Mali klinac došao u apoteku da kupi pelene za malog brata. On ima, tipa... 5 godina max! I kaže, pakovanje pelena.
- OK!
-A šta vam je ova kutija ovde sa slikom?
- Skupljamo prilog za malo dete koje mora na operaciju...
- Jel mogu ja da dam?
-Pa možeš druže, ali pitaj roditelje... Da li smeš i možeš...
- Ovo su moje pare! Ja sam štedeo! Ako je ovaj dečak bolestan, ja ću da dam od mojih para!
- Pa dobro, daj...
Klinac metio 500 dinara!
- Da nije to malo puno, mali si, nemoj posle da te grde roditelji ili da mi dolaze tu da sam te ja opljačkao...
- Moje pare! Nema frke!
Ubaci mali i ode. Skidam kapu. Dete je humanije od penzionera, a da ne pominjem ove zaposlene, koji su kusur od par dinara ostavili... (Ja sam "crvenu" ubacio, da ne bude da sam stipsa u priči!!!)
Dobro, Panonsky, nemoj sada da preteruješ. Niti mali ima predstavu koliko je 500 dinara, niti je zaradio te pare, niti mora da brine kako će naći 500 dinara da bi spojio sa 10. u mesecu kada se isplaćuju penzije. Verovatno je i ušteđevina koju ima došla od nekog dede koji nije ubacio u kutiju nego unuku dao 500 dinara.
Mislim, lep gest sa dečakove strane, hoće da pomogne bolesnom vršnjaku, ali tako označiti penzionere i zaposlene kao nehumane malo je... Hm... Netaktično.
Znam ženu koja tu radi, bila mi je pacijent i ništa naročito joj nisam pomogla, sve isto kao i drugim pacijentima. Kad je odlazila rekla je da joj se obratim za bilo šta ako mi zatreba. To je bilo prije 2 - 3 godine. Prije mjesec dana sjetim se nje i pozovem je. Primila me, pita o čemu se radi... i kaže pozvaće me.
Danas me pozvala i kaže da dođjem i podignem invalidska kolica, stigla su. Sve procedure obavimo, potpišem i s njima u auto... Kad sam ih raspakovala i sastavila, izvela sam iz stana u starim rasklimanim i pozajmljenim kolicima mladu ženu. Pitala je odakle to, čija su? Rekla sam joj da su njena, da sam ih nabavila preko Crvenog krsta... grlila me i plakala je od sreće.
I ja sam zaplakala, miješale su mi se suze od sreće što se ona neizmjerno radovala, i tuge...
SlobaBgd ::Dobro, Panonsky, nemoj sada da preteruješ. Niti mali ima predstavu koliko je 500 dinara, niti je zaradio te pare, niti mora da brine kako će naći 500 dinara da bi spojio sa 10. u mesecu kada se isplaćuju penzije. Verovatno je i ušteđevina koju ima došla od nekog dede koji nije ubacio u kutiju nego unuku dao 500 dinara.
Mislim, lep gest sa dečakove strane, hoće da pomogne bolesnom vršnjaku, ali tako označiti penzionere i zaposlene kao nehumane malo je... Hm... Netaktično.Nisam ja to baš tako mislio kako je ispalo... Ima u mom selu ljudi koji su puni ko brod, pa svaki dinar kusura uzmu i ne daju. A onda se nađe klinac, od kojeg najmanje očekuješ, a ubaci poveću sumu... Malo sam karikirao sa penzionerima... Ispalo je nespretno.
danas smo se igrali žmurke kapetan i ja, i onda mi je pokazao deo police u koji može da se uvuče tako mali:
- tu ću da se sakrijem, nećeš nikad da me nađeš! hajde, sad idi da brojiš!
