|
Poslao: 13 Dec 2020 11:14
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Citat:Napravimo nešto svoje, pa onda neka postavljamo pravila o nazivima.
gibanica i belmuž
mada ii cicvara, proja, i palenta, komova rakija, šumadijski čaj...domaći seoskii somun hleb, i domaće lepinje sa kajmakom i prelivom, pašteta od čvaraka
slatko, kompoti, med sa orašastim plodovima, orahovača, kajmak, sir, ovčiji čačkavalj, razne travarice i lekovito bilje domaće , presovani kolačići od suve šljive, suve šljive ,biljna ulja i tinkture itd
SVe bi ovaj off mogao u posebnu temu počevši od one fotke sa burekom...
U fazonu pod naslovom Zaštita proizvoda-marka proivoda, zaštitimo domaće isl.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2020 14:23
|
offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3927
|
_Sale ::Ostala pića mogu imati svoje ime u zavisnosti od čega se prave: dunjevača, kajsijevača, jabukovača, pečurkovača ... je l’ ...Treba kestenjaču registrovati! 
Ima jedan lik u mom selu, imao je neku svoju "foru", u kafani naruči: "Donesi mi rakiju, znaš koju, onu moju, onu od kestenja, 11 komada". Kad konobar donese (zna šta znači šifra), on kaže: "e sad, prvu i 11-u vrati. Prva uvek traži drugu, a 11-a mi je previše, olešim se". 
No, da se vratim na temu. U Dalmaciji se pod rakijom podrazumeva loza. Sve ostalo zovu liker. To nije rakija... Tako je u Srbiji šljiva, u Vojvodini su popularnije gore nabrojane. Šljiva i loza se slabije piju. Bar u mom okruženju važi neko uverenje, da šljiva "smrdi", tj. da je osetiš na 5 metera, dok je loza za pijandure ispred prodavnice... E, al zato prava kajsija, dunja, vilijamovka, to je već piće, da ne kažem za "elitu". Tako da, svaki region ima svoje, valjda prema tome šta tamo najviše rađa, uspeva, itd...
I kulena ima raznih. Ima svinjski, konjski, juneći, magareći... Pa ondak Bački, Slovački, Mađarski... U Bačkom Petrovcu su patentirali, registrovali, ili kako se već kaže "Petrovački kulen", što je u stvari tzv. Slovački, ali Petrovčani ne bi bili Petrovčani da ne svojataju, no to je već druga priča. Ko Slovenci i Hrvati što se sude oko vina Teran! Tamo valjda granica nije rešena, Teranski zaliv, pa svako svojata...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2020 23:02
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13413
- Gde živiš: Z-moon
|
Hleb, mast i aleva paprika sa malo soli ...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2020 10:20
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Panonsky ::
I kulena ima raznih. Ima svinjski, konjski, juneći, magareći... Pa ondak Bački, Slovački, Mađarski... U Bačkom Petrovcu su patentirali, registrovali, ili kako se već kaže "Petrovački kulen", što je u stvari tzv. Slovački, ali Petrovčani ne bi bili Petrovčani da ne svojataju, no to je već druga priča. Ko Slovenci i Hrvati što se sude oko vina Teran! Tamo valjda granica nije rešena, Teranski zaliv, pa svako svojata...
I pršuta ima raznih, a ta raznolikost zavisi od tehnologije sušenja. Recimo u okolini Kraljeva, pršuta se suši par dana i gotovo. Međutim, takva pršuta je pre pečenica. Pršuta se suši duže vreme, malo na dimu, malo na mrazu. Znači, ne loži se svaki dan, po neki dan je suši i ''mraz''. Što hladnije vreme, to ukusnija pršuta. Ovo pričam o vrsti pršute mog kraja...(definitivno jedina i prava pršuta )
Što se tiče kajmaka, na primer ''romanijski skorup-kajmak'' je zaštićen proizvod. Hrvati su zaštitili ''čvarke''...a i staru ''slovensku šljivovicu'' itd.....
Slovenci su zaštitili ajvar (ovo već znamo ...bile su polemike oko ovog zaštićenog proizvoda, odnosno njegovog porekla).
A mi imamo:pirotski kačkavalj, pirotsku peglanu kobasicu, zlatarski sir, sremski kulen, futoški kupus....
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2020 13:01
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Bila je priča kad je aktuelan Egzit, da su se starije žene setile upravo domaćeg hleba, masti i aleve, i to prodavale sa prozora svojih kuća. I to je bio hit među strancima.
Mi smo odrasli na čvarcima, tamo gde ima masti ima i čvaraka, i onda ih ćapi kao marku neko drugi. 
Ili ajvar, a dole na jugu je osnovna namirnica, skoro je bila priča da je to albanski proizod...
Ili sušena tucana slatka i ljuta paprika, i to može biti proivod zaštićen sa juga.
Evo sad mogu da patentiraju spravu za mešenje ajvara, umesto ručno da se radi, i bubanj za pečenje paprike koji su isto smislili da bi im bilo lakše..
Mislim ako ćemo o domaćoj zimnici, slatkoj i slanoj.
Svašta nešto su smislili kad je to u pitanju.
Krompir pečen u ljusci kao zaštićeni proizvod
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2020 10:15
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
-Kolač na kuruzovinu, naš domaći koji se mota oko stabljike kukuruza.
Ne onaj kao mađarski dimnjak, a nije ni mađarski. I on može da se pakuje i nekoliko dana može da ostane svež-
-Sitni domaći kolači.
Npr. za najbolji sitan kolač na svetu upravo je proglašen naša, valjda je naša,  vanilica, sa džemom.
-Šapice sa mašću i mlevenim orasima, pravljene u modlama.
-kitnikez od dunja
-sok od nane, matičnaka, i lista smokve
-somun u obliku pileta i u sredinu stavi jaje u ljusci, kad baba izvuče iz furune to nam je bio doručak na selu, kad smo bili deca, i uz to kajmak.
-hekleraj, štrikani pončo, ručno tkani i bojeni prekrivači, koje su babe čuvale za svoje unuke po škrinjama
|
|
|
|
|
|
