offline
- angelas
- Građanin
- Svetlana Savić
- statistika
- Pridružio: 21 Mar 2008
- Poruke: 89
- Gde živiš: Beograd
|
Napisano: 12 Dec 2014 23:27
kamenko2010 ::I evo mene opet :-)
Radim istrazivanje na temu Stigmatizujuci stavovi osoba opste populacije prema osobama sa razlicitim oblicima ometenostima. Koristila sam dva upitnika, AMIQ koji ispituje stavove, ponudi se imaginarna situacija, tipa, Nebojsa je intelektualno ometen, ima 32 godine, zive sa roditeljima. Ima teskoce prilikom citanja i pisanja zbog smanjenih intelektualnih kapaciteta, ali je veseo i zeli da pomaze ljudima. Pa onda ide 5 pitanja, tipa, Ne bi mi smetalo da pozovem nebojsu na rodjendan...a odgovara se petostepenom Likertovom skalom, Vrlo moguce, Verovatno ne, Ni da ni ne, Verovatno ne, Skoro nemoguce. I tako za nekoliko osoba sa razlicitim ometenostima.
Drugi upitnik LRC, ustvari Izvestaj o prethodnom kontaktu sa osobama sa razlicitim ometenostima, ima 10 tvrdnji na koje se odgovara sa tacno ili netacno.
Koristila sam i opsti sociodemografski upitnik i kratku samoprocenu znanja ispitanika o odredjenoj ometenosti.
Uzorak 600 ispitanika.
Napravila sam matricu u SPSS-u, i sad nisam bas sigurna kako da utvrdjujem korelacije, kako da povezem
stavove sa polom, uzrastom, mestom stanovanja, obrazovanjem.....
Kako d ispitam stavove u odnosu na ometenosti, koja grupa trpi vecu stigmatizciju
Ima li neko savet, ideju,......Ja sam defektolog, nisam statisticar. A kazu da se defektolizama sa godinama radnog staza smanjuje IQ, sreca za moj IQ pa ne radïm dugo 
Svasta sam ja zamislila, odnos izmedju stavova i pola, odnos izmedju stavova i stepena prethodnog kontakta, odnos izmedju stavova i samoprocena znanja....i jos mnogo tih korelacija.
Jer prema literaturu, zene imanju manji stepen stigmatizacije prema osobama sa ometenoscu, ko je bio vise u kontaktu sa takvim osobama i poznaje neku vrstu ometenosti, takodje ima manje stigmatizujuce stavove.
Zanima me sta sad sa tom matricom da radim, sem sto znam da izracunam brojem i procentima koliko je ljudi reklo nesto. Ta analiza i obrada podataka mi skripi.
Unapred hvala svima.
Razumem ja sta je tvoj problem......gomila podataka sa kojima ne znas sta da radis.......Pre svega moras da imas predstavu sta zelis da ispitas.Ako si postavila hipoteze bice ti malo lakše.
Korelacija podrazumeva povezanosti dve varijable, a najčešće se koristi Pearsonov ili Spearmanov koeficijent korelacije, koji nam pokazuje u kojoj su meri promene vrednosti jedne varijable povezane s promenama vrednosti druge varijable tj u kakvoj su vezi.Postupak izračunavanja korelacije često se koristi neispravno pa je potrebno pre izračunavanja razumetii pojam, vrste korelacije , na kakvim varijablama radis, kao i kada se koja metoda primenjuje , da bi izbegli greske u zakljucivanju......
Dopuna: 14 Dec 2014 22:17
angelas ::kamenko2010 ::I evo mene opet :-)
Radim istrazivanje na temu Stigmatizujuci stavovi osoba opste populacije prema osobama sa razlicitim oblicima ometenostima. Koristila sam dva upitnika, AMIQ koji ispituje stavove, ponudi se imaginarna situacija, tipa, Nebojsa je intelektualno ometen, ima 32 godine, zive sa roditeljima. Ima teskoce prilikom citanja i pisanja zbog smanjenih intelektualnih kapaciteta, ali je veseo i zeli da pomaze ljudima. Pa onda ide 5 pitanja, tipa, Ne bi mi smetalo da pozovem nebojsu na rodjendan...a odgovara se petostepenom Likertovom skalom, Vrlo moguce, Verovatno ne, Ni da ni ne, Verovatno ne, Skoro nemoguce. I tako za nekoliko osoba sa razlicitim ometenostima.
Drugi upitnik LRC, ustvari Izvestaj o prethodnom kontaktu sa osobama sa razlicitim ometenostima, ima 10 tvrdnji na koje se odgovara sa tacno ili netacno.
Koristila sam i opsti sociodemografski upitnik i kratku samoprocenu znanja ispitanika o odredjenoj ometenosti.
Uzorak 600 ispitanika.
Napravila sam matricu u SPSS-u, i sad nisam bas sigurna kako da utvrdjujem korelacije, kako da povezem
stavove sa polom, uzrastom, mestom stanovanja, obrazovanjem.....
Kako d ispitam stavove u odnosu na ometenosti, koja grupa trpi vecu stigmatizciju
Ima li neko savet, ideju,......Ja sam defektolog, nisam statisticar. A kazu da se defektolizama sa godinama radnog staza smanjuje IQ, sreca za moj IQ pa ne radïm dugo
Svasta sam ja zamislila, odnos izmedju stavova i pola, odnos izmedju stavova i stepena prethodnog kontakta, odnos izmedju stavova i samoprocena znanja....i jos mnogo tih korelacija.
Jer prema literaturu, zene imanju manji stepen stigmatizacije prema osobama sa ometenoscu, ko je bio vise u kontaktu sa takvim osobama i poznaje neku vrstu ometenosti, takodje ima manje stigmatizujuce stavove.
Zanima me sta sad sa tom matricom da radim, sem sto znam da izracunam brojem i procentima koliko je ljudi reklo nesto. Ta analiza i obrada podataka mi skripi.
Unapred hvala svima.
Razumem ja sta je tvoj problem......gomila podataka sa kojima ne znas sta da radis.......Pre svega moras da imas predstavu sta zelis da ispitas.Ako si postavila hipoteze bice ti malo lakše.
Korelacija podrazumeva povezanosti dve varijable, a najčešće se koristi Pearsonov ili Spearmanov koeficijent korelacije, koji nam pokazuje u kojoj su meri promene vrednosti jedne varijable povezane s promenama vrednosti druge varijable tj u kakvoj su vezi.Postupak izračunavanja korelacije često se koristi neispravno pa je potrebno pre izračunavanja razumetii pojam, vrste korelacije , na kakvim varijablama radis, kao i kada se koja metoda primenjuje , da bi izbegli greske u zakljucivanju......
I jos nesto sam zaboravila.......Likertova skala izrazava stav ispitanika od najpozitivnijeg do najnegativnijeg. (ili obrnuto),tako ga odgovor "vrlo moguće" i "skoro nemoguće",( kao najpozitivnijeg i najnegativnijeg) nisu dovoljno konkretna i jasna u ocenjivanju stavova anketiranih.Bolje da si stavila
1.slazem se u potpunosti
2.delimično se slažem
3.niti se slažem niti se ne slažem
4.uglavnom se ne slažem
5.uopšte se ne slažem.........
I moraš voditi računa da di odgovori po pitanjima uvek idu u istom smeru
|
nažalost, postaviću sliku, molim vas za pomoć.
