, tvore zajedničko tvrdo srce sveta.
Al taj muškarac i žena sa svojim merilima i preokupacijama, potresnim i smešnim, pružaju nam zgodno odmorište gde možemo malo zastati. Da dodjemo do daha. Ali samo na kratko.
Odnosi na toj horizontalnoj ravni još su brojniji i zamršeniji nego na vertikalnoj izmedju Sunčevog sistema i kretanja atoma.
Žan d'Ormeson

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jos nesto, isto toliko zanosno: primetio sam i to da ljubavnik i ljubljena, posmatrac i posmatrani, stvaraju polje jedan oko drugoga (opazanje ima oblik zagrljaja - otrov ulazi sa zagrljajem, kako pise Persvorden). Zatim oni donose zakljucke o svojoj ljubavi, sudeci o njoj na podrucju tog uskog polja, sa ogromnim rubovima nepoznatog ('prelamanje') i dalje se povezuju sa uopstenim shvatanjem necega sa stalnim osobinama i univerzalnim dejstvom. (darel, a. kvartet)

Dopuna: 03 Avg 2008 21:33

cudno je to, ali sam shvatila da me je upravo ono sto me je najvise bolelo kao zenu, najvise nadahnjivalo kao umetnicu. ali, naravno, dugo mi je nedostajao: prosto jedno fizicko bice, cije se prisustvo prilepi, a da covek i ne zna, kao komadic cigaretnog papira za usnu. boli kada se skida. otkidaju se komadici koze! ali bolelo ili ne, naucila sam da to podnosim, pa cak i da cenim, jer mi je dozvoljavalo da se nagodim sa jos jednom iluzijom. ili bolje receno, da sagledam vezu izmedju tela i duha na nov nacin - jer je telesni sastav samo krajnja periferija konture duha, njegov cvrsti sastojak.

putem mirisa, ukusa, dodira, mi opazamo jedni druge, raspaljujemo duh jedni drugima; saznanja koja se prenose mirisima tela posle orgazma, dahom, ukusom na jeziku - tim putem covek 'poznaje' na sasvim praiskonski nacin.

ovo je bio potpuno obican covek, bez izuzetnih sposobnosti, ali svojim elementima, takoreci, kako mi je prijao: sirio je mirise dobrih prirodnih predmeta: kao sveze pecen hleb, kafa kad se przi, korodit, sandalovo drvo. na tom polju odnosa, nedostajao mi je kao propusten obrok - znam da zvuci vulgarno!

paracelzus kaze da su misli dela. od svih dela, pretpostsavljam da je polni akt najvaznije i da se u njemu najvise razotkriva nas duh.

polna ljubav jeste spoznaja i po etimologiji i kao suva cinjenica; 'on ju je poznao' kako kaze biblija! polni akt je spoj ili veza koja samo sjedinjuje muske i zenske krajeve saznanja - oblak neznanja! kada se jedna kultura seksualno iskvari, to predstavlja prepreku za svekoliko znanje. mi zene to znamo.