nalazenje prijatelja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drago mi je bokily.Hvala na savetu Natrix,ovo je lepo receno.Mislim da sam poceo nesto da shvatam.Nego,hteo bih nesto i ja da ispricam sta sam uradio ovog popodneva.
Prvo sam otisao u setnju cisto radi opustanja.Duboko sam disao dok sam hodao i posle nekog vremena potpuno sam se opustio.I dobio sam zelju da pokusam da komuniciram sa drugim ljudima,ali na odredjenom mestu.
Naravno pala mi je napamet-igraonica.Usao sam unutra bez ikakve treme ,popricao sa jednim momkom koji tu radi(uglavnom smo pricali o jednoj igri koja se trenutno igra na kompjuteru).Zatim sam ga pitao kako mu ide posao.Nakon odgovora upoznali smo se-mada mi je izgledao ozbiljno,kao da se cudi sto sam ga pitao za ime (verovatno zato sto me ne poznaje).Pogledao sam sta drugi rade za racunarom.Oigledno je da su se udubili u igranje,ali sam dosao do jednog momka koji je takodje nesto igrao.Gledao sam nekoliko sekundi u ekran i zapoceo razgovor sa njim.Zove se Milan i student je FON-a.U igraonici je povremeno jer kako kaze-ne igra puno.Pricali smo pomalo o igri,tako smo se upoznali.
Ja sam sada zadovoljan zbog pokusaja komunikacije.Izasao sam iz igraonice i posao kuci.E,sad,pitao bih Natrix da li je u redu upoznati ljude na ulici,jer vidjao sam jos ponekog momka (naravno,za vreme setnje)kako stoji kod pesackog prelaza cekajuci zeleno svetlo.Mislio sam da zapocnem razgovor onim prostim pitanjem,nesto kao:"jel`znas koliko ima sati?"Medjutim,oklevao sam i on je otisao.Ah,da-i Sorelaq je takodje rekla dobar savet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Mislim da sam poceo nesto da shvatam

