offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
Pišem vam poslednji put, i nadam se da ćete preko ovih novih reči i drugog tona kojim je pisano ovo pismo biti obavešteni da ste me najzad ubedili da me ne volite više, i da prema tome ni ja vas ne treba da volim. Ne morate se bojati da ću vam još koji put pisati; neću staviti čak ni vaše ime na paketu – o svemu tome obavestila sam Dona-Britu, koju sam već od ranije navikla i na mnogo poverljivije stvari; ono što ona bude činila biće mnogo manje sumnjivo nego da ja to činim; ona će preduzeti sve potrebne mere da budemo sigurni da ste primili portre i narukvicu koju ste mi u svoje vreme dali. Međutim, želim da vi znate i to, da su moja osećanja već više dana bila na velikoj vatri, da sam sve zaloge vaše ljubavi otrgla od sebe, mada su mi ranije one bile mnogo drage. Ja sam prema vama pokazala toliko slabosti da vi nikad ne biste mogli ni pomisliti da sam sposobna i za ovakve krajnosti. Uživaću čak u svoj svojoj žalosti, koju sam osećala rastajući se od njih, jer znam da ću u vama izazvati izvestan bes. Priznajem vam na svoju sramotu, a i na vašu, da sam bila toliko privržena svim sitnicama koliko ne bih htela da vam kažem i osećala sam izvesnu uvek novu potrebu da razmišljam pred rastajanjem svake od njih, naročito kada sam saznala da nisam više vezana za vas. Ali čovek dolazi na kraj sa svim onim što hoće, naročito kada ima dovoljno razloga za to. Sve stvari predala sam Dona-Briti; ta me je odluka stajala mnogo suza. Posle hiljadu nemira i hiljadu neodlučnosti, za koje vi ne znate i za koje vam sigurno neću davati računa, zaklela sam se da mi ona o njima nikad više ne govori, da mi ih nikako ne vraća, čak i ako joj budem tražila da ih samo vidim, pa i da vam ih čak i pošalje ne obaveštavajući me.
Ja nisam znala za preteranost moje ljubavi dok nisam morala da učinim sav onaj silni napor da se od nje izlečim; i ne bih se nikada ni upustila u to da sam mogla predvideti koliko je bilo potrebno pobediti teškoće i imati snage za sve to. Ubeđena sam da sam imala manje neprijatnih napora voleći vas, ma koliko da ste bili nezahvalni, nego da sam te stvarčice ostavljala za svagda. Tada sam shvatila da ste mi bili manje dragi nego moja ljubav za vas, i imala sam čudnu muku da se borim protiv nje, pošto su mi vaši uvredljivi postupci vašu ličnost predstavili mrskom.
Uobičajena gordost moga pola nije mi ni najmanje pomagala da se odlučim protivu vas. Avaj! Podnosila sam vaše preziranje: podnosila bih i vašu mržnju i svu ljubomoru koju mi je izazvala vaša naklonost za neku drugu, imala bih bar neku ljubav da se branim, ali vaša ravnodušnost bila mi je nesnošljiva; vaša nametljiva uveravanja o prijateljstvu i smešne učtivosti u vašem poslednjem pismu, uverili su me da ste primili sva pisma koja sam vam pisala i koja nisu proizvela nikakav naročiti utisak u vašem srcu, ali koja ste vi ipak čitali. Nezahvalniče, a ja sam još luda što sam očajna, jer ne mogu bar sebi da polaskam da ta pisma nisu došla do vas, i da vam ih nisu predali. Ja proklinjem vašu