|
Pedro Kalderon de la Barka
Život je san
Ljubav nek' ruši sve zakone
vrline, časti, poverenja,
koji je k meni dovedoše.
Ovo su snovi. Kad je tako
sanjajmo sada pustu sreću,
jer posle, sve će patnja biti.
No svi razlozi što ih kažem,
da l' uverit me zbilja mogu?
Ako su snovi, prazna slava,
ko bi za ljudsku praznu slavu
božansku slavu izgubio?
Ima li kakva prošlog dobra,
a koje nije bilo tlapnja?
Ta, ko je sreću uživao,
a da ne kaže sam sa sobom,
kad na nju misli u sećanju:
o, sve je bilo samo san!
Ako me, dakle, ove misli
razočaranju mome vode,
i ako mi je dobro znano
da je užitak lepi plamen
koji će pasti u pepeo
čim bilo kakav vetar dune,
sledimo ono što je večno,
tražimo slavu neprolaznu,
gde sreća nikad ne počiva
i veličina gde ne spava.
|
