Vama uvek nešto/neko ulepša dan. Kako meni niko nikad? Jedini ko mi se obradovao danas je ker! Moj verni rotvajler. I to zato što sam jeo grilovana pileća krilca na poslu (da, radimo i nedeljom) pa sam mu dono kosti. Tako je mahao onim njegovim repićem, radost neviđena. Ovako... Ništa. Ni da me takne!
Al moj kerić... Mi se pomazimo, naranimo, i bude nam superiška.
Eto, šta drugo da vam kažem, kad se meni u životu lepe i radosne stvari izgleda baš i ne dešavaju. Kad bih našo kojekakvu curu, eeee...