Upotreba programa SPSS za potrebe istraživačkih radova

19

Upotreba programa SPSS za potrebe istraživačkih radova

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2013
  • Poruke: 13

NoOneEver Dreams ::Nadam se da se nisam prekasno uključio.
ThePhilosopher ::Ispitati da li postoje značajne razlike = ispitati da li postoji statistička značajnost.
U ovom radu, koristio se Hi-kvadrat test (Chi Square Test), za upoređivanje promenljivih i utvrđivanja te značajnosti.

U prvoj poruci teme je opisan način na koji funkcioniše:
mycity.rs/Obrazovanje/Upotreba-programa.....l#p1192083

Trebalo bi uporediti uspeh u školi i kriterija efikasnosti (broja reči koji su se setili)
Hi-kvadrat se koristi kod kategorijalnih (nominalnih ili ordinalnih varijabli), pa samo da potvrdimo: Melisa, je l tvoja varijabla kriterijuma efikasniosti nominalnog, ordinalnog ili intervalnog tipa?



Nije ni nominalna, ni ordinalna. Kriterij efikasnosti mi je broj riječi koje su se učenici sjetili zato nisam HI-kvadrat ni mogla raditi. To bi bila intervalna, ako se ne varam? Smile



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Apr 2008
  • Poruke: 1159
  • Gde živiš: Ank-Morpork

Tako je. E, sad, ako je uspeh u školi varijabla ordinalnog tipa, onda bi trebalo da uradiš ANOVA test, koji proverava da li postoje razlike između pojedinih grupa.

Analyze - Compare Means - One-way ANOVA. U Dependent list ubaci intervalnu varijablu kriterijuma efikasnosti, a u Factor ordinalnu varijablu uspeha u školi. Zatim Post Hoc - čekiraj Bonferroni - Continue - OK. Dobićeš dve tabele; napravi screenshotove, okači ih ovde, pa ćemo ih interpretirati.



offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16586

Citat:E, sad, ako je uspeh u školi varijabla ordinalnog tipa,
Verovatno si hteo da napišeš "intervalnog tipa"? Smile

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2008
  • Poruke: 1159
  • Gde živiš: Ank-Morpork

Ne, ne, ordinalnog tipa. Smile
Melisa Joldic Curtovic ::"Ispitati da li postoje razlike između uspjeha i najefikasnijeg oblika pamćenja" odnosno da li postoje razlike izmedju odlicnih, vrlodobrih, dobrih...u najefikasnijem nacinu pamcenja.Ukoliko su vrednosti varijable dovoljan, dobar, vrlo dobar, odličan, radi se o ordinalnoj, a ukoliko je uspeh izražen preko prosečne ocene, tj. kao broj, onda bi to bila intervalna varijabla.

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2013
  • Poruke: 13

NoOneEver Dreams ::Tako je. E, sad, ako je uspeh u školi varijabla ordinalnog tipa, onda bi trebalo da uradiš ANOVA test, koji proverava da li postoje razlike između pojedinih grupa.

Analyze - Compare Means - One-way ANOVA. U Dependent list ubaci intervalnu varijablu kriterijuma efikasnosti, a u Factor ordinalnu varijablu uspeha u školi. Zatim Post Hoc - čekiraj Bonferroni - Continue - OK. Dobićeš dve tabele; napravi screenshotove, okači ih ovde, pa ćemo ih interpretirati.





Evo sta mi javlja. Nesto sam i ja jos u međuvremenu pokusavala, ali javlja mi ovu poruku koja na slici pise. :S

I, hvala puno za izdvojeno vrijeme. Smile

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2008
  • Poruke: 1159
  • Gde živiš: Ank-Morpork

Da pojasnim malo. ANOVA test, kao što rekoh, proverava da li postoje razlike između pojedinih grupa.

Preciznije: ANOVA proverava da li postoje razlike u prosečnim vrednostima (tj. aritmetičkim sredinama) intervalne Dependent varijable za svaku od kategorija, pri čemu su "kategorije", zapravo vrednosti kategorijalne Factor varijable (a kategorijalne varijable su nominalnog ili ordinalnog tipa). Hipoteza koja se testira ANOVA testom je da ne postoje razlike u prosečnim vrednostima između grupa. Za potrebe tvog istraživanja, hipoteze bi otprilike glasile:

ne postoje razlike u prosečnom broju reči kojih su se đaci sa dovoljnim, dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom setili pošto su im te reči pročitane

ne postoje razlike u prosečnom broju reči kojih su se đaci sa dovoljnim, dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom setili pošto su te reči sami pročitali

ne postoje razlike u prosečnom broju reči kojih su se đaci sa dovoljnim, dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom setili pošto su sa tim rečima aktivno radili uz pomoć ilustracija

Ti si, zapravo, uradila 3 ANOVA testa, odnosno, testirala si 3 hipoteze, ove koje sam naveo. O tome koju ćemo hipotezu usvojiti, a koju odbaciti, odlučuje dobijena statistička značanost (kolona Sig. u ANOVA tabeli). Ako je Sig. manje od 0.05, onda odbacujemo hipotezu, ako je veća, usvajamo hipotezu.