dobronamernost za koju sam vas molila da mi saopštite iskreno pravu istinu. Zašto me niste ostavili u mojoj zabludi? Bolje bi bilo da mi niste nikako pisali; nisam ja tražila da mi sve razjasnite; sada sam samo još nesrećnija što nisam tražila od vas načina da me slažete? I što niste više u onim okolnostima u kojima bih vas mogla izvinjavati? Znajte da uviđam da ste vi nedostojni svih mojih osećanja, i da ja znam sada za sve vaše loše odlike. Međutim (ako sve što sam učinila za vas može zasluživati da vi imate izvesnih malih obzira za milost koju sam vam tražila) ja vas preklinjem da mi ne pišete više, i da mi tako pomognete da vas potpuno zaboravim! To što mi dokazujete, istina slabo, da ste imali izvesne neprijatnosti dok ste čitali moje pismo, možda ću vam i poverovati; a možda takođe i vaše priznanje i vaša saglasnost mogu mi izazvati srdžbu i ljutnju, i to sve može me užasno uzrujati! Ne mešajte me nikako sa mojim ponašanjem, vi biste na taj način izmenili, nesumnjivo, sve moje planove, bilo na koji način da želite umešati se u njih – ja ne želim da znam za uspeh toga pisma; ne uznemirujte nikako stanje duha koje sebi pripremam; čini mi se da vi možete biti još i zadovoljni nevoljama koje mi vi prouzrokujete (ma šta pripremali da me učinite nesrećnom). Ne odvajajte me nikako od moje neizvesnosti; nada se, da ću s vremenom, od nje napraviti nešto spokojnije. Obećavam vam da vas neću mrzeti; ja se ustručavam od svih naglih i žestokih osećanja, možda bih mogla naći u ovoj zemlji nekog čoveka koga bih volela, vernog i lepog; ali avaj! Ko mi može dati ljubav? Da li će start nekog drugog zahvatiti i mene? Jer pitanje je da li je moja uticala na vas? Nisam li iskusila da razneženo srce ne zaboravlja nikad ono što je preživelo od osećanja koje je poznavalo ranije, a za koja je bilo sposobno; i da li su svi njegovi otkucaji vezani za Idola koga je samo zamislio; a njegove prve misli i njegove rane ne mogu biti ni izlečene ni izbrisane; i sve strasti koje se nude njemu u pomoć i koje čine napore da ga ispune i zadovolje, obećavaju mu uzaludno jedinu osetljivost koja se više ne može naći, i da sva zadovoljstva koja traže bez ikakve volje da ih nađe, služe samo zato da ga ubede da mu ništa nije tako drago kao uspomena na ranije bolove. Zašto ste me naveli da saznam za nedostatke i neprijatnosti ljubavne veze koja ne može da traje večno, kao i za nesreće koje prate žestoku ljubav, naročito kada ona nije obostrana; i zašto slepa naklonost i svirepa sudba obično se vezuju uzajamno da bi nas odlučile za one koji bi bili osetljiviji za druge?
Isto tako,ja bih se mogla nadati i nekom zabavljanju u jednoj novoj ljubavnoj vezi,kao i da ću naći nekog dobronamernog čoveka,ali sada imam toliko sažaljenja prema samoj sebi,da ipak moram imati vvrlo mnogo obzira da ne bih stavila i najgoreg čoveka u ono stanje u koje ste vi mene bacili: i ako nisam obavezna da vas štedim,ne bih se mogla odlučiti da izvršim prema vama osvetu tako nečovečnu,čak i ako bi ona zavisila od mene nekom promenom koju je nisam predvidela.
