offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
Замисли само,љубави моја,колико ти је недостајало предвиђање.Несрећни човече,ти си био изневерен,али си изневерио и мене верљивим надама.Наклоност на којој си изградио толике пријатности,сада ти доноси само самртно очајање,које се једино може упоредити са суровом одсутношћу,која јој је и узрок.Изаиста,та одсутност,којој моја туга,ма колико продубљена,не може дати ни једно довољно злокобно име,лишава ме за свагда гледања тих очију у којима сам видела толико љубави;те очи ме обавештавале о многим збивањима која су ме иапуњавала радошћу;заиста,оне су ме обавештавале о свим стварима,и биле најзад за све довољне?Авај,моје очи лишене су једине светлости коју су волеле;сада им остају само сузе,и ја их употребљавам у једину сврху. Да плачем без престанка,од како сам дознала да сте се најзад одлучили да се удаљите;то је стање сада мени постало неиздежљиво,и то ће ме за кратко време приморати да умрем.Ипак, све ми се чини да ја имам и извесну наклоност за несреће,а њима сте ви једини узрок: ја сам вам неменила свој живот оног истог тренутка када сам вас први пут видела: и ја осећам не мало задовољство да вам га жртвујем:хиљаду пута дневно упућујем вам своје уздахе,они вас прате свуда и на сваком месту,и они ми доносе као једину наду за толико неспокојство,само једно врло искрено предсказање,а које ми најављује моја лоша срећа,и које има ту суровост да не пати због тога што ја себе умирујем;да,оно ми говори сваког тренутка:'Престани,престани,несрећна Маријано да себе узалуд уништаваш,и да тражиш свог обожаваног кога више никада нећеш видети;он је прешао море да би побегао од тебе,он живи сада у Француској усред многих задовољстава,он ни једног тренутка не мисли на твој бол који те разрешава свих тих твојих излива љубави,а који њега уопште не занимају.''Али ипак не,ја не могу да се одлучим да судим тако о вама,и мени је веома стало до тога да вас у себи оправдам: ја нећу никако да мислим да сте ме ви заборавили.Зар нисам већ довољно несрећна да себе мучим лажним сумњама?И зашто бих чинила тај напор да се више не сећам свих оних тренутака када сте ми давали доказе ваше љубави према мени?Била сам толико очарана свим тим патњама,да бих била веома незахвална,да вас не волим оним истим жаром који је љубав у мени будио,док сам уживала у свим доказима ваше љубави.Па како се то могло догодити да су дивни тренуци могли постати тако свирепи?И зашто да они сад служе само мучењу мога срца?Авај!Ваше последње писмо доводи га у једно чудно стање: моје срце имало је покрете тако осетљиве,да је имало,чини ми се,велике напоре да се одвоји од мене,и да оде да вас тражи: ја сам била толико преморена свим тим снажним осећањима да сам остала више од три сата лишена свих својих чула: противила сам се да се вратим у живот који треба да изгубим због вас,јер не могу да га замислим без вас и ја видех најзад,а против своје воље,светлост, и тада поласках себи да ћу умрети од љубави; није ми било неугодно што ће моје срце бити мучено вашом одсутношћу.После тог сазнања ја сам имала више других непријатности: али,моги ли икада бити без невоља док год вас не будем поново видела?Ипак,трпећу све без роптања,јер то долази од вас.Шта?Зар је то накнада коју ми ви пружате зато што сам вас тако нешно волела?Али мени је свеједно,ја сам одлучила да вас обожавам читавог свог живота,и да не видим никог другог; и ја вас уверавам да ћете учинити добро такође,ако не волели никог другог.Зар бисте могли ви бити задовољни неком љубављу мањом него што је моја?Ви ћете наћи можда више лепоте на некој жени (некад сте ми говорили да сам била лепа),али ви нећете наћи толико љубави,а све остало није ништа.Не испуњавајте више ваша писма непотребним стварима,и не пишите ми више да се сећате мене.Ја вас не могу заборавити и ја не заборављам такође да сте ми ви давали наде да ћете доћи да проведете извесно време са мном.Авај!Зашто не бисте хтели да проведете са мном и читав живот?Да ми је могуће д изађем из овог несрећног манастира,је не бих очекивала у Португалији остварење ваших обећања: отишла бих ничега се не устручавајући,да вас потражим,да вас пратим,и да вас волим пред читавим светом: не могу ласкати себи да то мора бити,нећу себе да подстичем таквим надам,које би ми дале многа задовољства,али од сада хоћу да будем окренута само болу.Признајем ипак,да ова прилима коју ми је пружио мој брат: да могу да вам пишем,пробудила је у мени извесну радост,и она је зауставила у мени тренутке очајања у којима сам до сада била.Ја вас преклињем да ми кажете,зашто сте се били одлучили да ме одушевите,како сте то и остварили,када сте добро знали да ћете ме морати напустити?И зашто стре били онако одлучни да ме учините несречном? Зашто ме не оставите на миру у мом манастиру?Да вам нисам нанела какву увреду?Али ја вам се извињавам: ја вас не окривљујем ни за шта: ја нисам у стању да мислим на моју освету,и ја оптужујем претерану строгост своје судбине.Чини ми се да док се ми растајемо,нама се догађа све зло кога смо се могли бојати; али наша се срца не могу растати. Љубав која је јача од њих,спојила их је за читав живот.Ако вас занима мој живот,пишите ми често.Ја заслужујем да се с времена на време мало потрудите и да ме обавештавате о стању вашег срца,и вашим успесима,а нарочито,дођите да ме видите.Збогом,не могу више да оставим ову хартију,она ће допасти у ваше руке,како бих волела да сам исте среће.АвајАла сам безумна,не схватам да је то немогуће.Збогом,не могу више.Збогом,волите ме вечно; и учините да патим још и више.
ПИСМА ПОРТУГАЛСКЕ КАЛУЂЕРИЦЕ ИЗ XVII ВЕКА
прво писмо
|
,neko drugi?
