offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
i vi je mogli napustiti bez verolomstva i bez surovosti;ovako,ovaj način više odgovara nekom Tiraninu kome je u prirodi da muči,nego Ljubavniku koji treba da misli samo kako će se dopasti;avaj!zaista ste neosetljivi prema jednom srcu koje pripada samo vama?Ja vidim da je vama mnogo lakše da budete naklonjeni nekom mišljenu protiv mene,nego što bih ja mogla biti ubeđena u nešto protiv vas: ja bih se odupirala,ne uzimajući u pomoć svu svoju ljubav,a da i ne zapažam da činim nešto osobito,pa i sa jačim razlozima nego oni koji su vas primorali da me ostavite,jer svi razlozi činili bi mi se tako slabi,pošto nema takvih koji bi me mogli otrgnuti od vas: ali vi ste htele da iskoristite prve razloge na koje ste naišli,samo da biste se vratili u Francusku;ako je brod morao da otplovi,zašto ga niste ostavili da ode bez vas?Vaša porodica vam je pisala i zar vi niste znali za sva proganjanja koja sam ja trpela od moje porodice?Vaša čast vam je obavezala da me napustite,a ja nisam ni mislila na svoju.Vi ste bili obavezni da idete da služite vašrg kralja;ali ako je istina ono što se o njemu govori,on nije imao veliku potrebu za vašom pomoći i on bi van lako oprostio vaš nedolazak.
Bila bih i suviše srećna da smo naš život proveli zajedno: ali pošto je bilo potrebno da nas surova sudbina razdvoji,treba da budem zadovoljna što nisam neverna,a ja ne bih htela ni za šta na svetu da budem ona osoba koja je učinila tako ružnu stvar.Vi ste dobro znali dubinu ljubavi moga srca i moje nežnosti,a ipak ste mogli da odlučite da me napustite i da me izložite onom užasnom osećanju koje ću ja morati da preživim: da vi više ne mislite na mene,i da me žrtvujete nekoj novoj ljubavi?Ja sam svesna da vas volim baš kao neka luda žena,ali ja se nikako ne žalim na svu žestinu mog srca,ja se samo prilagođavam njegovim progonima,i ja ne bih mogla živeti bez zadovoljstva,koja sada pronalazim,i u kojima uživam voleći vas usred hiljadu bolova;a zatim,ja sam neprestano mučena krajnjom neprijatnošću,mržnjom i odvratnošću koju imam za sve stvari oko sebe,moja porodica,moji prijatelji i ovaj manastir postali su mi neizdržljivi;sve što sam primorana da gledam oko sebe,i sve što moram da činim,meni je odvratno: ja sam toliko ljubomorna ubog svoje ljubavi,da mi se čini da sve moje radnje i sve moje dužnosti samo se na vas odnose;da,ja se uzdržavam do izvesne mere,samo onda kada ne upotrebljavam sve trenutke svog života isključivo na vas;jer šta bih činila,avaj,bez tolike mržnje,i bez toliko ljubavi koje ispunjavaju moje srce?Da li bih mogla nadživeti sve ono što me sada stalno ispunjava,i da li bih mogla i dalje voditi miran i učmao život?Praznina života i neosetljivost meni više ne odgovaraju.