Ovog trenutka ja tražim naačin da vas opravdam,i shvatim čak da jedna kaluđerica obično nije ljubazna.Međutim,izgleda da ako je čovek sposoban da razmišlja,u izboru koji pravi,trebalo bi pre da se zadrži na njoj nego na drugim ženama,jer njih ništa ne sprečava da misle na svoju strast,i one nisu okružene hiljadama stvari koje obično odstranjuju ili oduzimaju pažnju drugih žena.Meni se čini da nije prijatno videti ženu koja se voli zauzetu hiljadama drugih beznačajnosti,i treba imati vrlo malo utanačanosti da bi se moglo podnositi ( a da se ne bude u očajanju) da ta žena govori neprestano o drugima,o doterivanju i o šetnjama,čovek je tako neprestano izložen novim ljubomorama;te druge žene primorane su na obzire,na predusretljivost,na razgovore: a ko može biti siguran da one nemaju baš nikakvog zadovoljstva u svim tim prilikama,i da ne trrpe svoje m uževe samo sa krajnjim prezirom i bez ikakvog pristanka?Ah?kako te žene treba da su nepoverljive prema ljubavniku koji im ne daje tačan račun o tome,koji olako i bezbrižno v eruje sve što mu one govore,i koji ih gleda s puno poverenja i spokojnosti,odane svim tim dužnostima.Ali ja nemam namere da vam dokazujem razlozima da vi treba da me volite,to su jako loša sredstva,a ja sam upotrebljavala mnogo bolja,pa nisu uspela;ja znam vrlo dobro svoju sudbu da bih pokušala da je pobedim,biću nesrećna čitavog života,a ne big li bila još i više gledajući vas i svakoga dana?Ja bih umirala od straha da mi niste verni,htela bih da vas vidim svakog trenutka i bila bih uzbuđena zbog opasnosti u kojoj biste bili uvek dolazeći u ovaj manastir.Ja bih bila živa samo kada ste u vojsci,i uvek u očajanju da nisam više lepa i dostojna vas,uzdisala bih zbog bede moga telesnog sastava,mislila bih često da naklonost koju gajite prema meni može samo da donosi vama štete;a zatim,činilo mi se da vas ne volim dovoljno;morala bih biti na oprezi zbog ljutnje mojih rođaka na vas,i bila bih najzad u toliko isto bednom stanju kao što sam i danas.Da ste mi dali bar neke dokaze o vašoj ljubavi od kako više niste u Portugaliji,ja bih uprla svu svoju snagu da iz ovog stanja izađem,čak bih se i prerušila da odem do vas; ali avaj!što bi bilo od mene ako vi ne biste više hteli da vodite računa o meni,pošto bih došla u Francusku?kakav bi to bio poremećaj?kakvo moje zastranjivanje?i kakav vrhunac sramote za moju porodicu,koja mi je veoma draga od kako vas više volim.Vi možete videti iz svega ovoga kako sam ja svesna kada hladno razmišljam,i zato sam samo još više za žaljenje nego što sam;i ja vam,eto,govorim razumno bar jednom u životu;neka vam se moja umerenost sviđa i budite zadovoljni sa mnom: ja to neću znati,jer sam vas već molila da mi ne pišete više,i u to vas zaklinjem još jednom.
Niste li koji put razmišljali malo o načinu kako ste postupali samnom: niste li ikad pomislili o tome da vi imate više obaveza prema meni nego iko na svetu?Ja sam vas volela kao neka bezumnica,i koliko sam samo imala prezira za sve drugo na svettu!Vaš postupak nije nikako jednog časnog čoveka, mora biti da ste prema meni imali neko prirodno gnušanje kada me već niste bezumno voleli,ja sam dopustila da me oduševe vaše sasvim srednje osobine;šta li ste to učinili da mi se one dopadnu?Kakvu žrtvu ste za mene učinili?Niste li tražili hiljadu drugih zadovoljstava?Da li ste se odrekli kocke,lova?Niste li prvi,i odmah otišli u vojsku?Niste li se vratili posle svih drugih?Tamo ste se ludo izlagali,i ako sam vas molila da sebe čuvate iz ljubavi prema meni,a niste uopšte ni taržili načina