Budistička poruka dana

• 4Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, tetka_danuska, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vređanje Bude

Buda je izgledao potpuno ravnodušan na vređanje nekog čoveka koji je došao da ga vidi. Kada su ga učenici kasnije upitali u čemu je tajna njegovog spokojstva, odgovorio je:

“Zamislite šta bi se dogodilo da vam neko donese poklon, a vi ga ne uzmete, ili vam pošalje pismo a vi ga ne otvorite. Ono što je unutra ne bi imalo nikakvog efekta u odnosu na vas. Ponašajte se na isti način kad god vas uvrede i nikad nećete izgubiti svoj unutrašnji mir.”

• 3Ovo se svidja korisnicima: tetka_danuska, Sagacity, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

- Kakva je korist od meditacije o strpljenju ako ne tolerišeš uvredu?
- Kakva je korist od prinošenja žrtvi ako ne savladaš vezanost za "pravedni bes"?
- Kakva je korist od davanja milostinje ako ne iskoreniš sebičnost?
- Kakva je korist od upravljanja velikim manastirom ako sva bića ne smatraš svojim dragim roditeljima?


The Life of Milarepa

• 4Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Sagacity, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Divno je ovo,prosto se čitajući sve do sada a čitam uveče osećam malčicke drukčije,opuštenije.
Reč zen, pored toga što označava ime škole, označava i svrhu njenih nastojanja, pa se tako često upotrebljava u značenju probuđenja, konačne istine ili prave prirode.

Druga plemenita istina jeste da je žudnja izvor celokupne patnje. Kada pogledamo psihološku patnju, lako je videti da je izaziva žudnja. Kad za nečim žudimo, a nismo u stanju da to dobijemo, osećamo se razočarani i frustrirani. Kada očekujemo nekoga da ispuni naša očekivanja, a on to ne učini, osećamo se izneverenim i besnim. Kada želimo da nas drugi vole i oni to ne čine, osećamo se povređenim. Čak i kad poželimo nešto i to dobijemo, to često ne vodi ka sreći, bilo zato što ubrzo sa tom stvari osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da počnemo da želimo nešto drugo. Jednostavno rečeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono što želimo ne garantuje i da ćemo biti srećni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono što želimo, pokušajmo da izmenimo svoje želje. Žeđ za stvarima nas lišava zadovoljstva i sreće.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, tetka_danuska, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ekipice, ako želite nije zabranjeno, i poželjno je da prodiskutujemo malo neke poruke dana u ovoj temi.
Jedna od bitnih kategorija foruma su diskusije One bi dale ovim mislima i neki lični pečat. Meni je zanimljivo da čitam vaše interpretacije i kako se osetili koju misao.


Ja, dok sam čitao neke knjige i ove misli, recimo, sam zaključio da se ova mudrost u dosta segmenata poklapa i sa hrišćanskom mudrošću. Sviđa mi se što se potencira izučavanje sebe i istraživanje svog uma, šta se može u njemu naći.

Prvenstveno, sviđa mi se mogućnost kontrole emocija, da se tako izrazim, dakle, kao što smo videli ovde, čovek dođe, izvređa Budu i on ostane mrtav hladan jer zna koji su motivi za to. Nije se potresao jer zna da je takvo ponašanje ne slabost Budina, već slabost onoga koji vređa. To je ta emotivna zrelost, kada ne reagujemo na prvu loptu i kada dobro razmislimo o svemu.

Raspisah se. No, za danas ćemo malo čitati o misao demonu. Misao je zanimljiva, jer u budizmu baš i nema nekih đavolaka


~


Misao-demon

Kod sedeće meditacije ne dozvoli da te obmane misao-demon (sankhara mara).
Oni koji sede tek kratko ili uopšte ne sede su zapravo ljudi koji slušaju misao-demona.

Na primer, odlučimo da sedimo u zoru i misao-demon nam odmah kaže da je suviše rano, zašto ne bismo sedeli kasnije. Ako se predamo tim mislima, tada nema ništa od naše jutarnje meditacije - ne sedimo.