( .... )
Dopuna: 16 Dec 2008 13:09
Sav svet oko mene zapazio je moje potpuno izmenjeno raspoloženje,moj nov način ophođenja,moju čitavu ličnost;i moja majka mi je govorila o tome sa jetkošću,ali ubrzo potom i sa izvesnom dobrom voljom.Ne sećam se više što sam joj sve priznala.Kaluđerice,čak i one najokrutnije,imale su sađaljenja za stanje u kome sam,i kao da su imale izvesnih obzira prema meni;čitav svet jw dirnut mojom ljubavlju ,a vi ostajete i dalje u dubokoj ravnodušnosti,i pišete mi samo veoma hladna pisma;ona su puna ponavljanaj;polovina vaših listova hartije su prazna,i gotovo je vidljivo da umirete od želje da ih što pre završite.Dona Brit mi poslednjih dana strašno prebacuje što ne izlazim nikako iz svoje sobe,i verujući da će me razonoditi,izvodila me je da se šetam po terasi manastira,odakle se vidi Mertola;morala sam poći sa njom i odmah sam se setila svirepe uspomene zbog koje sam čitav ostatak dana plakala. Vratila sam se odmah,bacila na svoju postelju,i posle svega uvidela da ima malo izgleda da ću ikada ozdraviti;sve ono što svi čine da mi olakšaju,samo pojačava moju bol,i u tom leku tek nalazim podstreka da još više očajavam: često sam vas viđala da prolazite tim mestima sa onim vašim izgledom koji me je zaneo,i bila sam baš na toj terasi onog zlokobnog dana kada sam počela da osećam prve posledice moje nesrećne ljubavi:činilo mi se da ste vi hteli da mi se dopadnete i ako me niste poznavali: seb e sam ubeđivala da ste me zapazili između svih onih koje su bile sa mnom,i mislila sam kad ste se zaustavili,da ste želeli da vas ja bolje vidim i divila sam se vašoj spretnosti i blagonaklonosti kada ste poterali vašeg konja;bila sam i sam iznenađena svojim strahom kada ste prolazili pored jednog opasnog mesta;najzad ja sam počela da tajno pratim vaše pokrete,osetila sam da više za mene niste neosetljivo biće,i ja sam uzimala na sebe sve ono što ste vi činili: vama je i suviše dobro poznato sve što je dalje bilo,i ako nemam ništa da prećutim,ne treba da to ovde nabrajam iz bojazni da vas više ne okrivim nego što je ustvari,i da sebi ne prebacim tolike nepotrebne napore da vas primoram da mi budete verni.A vi to nećete biti nikako: zar se mogu nadati da moja pisma i moje zamerke učine ono što moja ljubav i moj zanos ne mogu u odnosu na vašu nezahvalnost? Ja sam i suviše sigurna u svoju zlu kob,vaše nepravedno ponašanje ne ostavlja mi ni najmanji razlog da u to sumnjam,i ja treba od svega da zazirem,jer ste me napustili.Vi nemate draži samo za mene,i drugim ženama vi ste prijatni.Ja ne bih bila ni najmanje ljuta kada bi tuđa osećanja bila slična mojima,ona bi ih samo potvrđivala,i ja želim da sve žene u Francuskoj nalaze da ste prijatni,da vas sve vole,ali da se ni jedna vama ne dopada: ta moja misao je nemoguća i za podsmeh je;ali ipak,ja sam uverena da vi niste sposobni za neko veliko jogunstvo,i da me vi možete zaboraviti bez ičije pomoći,i da niste uznemireni nekom novom ljubavlju:možda bih samo želela da imate bar neki razumni razlog!Istina je da bih bila najsrečnija,ali vi ne biste bili veći krivac: vidim ja da vi živite sada u Francuskoj bez velikog zadovoljstva,ali ipak sa velikom slobodom,umor od dugog putovanja,male ugodnosti,i bojazan da nećete odgovoriti na moje izlive uzdržavaju vas,ah!ne plašite me? Ja bih bila zadovoljna da vas vidim samo s vremena na vreme,i da znam da živimo u istom mestu: ali ja možda samo sebe tešim i vi biste bili više dirnuti oštrinom i strogošću one druge,zato što niste bili kod mene u volji;zar je moguće da biste vi bili