da se nastanite u Portugaliji,gde ste bili cenjeni;jedno pismo vašeg brata povuklo vas je odmah na put,a da niste oklevali ni jednog trenutka;a zatim,nisam li doznala da ste,u toku vašeg putovanja,bili najlepše rasspoloženi?Mora se priznati da sam primorana da vas smrtno mrzim;ah! na sebe sam navukla sve moguće nesreće: prvo sam vas navikla na veliku ljubav sa mnogo dobronamernosti;zatim,da je potrebno mnogo umešnosti da bi neko bio voljen,kao i da treba ttržiti sa dosta veštine sredstva da se partner uzbudi,ali i da sam ljubav ne donosi ljubav.Vi ste hteli da vas ja volim,i kako ste imali tu nameru,vi ste sve upotrebili da biste u tome uspeli;vi ste čak bili rešeni da me volite,ako je to potrebno,ali vi ste uvideli da u tom poduhvatu možete uspeti i bez velike strasti,i da za njom čak i nemate nekakve naročite potrebe: kakva neiskrenost?Zar ste mislili da ćete me moći tako nekažnjeno varati?Ako vas kakav slučaj bude vratio u ovu zemlju,izjavljujem vam da ću vas izložiti osveti mojih rođaka.Živela sam dugo u odricanju od sebe i u obožavanju vas što mi sada izaziva užas,i moje kajanje me muči sa jednom nesnošljivom oštrinom,osećam živi stid zbog zločin koji ste izvršili nada mnom,i ja ne mogu više !Avaj!Ljubav me moja sprečava da izvršim nešto strašno,kada li će moje srce prestati da se cepa?Kada li ću biti oslobođena ovih svirepih neprilika?Međutim,ja mislim ipak da vam ne želim nikakvo zzlo,i ja se neću odlučiti da vas sprečavam da budete srećni,ali vi nečete nikada to biti,ako je vaše srce dobro u duštini?napisaću vam jedno drugo pismo,da bi fvam pokazala da ću,kada prođe izvesno vreme,biti mnogo staloženija; da ću imati čak i to zadovoljstvoda vam prebacujem za vaše nedolične postupke pošto ne budem bila više tako duboko dirnuta,i kada ću moći miirno reći da vas prezirem,da o vašoj izdaji govorim sa mnogo više rvnodušnosti,da sam zaboravila na sva svoja zadovoljstva,da o vašoj izdaji govorimsa mnogo više ravnodušnosti,da sam zaboravila na sva svoja zadovoljstva i bolove,i da se sećam vas samo onda kada to baš hoću!Ja se slažem svama da ste vi imali velikih preimućstava nada mnom,i da ste u meni izazvali strast koja je uticala da sam izgubila razum,ali bi vi trebalo time da s emalo hvalite;bila sam mlada,lakoverna,zatvorili su me u ovaj manastir još kada sam bila dete,viđala sam samo neprijatne ljude,nikad nisam čula pohvale kojima ste me vi stalno zasipali,izgledalo mi je kao da ste mi samo vi dali čar i lepotu kojuj ste nalazili na meni,i koju ste samo vi zapaažali,slušala sam o vama dobre stvari,svi su mi govorili u vašu korist,a i vi činili sve da samo u meni izazovete ljubav;ipak,najzad,ja sam se povratila iz tog ljubavnog zanosa;istina je da ste mi vi u tomr mnogo pomogli,a priznajem i da sam za tom pomoći imala velike potrebe.Vraćajući vam vaša pisma,obaveštavam vas da ću zadržati samo dav poslednja,i njih ću pročitati češće nego ona ranija,kako ne bih više zapadala u ranije slabosti.Ah!one su me stalo vrlo skupo.Kako bih bila srećna da ste vi hteli da vas uvek volim.Uviđam da sam još uvek malo obuzeta ovim mojim prekorima i vašim neverstvom,ali sebi sam obećala više staloženosti,i do nje ću doći,ako prema samoj sebi budem bila mnogo odlučnija,a to ćete i vi primiti sa velikim zadovoljstvom!Sada,na kraju,ne tražim od vas više ništa,luda sam što vam vrlo često isto ponavljam,i zato bi bilo najbolje da vas zaboravim i više ne mislim na vas.Verujem da vam više neću pisati,čak i da se osetim primoranom da vam izložim stanje svih mojih različitih osećanja.
|
