|
Poslao: 15 Jan 2013 12:35
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Sreća je sigurno došla i uvek je tu, za one koji je traže 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2013 14:59
|
offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
Kad imaš sve ne vidiš ništa, progledaš tek kad nemaš ništa.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2013 15:13
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
...iliti . . . najteza je jevrejska kletva: Dabogda imao pa nemao .
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2013 18:14
|
offline
- A.
- Građanin
- Pridružio: 27 Jun 2012
- Poruke: 241
- Gde živiš: Ni na nebu,ni na zemlji...
|
"Da li poznajes ukus gorcine u ustima i onaj nenormalni bes koji pece te u grudima, kad' padne mrak na oci, a to te ubija i sve to samo zato sto si verovao ljudima?" 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2013 20:25
|
offline
- angelika
- Super građanin
- Pridružio: 29 Feb 2012
- Poruke: 1107
- Gde živiš: na grani-ci
|
"Bez obzira da li je to negde zapisano, znam da ću uspeti. Ako to nije predodređeno, predodrediću, ili ako nije suđeno, ja ću to da uradim. Ako stignem do granice, precrtaću je, ako naiđem na kraj, stvoriću od njega početak".
Slavisa Pavlovic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2013 22:46
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
"Sadašnjost je vodenica u kojoj se melje budućnost i postaje prošlost."
meni nepoznati autor
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2013 01:02
|
offline
- KlinkaPalacinka
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 29 Nov 2009
- Poruke: 2495
|
Ne, nisam te zaboravio. Iskren da budem, i ne trudim se. I dalje si moja prva jutarnja misao, i ona poslednja pre nego što utonem u san. A tamo ponovo Ti... Ja... Mi... Sve ono što smo bili i ono što nikada nećemo biti. Ne znam šta mi od ta dva više nedostaje. Najviše od svega mi nedostaješ ti, zapravo. Tvoji nežni dodiri, tvoja ruka u mojoj, tiha šaputanja na jastuku. Još uvek pamtim svaku reč. Pitam se, setiš li ih se ti po nekad? Lepi su to planovi bili... Greota bi bila da budu zaboravljeni. Evo, obećavam, pamtiću ih zauvek - i za tebe i za mene. Nije meni trebalo mesto ispod sunca malena, sasvim mi je bilo dovoljno i ono malo ispod tvog kišobrana, kao onog dana kada smo se prvi put sreli. I posle me pitaju zašto volim kišu... Neznalice. Ne znaju da mi svaka kiša miriše na onu majsku, svaka me natera da te iznova zavolim. I volim te tako, zauvek. - V. M.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
