Odlicna tema Sirius...i naravno ja necu kliknuti na ono nesta u desnom uglu jer vise volim da sa covekom porazgovaram..makar i preko tastature..mada bih najvise voleo licno. Sto se tice same teme...pa mislim da nam se svakoga dana desavaju lepe stvari , samo koliko se kome da da ih primeti...ja licno sa mojim malim (koji je 28-og Maja napunio godinu dana..i krstio ga kako nam vera zbori) svaki dan ispunjavam na neki naj nacin ...,,narocito,, zbog toga sto sam ranije citao jedan tvoj post...odnos oca i sina...pa zato zelim da mu budem na neki nacin sto blize ...a opet da (mada je jos rano) nauci sto pre da bude samostalan! Sve u svemu meni su dani ispunjeni necim prelepim...a on svoju stenu mora sam da klese!!!
ljubicasta ::
kad god cujem/vidim carpe diem, setim se filma 'drustvo mrtvih pesnika'...evo jedne od cuvenih scena...
Poslednjeg časa jedne generacije mojih maturanata doživeo sam nešto što svaki profesor (potajno) sanja: kada je zazvonilo zvono , poslednji put za to odeljenje koje smo svi smatrali ''crnim biserima'' (najviše bežali sa časova, najviše se bunili, najviše držali do sebe...i najviše posle toga u životu postigli, btw), dok sam izlazio iz učionice oni su se popeli na klupe. Nisam smeo da se okrenem, samo sam ubrzao korak...
Dopuna: 04 Jun 2010 14:33
Dan uveliko teče, a poruke još nema. Evo nove, za danas: ''Svi smo mi mrtvi, samo na sredom sahranjuju''. Pretpostavljam da znate odakle je ova izreka...
"Jer sutra nema jedno obličje, sine moj. Postoji veliki broj mogućnosti.
I moraš imati dalekovidu moć proricanja da se ne zgrudvaš u samo jednom vremenu.
Ne znam grešim li ako verujem: ipak je sve tako lako poderivo- sem čoveka."
i ceo dan ćutim jer se stidim da napišem svoju poruku dana :
