|
Poslao: 12 Okt 2005 00:29
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
U zivotu je tako, malo sunca, puno kise, malo vise sunca, malo kise, i zivot prodje, ali kada se covek okrene unazad ipak se ne bi menjao za neciji tudji zivot, jer sve to sto smo proziveli (a svako od nas ima neku svoju pricu), uticalo je da postanemo bas to sto jesmo i takvi kakvi jesmo. Zato, glavu gore i osmeh na lice. Sutra je novi dan (pardon sad je vec "sutra").
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 12:20
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Bravo, bas tako! Mislim da nas te nase tuge cine upravo onakvima kakvi jesmo i vazno je prebroditi sve i ostati dovoljno jak da se probudis svako jutro sa najlepsim osmehom. Tada je sve mnogo lakse...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 21:30
|
offline
- Pridružio: 12 Okt 2005
- Poruke: 32
|
Pre 3 godine u saobracajci sam izgubio sve, oca, majku i sestru. Sta da vam kazem...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Okt 2005 01:25
|
offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
kakojeteskobitiglup ::U zivotu je tako, malo sunca, puno kise, malo vise sunca, malo kise, i zivot prodje, ali kada se covek okrene unazad ipak se ne bi menjao za neciji tudji zivot, jer sve to sto smo proziveli (a svako od nas ima neku svoju pricu), uticalo je da postanemo bas to sto jesmo i takvi kakvi jesmo. Zato, glavu gore i osmeh na lice. Sutra je novi dan (pardon sad je vec "sutra").
Управо тако!Из сваког искуства доброг или лошег треба нешто научити и извући поуку
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Okt 2005 05:31
|
offline
- Pridružio: 14 Jul 2005
- Poruke: 146
- Gde živiš: NYC
|
taman kad su svi uleteli u optimizam ...
ja sad razmisljam i ne znam da li mogu da nadjem najgori period - da li je to 92-95 sedenje i gledanje kako ti sve u sta verujes pada u vodu, ljudi oko tebe umiru, prijatelji menjaju lice, roditelji se razvode, svi te gledaju popreko jer nigde ne spadas, pa onda odlazak od kuce koja je odavno prestala da bude dom, pa onda nekakav mrak, kao bauljanje kroz izmaglicu, pa vesti o jos smrti
ja sam iz BiH izasla 94, otisla u Zagreb gde me rodjak izbacio na ulicu jer mu nije odgovaralo da ima nekog u stanu (bez obzira sto sam mu ponudila novac za stan) pa mi je neki skoro nepoznat tip dao stan na mesec dana dok je na godisnjem i jos se secam tog Bozica 1994 kad je padao sneg a ja se selila sa svoja dva kofera, ne znajuci sta cu nakon tog meseca... ali eto sve se sredilo i slozilo i krenulo
u USA sam od 95 i tu je sve kao trebalo da bude ok samo sto i jeste i nije... opet vesti o umiranju, prijatelj mi se ubio, roditelji prijateljice jako dragi poginuli u saobracajki i tako to ... nista u poredjenju sa ostatkom sveta ... predjem u NY, grad u kome sam uvek zelela da zivim - avioni se zalepe u WTC opet smrt na sve strane, strah, uplakani ljudi oko mene... pa se opet sve smiri ... sve krene kako treba ... i onda se ova godina obrusi na mene kao lavina ... otac sa mnom ne govori od kako sam mu rekla da sam lezbejka a ja ne mogu niti zelim da zivim u lazi --- e sad ne znam koliko ljudi ovo uopste moze da razume ali kada ti rodjeni otac kaze da te se stidi to nije ni malo prijatno pogotovo sto ja licno nemam cega da se stidim (sama sebe izdrzavam radeci nekoliko poslova, predajem na faksu, zavrsavam doktorat ...) --- obe bake sam izgubila ove godine, dedu pre 2 godine, majka mi je neprekidno depresivna i imam osecaj da sam ja kriva za sve sto se njoj u zivotu desilo, da nije bilo mene zavrsila bi fakultet, ne bi se udala za mog oca, ne bi zavrsila u BiH za vreme rata, ne bi joj ja sad nedostajala ... zena sa kojom sa mislila da provedem zivot nema petlje da ostavi sve za sobom i krene pa se veza razvlaci a niko ne zna gde ... pa se jos desilo milion malih ruznih bolnih stvari ove godine ali mislim da je ono sto je najgore u svemu tome je osecaj da ja nemam prava da se zalim jer je mnogima puno gore nego meni
neko spomenu da mi ne vidimo tu bol oko nas - ja bih volela da je ne vidim ali gde god se okrenem vidim bol ... starice bez doma koje guraju kolica po ulici, dedice koji jedva stoje a pokusavaju da rade, polulude prosjake koji su izludeli od godina zivota bez krova nad glavom i koji se nocu pojave po metrou kao aveti grada koji nikad ne spava ...
ono sto me drzi u dobrom raspolozenju je moja karijera koja se eto mice u pravom smeru i prijatelji koji su mi uvek bili podrska 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2005 19:05
|
offline
- Pridružio: 30 Apr 2005
- Poruke: 202
|
Ja ne znam da li imam oboljenje,ali odavno nisam bio srecniji..Niti imam neki razlog..Doslo mi da budem srecan!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2005 19:07
|
offline
- Jovana
- Movie queen
- Pridružio: 08 Nov 2004
- Poruke: 4179
- Gde živiš: Bulevar Kraljeva
|
Mihailo ::Ja ne znam da li imam oboljenje,ali odavno nisam bio srecniji..Niti imam neki razlog..Doslo mi da budem srecan!
zasluzio si 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2005 19:23
|
offline
- Fej
- Super građanin
- Pridružio: 25 Mar 2004
- Poruke: 1293
|
d-a-r-k-o ::Pre 3 godine u saobracajci sam izgubio sve, oca, majku i sestru. Sta da vam kazem...
uf jebote, drzi se. 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Nov 2005 17:17
|
offline
- Catrin
- Legendarni građanin
- master analiticar zastite zivotne sredine
- Pridružio: 20 Avg 2005
- Poruke: 3473
- Gde živiš: Beograd
|
Ja sam isto veoma srecna u poslednjih nekoliko meseci. Nisam imala razloge da se pozalim, sto kaze Mihailo odavno nisam bila srecnija. Da kucnem u drvo, neka potraje tako.. 
|
|
|
|
|
|
