|
Ja bih mogla da izdrzim plafon 2 nedelje.Gledala sam na tv-u da njihovi adolescenti na pragu punoletstva dobijaju mogucnost da se osamostale ne godinu dana i posle toga da izaberu kojim ce zivotom ziveti.U slucaju da se odluce da se iskljuce iz zajednice,gube apsolutno svaki kontakt sa njom,sto podrazumeva i prestanak komunikacije sa roditeljima,rodbinom...Zamislite da zivite nekih 20-ak godina po jednim pravilima i onda se nadjete u svetu gde imate izbor i mogucnost za kompromise i gde odete npr. u pekaru da kupite hleb,a ne da ustajete u 4 da bi ste predhodno nalozili vatru i u nju stavili hleb koji ste pre toga zamesili,od brasna sto ste nedavno samleli....Da ne kazem sta sve propustaju...Zive po zajednicama,jel?Tako se i vencavaju valjda,pa se zajednice spajaju to ne moze biti toliko dugorocno da opstanu zauvek.Valjda sam u pravu?Kako god mislim da bi izazov bio provesti tamo neko vreme
|
pa još da je uz Dunav mojoj sreći ne bi bilo kraja :-) Naravno ne bih se odrekao ni svih tekovina modernog društva.