Kasnije, tog jutra, možda smo potpuno zaboravili na meditaciju, ali ako je se ipak setimo, baš onog trenutka kad hoćemo da ustanemo i odemo na mesto gde meditiramo misao-demon nam opet šapne na uvo - Nemoj još da sediš. Samo što si doručkovao. Stomak ti je pun. Odmori se malo prvo. Imaš vremena da meditiraš popodne.

Ako se tome predamo, to je obmana. U zoru ti je "rekao" da meditiraš kasnije toga jutra. Kasnije toga jutra kaže da meditiraš popodne.

"Kad svariš prvo hranu, biće ti mnogo ugodnije."
--> Ako u to poverujemo, tada ne sedimo. Popodne ponovo počinje opet ista priča...
I mi se zapravo predavamo tom misao-demonu po čitav dan i noć, tako da nema ništa od naše meditacije.


Looang Boo Sim, The Urgent Task

* Pročitajte više o ovoj misli: http://www.accesstoinsight.org/lib/thai/sim/simplyso.html
(sekcija: Urgent task)



~

Umesto "meditacija" možemo staviti bilo koju drugu stvar, na primer, učenje za školu i kada je neophodno da budemo disciplinovani, a "nešto" nas odvraća

• 4Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, tetka_danuska, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada smo već kod misli koje ometaju....

Proleće ima svojih hiljadu cvetova,
jesen svoje Mesečeve mene,
leto ima svoje blage vetrove,
zima svoj sneg.

Ako ti beskorisna misao ne pomuti um, svaki dan je najbolji u tvome životu.

Zen učitelj Wu Men Hui Kai

• 4Ovo se svidja korisnicima: tetka_danuska, Sagacity, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao što bi majka rizikovala svoj život da zaštiti svoje dete, svoje jedino dete, isto tako treba negovati bezgranično srce ljubavi za sva bića.

Sa blagonaklonošću prema čitavom kosmosu, neguj bezgraničnu ljubav: nagore, nadole i svuda unaokolo, neometano; bez neprijateljstva ili mržnje.

Bilo da stojiš, hodaš, sediš ili ležiš, sve dok si budan, treba da boraviš u toj sabranosti. To ze zove uzvišenim boravištem ovde i sada.



Buda, Karaniya metta sutta [Sn I:8]

• 4Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Sagacity, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se da bi bilo lepo malo prodiskutovati Budine mudrosti.Al se bojim da onda neodemo u beskonačnost jer recimo ja volim da čitam o budizmu,meditaciji a mislim da nebi uvek bila spremna na diskusiju.Nisam veliki poznavalac budizma jednostavno me zanima.Bojim se da ne upadnemo ako budemo poredili sa Hrišćanstvom da se nezamerimo nekom

"Šta god bi neprijatelj neprijatelju učiniti mogao, mrzitelj mrzitelju,
još i gore stvari loše usmeren um učiniti može nama samima.

Ono što majka, otac il' drugi srodnik učiniti može,
dobro usmeren um to će učiniti još i bolje."

(Dhp. 42-43)

• 3Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo recimo ovako.Malo poređenja Diskusija bi za moju malenkost bila ,,,jaooooooooo
Odakle dolazimo mi ljudi i kuda idemo?

Postoje tri moguća odgovora na ovo pitanje. Oni koji veruju u boga ili bogove obično tvrde da pre nego što se čovek rodi, on ne postoji, da bi se zatim rodili zahvaljujući božijoj volji. Potom žive svoj život i onda, u skladu sa onim u šta su verovali i šta su tokom života činili, odlazne ili večno na nebo ili večno u pakao. Ima drugih, humanista i naučnika, koji tvrde da se ljudi rađaju putem začeća i u skladu sa prirodnim zakonima, da zatim žive i da, posle smrti, prestaju da postoje. Budizam ne prihvata nijedno od ova dva objašnjenja. Prvo otvara niz etičkih problema. Ako bog zaista stvara svakog od nas, teško je objasniti zašto toliko beba umre neposredno pre porođaja ili se rodi mrtvo. Drugi problem sa teističkim objašnjenjem je da se čini krajnje nepravednim da čovek treba da pati večnim bolom u paklu za ono što je uradio tokom 60 ili 70 godina. Šezdeset ili 70 godina neverovanja ili nemoralnog života čini se da ne zaslužuju večne muke. Slično ovome, 60 ili 70 godina života u vrlini izgledaju kao mali ulog za večno blaženstvo u raju. Drugo objašnjenje je bolje nego prvo i ima više naučnih dokaza koji ga potkrepljuju, ali još uvek važna pitanja ostavlja bez odgovora. Kako fenomen tako zapanjujuće kompleksan kao što je ljudska svest da se razvije iz jednostavnog spoja spermatozoida i jajne ćelije i to za samo devet meseci? I sada kada parapsihologija postaje deo priznate nauke, pojave kao što je telepatija je vrlo teško uklopiti u materijalistički model uma.