zaneti baš tim lošim postupkom?Ali pre nego što biste se upustili u tu novu veliku ljubav,pomislite na neumornost moga bola,čestitost mojih namera,raznolikost moga ponašanja,preteranost mojih pisama,mojih ispovesti,moga očajanja,mojih želja,moje ljubomore?Ah,kako biste vi bili nesrećni;ja vas preklinjem da iskoristite stanje u kome sam,i da bar ova moja patnja bude korisna za vas?Vi ste mi,ima pet ili šest meseci,bili poverili jednu neugodnu tajnu i to sasvim iskreno,da volite jednu damu u vašoj zemlji:ako vas ona sprečava da dođete ovamo saopštite mi to bez ustručavanja,da bar ne tužim više;nešto još nade održava me,i ja bih bila veoma zadovoljna ako ta ljubav ne bude imala nastavka i ako biste je sasvim izgubili,ili da ne izgubite i mene;pošaljite mi njen portre sa nekim od njenih pisama! I pišite mi sve što vam kaže.U tome bih možda našla razloga da sebe utešim,ili da se rastužim još više;ne,ne mogu ostati duže u stanju u kome sam sada,i nema nikakve promene koja bi mi bila povoljna!Htela bih takođe da imam i portre vašega brata i vaše snahe: sve ono što za vas ima vrednosti meni je veoma drago,i ja sam odana svemu onom što se vas tiče: ništa nisam ostavila sebi ono što je moje.Ima trenutaka kad mi se čini da bih imala dovoljno pokornosti da služim i onoga koga vi volite,vaše loše ophođenje i vaš prezir toliko su me oborili,da ne smem neki put ni da mislim,da bih smela biti ljubomorna i da vam se ne svidim,a još manje da bih smela da vam prebacujem: često sam ubeđena da ne bih smela ni da vam otkrijem osećanje svoje ljutnje,kao što šesto činim,a i druga osećanja koja vi ne volite.Već je dosta vremena kako onaj oficir čeka na vaše pismo: odlučila sam da ga pišem tako kako bi ga vi primili bez neprijatnih osećanja: ali ono je ipak i suviše nastrano i treba ga završiti: avaj! Nije u mojoj moći da se na to odlučim,jer meni se čini kao da vam govorim kada pišem,i kao da ste i vi pomalo ovde prisutni: prvo neće biti tako dugo,ni tako nametljivo,možete ga otvoriti i čitati ga s poverenjem;istina je da ne treba da vam govorim o naklonosti koja vam nije prijatna,i neću vam o njoj više ni govoriti.Uskoro će biti godina dana kako sam se predala vama bez ustručavanja;vaša naklonost činila mi se veoma jaka,i veoma iskrena,i nisam nikad mislila da će vam moja biti tako odbijajuća,da vas izloži brodolomu samo da biste se odavde udaljili,niko me još nije zadužio sličnim postupkom: vi se možete setiti moje stidljivosti,moje zbunjenosti i moga nespokojstva,ali ne sećajte se onog đto bi vas obavezalo da me volite.Oficir koji treba da ponese ovo pismo obraća mi se već po četvrti put,trebalo bi da pođe;o kako se žuri,nesumnjivo i on ostavlja nekog nesrećnog u ovoj zemlji.Zbogom imam više muke da završim ovo pismo,nego vi kada ste odavde odlazili,i to možda za uvek.Ubogom,ne smem da vam uputim hiljadu imena nežnosti,niti da se opet prepustim svojim osećanjima: da vas volim hiljadu puta više nego svoj život,i hiljadu puta višenego što mislim,kako ste mi dragi!Ali i kako ste svirepi prema meni!Vi mi nikako ne pišete,i ne mogu se uzdržati da vam to ne kažem;htela bih da počnem opet,ali oficir će otićipa šta mari,neka ide,ja ovo više pišem za sebe nego za vas,i ja tržim samo da sebi olakšam;a dužina ovog pisma izazvaće možda strah kod vas i vi ga nećete ni čitati;đta to ja činim da sam tako nesrećna?I zašto ste otrovali moj život?Što nisam rođena u nekoj drugoj zemlji?Zbogom,oprostite mi.Nemam više hrabrosti da vas molim da me volite: vidite i sami dokle me je moja sudbina dovela?Zbogom.
( ... )
|