Kod tebe je za sva 3 testa Sig. manje od 0.05, pa sve tri hipoteze možemo odbaciti. Stoga bi odgovori na tvoje pitanje
Melisa Joldic Curtovic ::"Ispitati da li postoje razlike između uspjeha i najefikasnijeg oblika pamćenja" odnosno da li postoje razlike izmedju odlicnih, vrlodobrih, dobrih...u najefikasnijem nacinu pamcenja.bili

razlike u prosečnom broju reči kojih su se đaci sa dovoljnim, dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom setili pošto su im te reči pročitane postoje

razlike u prosečnom broju reči kojih su se đaci sa dovoljnim, dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom setili pošto su te reči sami pročitali postoje

razlike u prosečnom broju reči kojih su se đaci sa dovoljnim, dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom setili pošto su sa tim rečima aktivno radili uz pomoć ilustracija postoje

Naravno, ti ćeš ove hipoteze bolje da formulišeš od mene, pošto sam ja samo objašnjenja radi stavio pošto su im te reči pročitane, pošto su te reči sami pročitali itd.

Dok nam ova ANOVA tabela govori da li razlike postoje, druga tabela, koja treba da bude rezultat onog Bonferroni testa, treba da pokaže između kojih grupa razlike postoje. Ako se od tebe traži odgovor i na to pitanje (između učenika sa kojim uspehom razlike postoje), onda da tražimo rešenje za grešku za Bonferroni?

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2013
  • Poruke: 13

NoOneEver Dreams ::Da pojasnim malo. ANOVA test, kao što rekoh, proverava da li postoje razlike između pojedinih grupa.

Dok nam ova ANOVA tabela govori da li razlike postoje, druga tabela, koja treba da bude rezultat onog Bonferroni testa, treba da pokaže između kojih grupa razlike postoje. Ako se od tebe traži odgovor i na to pitanje (između učenika sa kojim uspehom razlike postoje), onda da tražimo rešenje za grešku za Bonferroni?


Sad su mi neke stvari jasnije. Ja sam nesto bila uradila, ali sam pogrijesila u interpretaciji. Puno mi je pomoglo tvoje objasnjenje.
Trebao bi mi i podatak u kojem načinu (slušanje, čitanje, aktivan rad) koji učenici (odlični, vrlodobri, dobri..) postižu najbolje rezultate, odnosno između kojih grupa postoje razlike i gdje.

Ja sam bila ubacila tabelu iz deskript., ali na osnovu nje tesko mogu relevantno zaključiti. Smile

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16586

Idea U saradnji sa NoOneEver Dreams, ažuriran je članak u prvoj poruci ove teme i otklonjene su određene nejasnoće koje može da ima čitalac teksta.

Idea Takođe, ažurirao sam i sekciju "korisne poruke u temi", koje možete da vidite na ovom linku:
http://www.mycity.rs/viewtopic.php?t=119188#p1498709

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2008
  • Poruke: 1159
  • Gde živiš: Ank-Morpork

@Melisa

Hmmm... Nisam siguran da ti mogu pomoći oko odgovora na sva ta pitanja, ali hajde da odgovorimo na pitanje između kojih grupa (grupa učenika sa različitim uspehom) razlike u prosečnom broju reči kojih su se setili postoje.

To radimo preko onog Bonferroni testa. On ti je pokazivao sledeće greške:
Citat:Post Hoc tests are not performed for Slusanje because at least one group has fewer than two cases.
Post Hoc tests are not performed for Citanje because at least one group has fewer than two cases.
Post Hoc tests are not performed for aktivanrad because at least one group has fewer than two cases.
Test se ne može izvesti jer je potrebno da za svaku vrednost kategorijalne varijable koje koristiš u ANOVAi imaš najmanje dva slučaja. Kokretno:



Dakle, u sva tri testa, za vrednost varijable uspeha "nedovoljan" imaš jedan slučaj, tj. jednog nedovoljnog učenika, a da bi se Bonferroni sproveo, potrebno je da ih bude najmanje dva. Problem ćemo rešiti tako što ćemo vrednosti varijable za taj slučaj privremeno ukloniti iz baze podataka, tj. samo za potrebe ovog testa.

U bazi podataka, u Data Viewu za slučaj koji za vrednost varijable uspeha ima vrednost "nedovoljan", obriši vrednosti: za varijablu Slusanje vrednost 7, za varijablu Citanje vrednost 4, za varijablu aktivanrad vrednost 7. Ovo je samo dok ne uradiš test, nemoj nehotice da sačuvaš bazu u ovoj verziji.

Kada to uradiš, probaj da uradiš Bonferroni na način koji sam ti već opisao i okači nam tabele sa rezultatima testova.

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2013
  • Poruke: 13

NoOneEver Dreams ::
U bazi podataka, u Data Viewu za slučaj koji za vrednost varijable uspeha ima vrednost "nedovoljan", obriši vrednosti: za varijablu Slusanje vrednost 7, za varijablu Citanje vrednost 4, za varijablu aktivanrad vrednost 7. Ovo je samo dok ne uradiš test, nemoj nehotice da sačuvaš bazu u ovoj verziji.

Kada to uradiš, probaj da uradiš Bonferroni na način koji sam ti već opisao i okači nam tabele sa rezultatima testova.


Evo rezultata:




Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1080 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 6 sakrivenih i 1035 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: airsuba, amaterSRB, Bane san, bojank, Boris90, boske81, bozo13, BratSrpska, chica, comi_pfc, DPera, dule10savic, FileFinder, galerija, Georgius, HrcAk47, ikan, janbo, Jeremiah, Kibice, ladro, Mcdado, Mendonca, mercedesamg, Nemanja.M, nenad81, Povratak1912, proka89, raptorsi, Ripanjac, sabros, Snorks, stegonosa, Trpe Grozni, vathra, VJ, vladaa012, wolverined4, x9