- Sada ću pisati više o ljubavi nego o delu ...
Arturo Toskanini, italijanski dirigent, koji je napustio Italiju 1933 godine zbog neslaganja sa aktuelnom politikom i vratio se tek 1946 godine. Albert Ajnštajn zbog toga što je pomagao njegovom narodu napisao:,,Osećam duboku potrebu da Vam kažem koliko Vam se divim i koliko Vas poštujem.Vi niste samo nedostižni tumač muzike nego i veliki čovek koji pomaže ljudima. Činjenica da u ovom svetu postoji osoba kao što ste Vi, umanjuje razočarenja koja smo neprekidno prisiljeni da podnosimo,,
Budi moja poslednja ljubav
Kada je navršio šezdeset šest godina, slavni dirigent, Arturo Toskanini, ludo se zaljubio u 30 godina mladju pijanistkinju Adu Mainardi. Bila je to ljubav ,,mladića,, ali dovoljno mudrog da shvati da su pred nastupajućim užasima Drugog svetskog rata njihovi životni stavovi sasvim različiti. Izmedj:u poznatog ženskaroša i mlade pijanistkinje buktale su strasne varnice od 1933 do 1941. Oboje su bili u braku. Poslao joj je 600 pisama , evo jedan citat za koji bi se čitalac mogao zakleti da je jreč o zaljubljenom dvadesetogodišnjaku.
Evo nekih citata.
,, Volim tvoja usta i tvoje poljupce, one užasne poljupce što život ispijaju! Kada ćemo zajedno doživeti vrhunac ljubavi. Kada? Kada? Neka posle dodje i smrt!,,
,,Kaži mi da ćeš se zauvek sećati 11.novembra... reci da te nisam razočarao... Dok vičem celom svetu kako si mi pružila najveću moguću radost- onu neočekivanu - Ada draga, priznajem ti da si božanstvena i sada, mogu da kažem, zaista moja! Želim da čujem tvoj glas. Umirem od želje. Voli me zauvek.Budi moja poslednja najuzvišenija ljubav.
Pismo iz Brisela 1934 god.
,,Voljena moja! Zaboravljam da moja Ada liči na veličanstveni andante a ja na alegro.Bezobraznice! Zašto me mučiš i teraš da ti pišem ova pisma koja ne bi trebalo.,,
Pismo iz Milana 1935 god.
,,Ada moja očajan sam od ljubavi.Večeras je ljubav bila u mom telu tokom poslednje predstave Fidelia. Da li si kroz tok muzike šta sam hteo da ti kažem? Ada, volim te, to sam muzikom hteo da ti
kažem. Još nešto sam učinio. Izvadio sam iz džepa mali medaljon u kojem je tvoja fotografija... Prineo sam ga usnama dok je orkestar svirao. Oh, ljubavnice moja obožavana - Božanstvena Ada. sve sam ludji za tobom i čudno je to što svake večeri, vraćajući se umoran, uništen, iscrpljen, odjednom bivam obuzet žudnjom za tobom, željom da te imam do poslednjeg daha! Moja želja se neprekidno bori sa savešću. Mrzim i gadim se samog sebe...,,
Pismo iz Salcburga 1936 god.
O Bože koliko bih još mogla da pišem o njima , ali ću ostaviti malo i za drugi put citata iz njegovih pisama je bezbroj. Možda sam Toskaninija ubacila u ovu temu i zbog ovog dela njegovog života, zbog te lude, zabranjene ljubavi koja najčešće razara, i uništava čoveka....
Dopuna: 14 Sep 2013 23:09
Silvana Armenulić ostvarila relativno kratku ali izuzetno uspešnu karijeru, svaka pesma ,daje pečat njenom vremenu, neki su je svrstali u najlepšu ženu sveta koja ide 30 godina ispred svog vremena.
Ova pesma je iz serije ,,ljubav na seoski način,, snimljena 1970 godine.
Denis Riči ... koautor juniksa, jedan od članova tima na projektu MULTICS, kreator mnogih programskih jezika poput ALTRAN, B, BCPL kao i naširoko poznatog C-a. Dobitnik je Tjuringove nagrade 1983 i Nacionalne medalje za tehnologiju 1998. Preminuo je 8. oktrobra 2011. godine. Bio je kolega sa Straustrupom, kreatorom C++ jezika (naslednika C-a koji je doneo par novina poput OO koncepta).
Ostavio je dosta toga velikog za čovečanstvo u oblasti računarstva, a jedna zanimljiva činjenica jeste i ta da je zaslužan što danas uopšte postoje juniksoliki operativni sistemi i mislim da je zaslužio da se pomene u ovoj temi.
SONJA SAVIĆ - glumica, nezaboravne ali vrlo uspešne karijere, na nju me je danas podsetila emisija Balkanskom ulicom koju vodi Vesna Dedić posvećena petogodišnjici njene smrti. Za Sonju Savić važi priča da je bila neprilagodjena i sklona porocima...ali neosporno izuzetna glumica, izuzetno inteligentna osoba koja nikako nije uspela da pronadje svoj put...
