jonuz ::hahahahahhahah.....koji ste lidibo,vi mislite da se to cupa ?
Pa, nisi daleko od istine.
U živac se uvija igla koja je nazubljena i kada zubar(ka) smatra da ima živac na igli, jednostavno izvuče iglu sa živcem napolje.
Samo da znaš da se postupak ponavlja nekoliko puta, dok zubar(ka) ne bude potpuno sigurna da je ceo živac izvađen.
Ukoliko deo živca ostane, počinje da truli kao i sve što ugine i to može biti veliki problem.
ThePhilosopher ::Citat:Meni su jednom prilikom vadili zivac bez anestezije, e to je vec izazov.
Majka mi je pricala da su, u njeno vreme dok je bila devojka, njoj tako "nazivo" ubijali zivac
Da je katastrofalno bolelo...
Mojoj babi su vadili krajnike sa šapurinom (ono što ostane kada se okruni klip kukuruza) na živo, jedan deda je bio u Aušvicu, drugi na Golom otoku, bolje da ne pričam šta su oni preživeli...
Medicina je napredovala, velika većina intervencija je bezbolna.
Znaci, velika vecina intervencija je (skoro) bezbolna.
(PS i ne valja zastrasivati korisnike, znam dosta ljudi koji se i pored svega toga nisu "otrgli" straha od zubara...)
Evo ja recimo se tresem citajuci ove vase uznemiravajuce post-ove...
Ja se inace ne plasim maltene nicega(ni vakcina, inekcija, vadjenja krvi, udarca, mraka, lifta, odnosno zatvorenog prostora... jednostavno sam navikao na bol - dosadasnji zivot se sveo na to) ali od tog bola kad se vade zubi, dzabe i ta anestezija, kad ta igla u meso, jednostavno u ustima me ta bol ubija.
I sama pomisao na to. Djavo me je terao da citam ovu temu.
@ postavljac teme (cijeg imena ne mogu da se setim razlog: pretrpljeni strah)
Poenta je da je sasvim OK da se plasis toga, verovao ili ne, 99% ljudi se plasi zubara, ne zubara kao coveka, kao osobu, vec zbog bola.
Pogledaj i mene, ja sam odrastao covek, ali kad je u pitanju zubar i odlazak ka istom, toliko se uplasim da mi kuca srce jace nego kad trcim maraton. Kao da cu umreti.
I kao sto rekoh, I'm a grown man, ali ipak vristim ko mala devojcica kad sam kod zubara.
I ne, nije mi neugudno, objasnim mu kako se ja ne plasim nicega, samo ovoga, i da je to najveci bol, ili jedan od najvecih makar, bar meni.
Matorci bi me pitali: "Zar te nije sramota tako mator a ne mozes da trpis takav bol, vristis?"
Ne, nije, svako ima neki svoj strah, neku svoju fobiju, slabu tacku, kriptonit, "samsonovu kosu" i to je normalno. (There, now my enemies know my weak spot, so do your worst)