Citat:da li je u redu upoznati ljude na ulici

Dobro, sasvim ok super,
I veruj ona Leopardova vezbica za opuštanje je idelana tako da upražnavaš što ćešće i kad si nervozan il pod stresom imaš tremu il te hvata panika....
Ima i jedna moja koju sam pročital kao tinejder u nekoj knjizi: Stani ispred ogledala i posmaraj se al tako da gledaš svoj odraz u ogledalu pravo u oči sve dok ti se ne zamagli lik u ogledalu..to ti je dobro za tu fiksaciju pogleda kad sa nekim razgovaraš da ga gledaš pravo u oči.....
Moraš da veruješ sebi bez toga ništa,
Napravi spisak stvari koje kod sebe ceniš i one koje bi želeo da promeniš i analiziraj kad imaš vremena...Takodje i spisak svojih ciljeva u životu i onoga što nisi uradio a trebao bi....Intraspekcija je vrlo bitna....
Socijalni kontakti su vrlo složena stvar i zavise od više faktora, od nas samih od trenutnog raspoloženja od podudaranja karaktera nivoa obrazovanja socijalnog statusa, mnogo toga ne piše nikom na čelu kakav je neakd se prevarimo u proceni nekad se razočaramo a nekog podcenimo a posle vidimo da smo pogrešili i da je osoba mnogo bolja nego što je prvi utisak pokazao..
U komunikaciji svi mi imamo problema barijera, nesuglasica, nepodudaranja al to nije razlog da ne kontaktiramo...jer čovek jeste društveno biće i to mu je osnova opstanka izmedju ostalog...
Pokušaj da posmatraš ljude i da daš ocenu kakvi su ne može se baš svakom prići, ako nekog znaš iz vidjenja i vidjaš ga često onda je lako da pridjedješ na javnim mestima može se započeti razgovor sa nepoznatom osobom, dok čekaš red, u pošti, samousluzi, dok razgledaš knjige u knjizari, ili časopise na kiosku..ili vidiš neku grupu na ulici da daju komentar o nečemu možes se i ti pridružiti ili ako je nekome potrebna pomoć...Ma jednostavno pitaj gde je neka ulica ili tržni centar čisto da vežbaš komunikaciju iako znaš gde se nešto nalazi...Ne znam kako bi drugačije mogao da uvežbavaš i vrataiš samopouzdanje, kad si u samousluzi il prodavnici stalno zapitkuj prodavce nešto o proizvodima tu je to sasvim normalno....Idi nedeljom na pijacu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hej, je li ti jasno da si pobedio malodušnost i tremu!? Bravo, stvarno ti nije dugo trebalo! Ipak si ti kapacitet. A što se tiče povremenog prisustva treme, ne brini zbog toga. I dete kad uči da hoda, ne potrči odmah, nego ponekad i padne, ali opet ustane i nastavi dalje.
Još jednom, bravo! Ovo je veliki korak, ostalo je samo vežba.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slobo,hvala ti na pohvalama,to mi veoma znaci.Natrix,ovi primeri su stvarno super.Vidim da si se potrudila da sve najbolje iskazes,sve to ja razumem.To je lepo.Medjutim,danas mi se desila i lepa i ruzna stvar,bar sto se tice komunikacije.Evo kako je to bilo:
Imam jednu naviku,da kad idem da setam,istovremeno obidjem i svoju nekadasnju srednju skolu.To mi je navika jos od ranije.Dakle,stigao sam do svoje skole i video ucenike na velikom odmoru.Najpre sam ih samo posmatrao,a onda video jednog momka samog kako ceka nekog.Tokom posmatranja mislio sam da,cisto radi komunikacije,popricam sa njim.Naravno,tu sam imao neko dvoumljenje (tj.malo sam oklevao da mu pridjem),ali sam se u tom trenutku setio saveta Natrix,koja kaze:"ako osecas tremu da udjes u drustvo,ti samo reci "idem"(tako nesto)"Zato sam mu prisao (on mi je bio okrenut ledjima) i rekao:"Ej,cao".On se polako okrenuo,pogledao me je za trenutak i rekao:"cao".Upitah ga:"jesi li iz gradjevinske skole ili masinske?",na sta mi je odgovorio da je iz gradjevinske i pokazao prstom na skolu uz pitanje:"a...sto pitas,jel`ti treba neko?".Ja sam se samo osmehnuo i rekao da pitam onako bezveze,te se i on osmehnuo.Pitao sam ga kako mu ide u skoli,na sta mi je odgovorio:"pa onako nije lose".Delovao mi je prijateljski.Tu sam uhvatio priliku da se upoznam sa njim,te sam to i ucinio.On se zove Slavko.Pitao me je sta ja radim,na sta sam mu odgovorio da sam u setnji,te sam tu u prolazu.Posto je cekao drugara (kao sto mi je rekao),on je naisao,i pre nego sto su otisli,pruzio mi je ruku,i rekao:"brate,vidimo se.Cao".
Ruzna stvar,koja se kasnije desila,nastala je kada sam pokusao da popricam sa jednom devojkom (a kod njih je vec malo teze).Evo ovako:
Usao sam u jedan internet klub blizu Djeram pijace i zatekao jednu devojku kako sedi za racunarom i koristi internet.Prvo sam,onako bezveze,pitao jednog coveka za cenu koriscenja interneta.Nakon izrecene cene,pogledao sam u nju i pokusao da razgovaram.Onako bezveze pitao sam je o jednom sajtu na kome se trenutno nalazi.To je sajt za trazenje posla.Samo mi je rekla adresu sajta i nista vise.Ali kad sam pokusao da je jos nesto pitam,samo mi je rekla:"Izvini,hoces li da me ostavis na miru?"Ja sam joj se izvinio i izasao onako zbunjen,nadajuci se da je nisam slucajno uvredio,ali sigurno nisam.Pretpostavljam da sam isforsirao stvar,mada ko zna...
Tada sam shvatio da se moj nacin nalazenja drugih zasniva na tome da najpre tu osobu nadjem samu,pa da probam da joj pridjem koristeci pitanja na osnovu necega sto je ocigledno,kao npr.kada sam upoznao ovog momka kod skole,a ja ga pitao o skoli.
Smatram da je momke lakse upoznati nego cure.Izgleda da je za devojke potreban neki poseban metod kako bi ih neki momak navukao na razgovor i upoznavanje.Znam da je Sloba rekao da "flertuje sa devojkama i zrelijim damama".Kako on to uspeva?Mislio sam da je tu samo pamet u pitanju,da ne kazem-vestina flertovanja.Da li je flert samo neobavezan razgovor ili nesto posebno?To vec ne znam.Kod nalazenja cura je pretpostavljam veca trema nego kod nalazenja prijatelja.Mislim da je to tako.Natrix je takodje pobedila tremu na neki svoj nacin.Mozda cu tako i ja da uradim,samo mi treba vremena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ma naravno da ces pobediti. A jbg cura trazila posao. Ne bas tako neozbiljan zadatak. Bolje srece drugi put.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš sam htela da ti kažem za tu devojku kao i Ljutica...ipak devojka je tražila posao preko interneta možda je bila ograničena vremenom, il zamišljena il opsednuta traženjem posla, nervozna...Pa si naleteo u pogrešnom trentuku.Al to nije razlog da se razočaraš...Uvek kad su devojke u pitanju prilazi sa osmehom lepim gestom, ne naglo i napadno, i uvek se prvo ako pitaš nešto izvini na smetnji pa pitaj i zahvali se...il ako si je omeo u nečemu opet se izvini i zahvali verovatno devojke uvek misle da muškarci kad im se obraćaju da ih uvek pokušavaju zavesti il muvati il već...To je već predrasuda..nisu valjda svi baš takvi..
Hm imaš na forumu Ljubav i O ljubavi par tema kako prići devojci imaš i o zavodjenju i o flertu..pa skokni tamo...Onaj prvi slučaj što si opisao je ok što se tiče načina kontakta, samo najbolje bi ipak bilo da ne prilaziš sa ledja kad je u pitanju upoznavanje..to možeš raditi kad recimo nekog dobro poznaješ..Prelistaj priručnik pravila ponašanja u nekim situacijama i na javnim mestima.ne ne mislim da ti ne znaš da se ponašaš daleko od toga već .tu ti je sve dato opširno i sa više primera, ja ga imam kod kuće čak sam i deci kupila dečiji bonton...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