Pre nego što je 1955 godine poginuo u Kaliforniji, jer se slupao u ,,poršeu,, Džejsm Din, poznati američki glumac, učestvovao je u dobrotvornoj reklami protiv prebrze vožnje na auto putu.
Din je izuzetno voleo kameru, ne samo kada je snimao filmove, već i dok je pozirao poznatim fotografima tog vremena. Naočare koje je nosio na velikom broju fotografija nisu bile deo imidža, već potreba jer je bio ekstremno kratkovid. Nezaboravna je i njegova fotografija sa dugačkim mantilom i cigaretom u ustima. Nastala na ulicama Nujorka, dostigla je slavu njegovih filmova.
Dopuna: 04 Nov 2013 15:40
Bekim Fehmiu
Juče sam gledala emisiju Balkanskom ulicom gde je gost bila Branka Petrić supruga Bekimova. Divna emisija, puno emocija. Branka Petrić jedina Bekimova ljubav otresito, potiskujući emocije i suze pričala je njemu a gledaoci uživali.
ŠTa je o Bekimu rekao:
Iz ovog priloga, na gotovo dirljiv nacin, promice za mene centralna poruka: mi smo i dalje duboko ogorceni sto smo dozvolili da nas barabe uvuku u katastrofu 90-ih godina. Dubina ocaja cak moze da se ilustruje kao sto je i tekst ilustrovan, cuvenom scenom iz Sakupljaca perja. Ocaj, nemoc, bijes, razocarenje, poraz.
Ali ja nemam ni trunku osjecanja da je B. Fehmiju ovim na neki nacin izmanipulisan i iskoristen. Ne! On zaista na jedan izuzetan, duhovni nacin predstavlja simbol svega sto nam se dogodilo. Simbolizuje kako nam nista od strajka rudara iz Trepce, sve do danasnjeg dana nije trebalo i nije moralo da se dogodi. On je simbol uspjesno rijesene nacionalne politike iz Titovog perioda, nacionalne politike koja ce kao, kasnije postati uzrokom rata?! On je i fantastican flumac, ali mnogo, mnogo vise od toga. Covjek koji je osjetio svu tragiku dogadjaja u pocetku i zanijemio od ocaja, ocaja koji nas danas prozima sjecajuci ga se.
Pesnik, boem, rodjen je u martu 1932, telesno prisutan na ovom svetu do 24 juna 1986, ali - i dalje je tu u necijim glavama i knjigama, po sajtovima.
Bio je mnogo toga. Neki ga pamte po tom sto je dao ime cuvenoj beogradskoj kafani Poslednja sansa. Neki vele da je on ustvari pesnik. Neki kazu da je radio u vodovodu i kanalizaciji.
Bilo kako bilo Mika Antic je dopunio mnoga detinjstva. I dorekao mnoge živote. Kad ne znamo za šta drugo mi se uhvatimo za njega i to često prodje.
Jedan moderator je mučki obrisao tekst koji sledi u nastavku.
Svakog jutra po jedna odlicna biografija
Rođen sam 1932. godine U Severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čitava moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih još želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikom drugom, bar đacima u školi, jer oni, na žalost, moraju da uče i život pisaca.
Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio na kompresorima, obrađivao drvo - umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije.
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve “Nevenove”. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorja. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam Ordena zasluge za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list “Ritam”, ili uređivao Zmajev “Neven”.
Najviše bih, ipak, voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.
Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi “In memoriam” u jednoj od ovih knjiga.
I u svim ostalim svojim pesmama.
Mika Antić
Ovo je toliko lepo da je moralo biti kopi/paste
Dopuna: 08 Apr 2014 22:29
Dragan Stojnić(1937-2003) ostaće upamćen kao pevač koji je prepevao i približio francusku šansonu našoj publici, šarmantni gospodin divnog baritona, uvek odmeren i dostojanstven, pravi maestro.
Prvi solistički koncert održao je 1984. godine i od tada je postala tradicija da Dragan Stojnić poklanja damama osmomartovske koncerte u Domu Sindikata. Govorio je da je specifičnu, baritonsku boju glasa nasledio od oca, a od majke lirsku toplinu, koja muškarcima nedostaje… 1991.godine otpevao je gotovo celokupni materijal za televizijsku seriju “Aleksa Šantić”.
Josip Broz Tito - doživotni predsednik SFRJ, preminuo na današnji dan 1980. godine. Bio je vođa Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije (1941. - 1945.), kasnije i vrhovni komandant Oružanih snaga SFRJ (JNA). Jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih. Sahranjen je 8. maja , po sopstvenoj želji u Kući cveća na Dedinju uz prisustvo 209 delegacija iz 127 zemalja i 700 000 ljudi.
