Crnogorska pohara Kuča je knjiga koja je bila zabranjena... Ipak je ugledala svjetlost dana, a od danas i ja imam priliku da je pročitam. Ova druga knjiga (na slici) je štampana u 1000 primjeraka, i nju sam dobila na poklon.
... иначе мом рођеном стрицу. О књизи ''Црногорска похара Куча'' кратко говори негде на 24:10. Нисам знао да је књига била забрањена у Црној Гори...
Pa gdje si, zemljače? Za autora sam znala odakle je, a za tebe ne . Vaše selo je Kosor, a moje + Bezjovo .
Za knjigu, nije bila zvanično zabranjena, međutim, u knjižarama se nije mogla naći. Nekoliko prijatelja koji su pokušali da je kupe, a znali su prodavca, rečeno im je (kao i meni) da je sklonjena.
Ima dosta polemike o ovoj knjizi, i to od strane novokomponovanih istoričara (Šerba Rastodera... da ne zalazim u detalje jer je i ovdje umiješana politika) i zagovornika podizanja spomenika Mirku Petroviću u Podgorici.
Knjigu mi je poslala Srpska RTV.
Mijenjaju istoriju, a evo šta kaže jedan od mještana. Ovdje ćete pročitati i kako Rastoder objašnjava poharu Kuča (kažu da smo zavedeni):
"Vojvoda Mirko izvršio je najveći pokolj svoje braće u istoriji, klao je djecu u kolijevkama, žene i nemoćne starce, među kojima je bio i moj prađed".
Pa gdje si, zemljače? Za autora sam znala odakle je, a za tebe ne ...Са закашњењем... ево ме... Трудим се да не дозволим овој равници да ме превише успава.
Стриц је рођен на Косору, а мој отац, његов млађи брат, био је у првој генерацији колониста рођених овде у Војводини.
Љиља ми улепша дан...
Него, видех пост на другој теми... Шта је са коленом? Ништа озбиљније, надам се...
Kao tvoj stric, i moj tata je osnovnu školu završio na Ublima. Kasnije je završio podoficirsku u Zagrebu, zatim je došao u Srbiju. U Uroševcu, a potom Aleksincu sa činom poručnika bio je pilot na vojnom avionu. U to vrijeme imao je završenu i ekonomsku školu, a kad se oženio preselio je iz Aleksinca u Sokobanju i u bolnici na Ozrenu radio kao ekonomista. Tako smo ja i sestra rođene u Sokobanji, a braća na Ozrenu.
Tatini bliski rođaci su takođe kolonisti. Jedan od njih je iz Zmajeva preselio sa porodicom u Novi Sad, a sin mu je bio Petar Nikezić, fudbaler Vojvodine (za njega si čuo).
Što se povrede tiče već sam bolje, čim mogu da sjedim za kompom duže . Imala sam sreću, zato nosim ortozu a ne gips. Proći će, na mlado je.
. Vaše selo je Kosor, a moje 
Трудим се да не дозволим овој равници да ме превише успава.