Budizam na pitanje odakle čovečanstvo dolazi i kuda ide nudi objašnjenje koje najviše zadovoljava. Kada umremo, um sa svim sklonostima, preferencijama, sposobnostima i karakteristikama koje su se razvile i uslovljavale tokom života ponovo se uspostavlja u oplođenom jajetu. Tako individua raste, biva ponovo rođena i razvija ličnost uslovljenu kako mentalnim karakteristima koje su prenete iz poslednjeg života, tako i novim okruženjem. Ličnost će se menjati i oblikovati svesnim naporom i uslovljavajućim faktorima kao što su obrazovanje, uticaj roditelja i društva, da bi ponovo, posle smrti, sebe uspostavilo u novom oplođenom jajetu. Ovaj proces umiranja i ponovnog rađanja nastaviće se sve dok ne nestanu uslovi koji ga izazivaju, a to su želja i neznanje. Kada nestanu, umesto da se ponovo rađa, um dostiže stanje koje je nazvano nirvana i to je krajnji cilj budizma i cilj života samog.

Od mog virtualnog prijatelja velikog poznavaoca Budizma.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, tetka_danuska, Sagacity, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiva poruka.

Evo još malo o tome:

Citat:Na suprot jednim i drugim Indija i Tibet muče se, i to strašno muče, ni za raj zemaljski ni za raj nebeski, nego za uništenje života, za prestanak reinkarnacije, za nesvest i neosetljivost, za nirvanu. Jer je za njih život Maja, obmana, i Samsara, vrtlog, u kome se nalaze i ljudi i bogovi. Za njih ne postoji ni raj nebeski niti, još manje, raj zemaljski. Čak ni bogovi njihovi nisu u Raju, nego u nesreći postojanja, u obmani ličnog življenja, u vrtlogu Samsare. I koliko ljudi očekuju spasenje od bogova, isto toliko bogovi očekuju spasenje od ljudi.

Zbog toga je Gautama Buda imao smelosti da kaže: Ja sam došao da spasem ljude i bogove!

http://www.rastko.rs/bogoslovlje/vlnikolaj-istokzapad.html

~

Mudrost i saosećanje

Mudrost zamenjuje neznanje u našim umovima onda kada shvatimo da sreća ne leži u nagomilavanju sve prijatnijih osećanja, da zadovoljavanje želje ne donosi osećaj celovitosti i ispunjenosti.
Ono vodi samo do još više želje i sve više odbojnosti.

Kada na osnovu sopstvenog iskustva shvatimo da sreća ne dolazi od posezanja za nečim, već od
njegovog napuštanja, ne od traganja za ugodnim iskustvom, već od otvaranja za ono što je istina sadašnjeg trenutka, ta transformacija razmevanja u nama oslobađa energiju saosećanja. Naši umovi više ne odguruju automatski ono sto je neprijatno, niti se grčevito drže prijatnog. Za nas saosećanje postaje prirodnom reakcijom jednog do kraja otvorenog srca.


Joseph Goldstein - Seeking the Heart of Wisdom
Link: http://www.amazon.com/Seeking-Heart-Wisdom-Meditation-Shambhala/dp/157062805X

• 4Ovo se svidja korisnicima: tetka_danuska, Red_star_girl, NIKA, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sva radost ovoga sveta potiče iz želje da drugi budu srećni,
a sva patnja u ovome svetu potiče iz želje da ja budem srećan.


Santideva