|
Najvise me nervira kad neko prekine svaki kontakt samnom, jos ako je bez razloga ili sto je tamo neka baba/susa napricala lazi, tracarila, i onda izgubis nekog dobrog druga/drugaricu/devojku na glupost, a da pri tom nisi ga/je ni ogovarao, ni u lice nista rekao, uvredio/povredio...
A jos vise me nervira kad taj neko nece da se suoci sa problemom, odnosno da sedne i da porazgovaramo kao normalni, odrasli, racionalni ljudi pa vidimo u cemu je problem, pobogu nismo deca vise, nego je najlakse ne javiti se, blokirati te, izbegavati te, cutati....
I onda ni ne znas zbog cega, a to je ono najgore.
I onda pomislis, mozda to vise govori o njemu kao osobi, mozda je tako i za najbolje. Mozda je tako sudjeno. Njegov gubitak. S druge strane, necu da ga sacekam negde, i pratim, i molim, tek to pateticno izgleda...
|