capcom ::Znam da je Sloba rekao da "flertuje sa devojkama i zrelijim damama".Kako on to uspeva?Mislio sam da je tu samo pamet u pitanju,da ne kazem-vestina flertovanja.

Ma flertovanje je sport kao i svaki drugi, samo prijatniji od većine sportova! Prvo kreni od premise da su devojke obična ljudska bića, ništa čega bi trebalo da se plašimo. I one vole duhovitost, druženje, komplimente, pažnju. Pazi da ni slučajno ne kažeš nešto bezobrazno, prosto ili uvredljivo, pohvali njihov rad ako su za kasom u prodavnici, sažali se na gužvu koju moraju da trpe ako su na šalteru, u svakom slučaju, uputi im pozitivne poruke. Improvizuj po datoj situaciji. Kad kupuješ čokoladu, pitaj koju bi prodavačica izabrala, koja le najukusnija. Predloži da podelite tu čokoladu. Nećete je podeliti, ali dobićeš osmeh koji vredi kao 100 čokolada (dobro, ne baš kao 100, ali bar kao 50). Ako reakcija bude mrzovoljna, možda devojka ne voli čokoladu. Misli pozitivno, daj drugima do znanja da si pozitivan i kontakt će biti mnogo lakši. Kad flertuješ, to čini iz poštovanja prema devojci, bez zadnjih namera.

Još jedna važna stvar: vidim da si odmah krenuo u akciju nalaženja prijatelja. To su velike ambicije, biće mi drago ako ih ostvariš. Ali prvo probaj da upoznaš što više ljudi, nauči se veštini uspostavljanja kontakata, veštini opuštenog razgovora. Ljude koje odabereš za potencijalne drugare navikni na svoje prisutstvo, prođi češće putem gde možeš da ih sretneš, neka se oni ponekad jave tebi. Nemoj biti napadan, to plaši, odbija i nervira ljude. Neka situacije kad razgovaraš sa ljudima budu prirodne, spontane, pozitivne. Razgovaraj sa ljudima jer te zanimaju oni, njihove ličnosti, priče, a ne zbog svog cilja. Neka se lepo osećaju posle razgovora sa tobom, pa su velike šanse da će te osloviti i porazgovarati s tobom kad te ponovo vide. Slušaj šta govore, to je veština koju nas malo ima. Lako se uči, a korist i zadovoljstvo su obostrani.

I jako važno pitanje: studiraš li, radiš li, čime se baviš?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@capcom
Sta sam rekao

@...
Divni ste

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slobo,odgovoricu ti ovako:ne studiram,radio sam neko vreme u lokalu kao prodavac komp opreme (a i jos ponecega),a sada trenutno ne radim nista jer je lokal izdat (on se vodi na moju majku koja je sada u penziji).Sportom se bavim,setam i provodim vreme na netu.Nista posebno.

Medjutim,imam nesto da kazem:Stvarno su vam odlicni saveti,u to nema nikakve sumnje.Sve je to lepo i detaljno receno i opisano,ali mislim da ja tu sebe ne mogu da nadjem.Smatram da je,kao sto sam vec rekao,potrebna izvesna doza prirodnosti i poverenja u sebe (narocito bas velike vere u sebe,jer bez toga nema nista).Sloba navodi da je za upoznavanje vazna vestina opustenog razgovora,a Natrix predlaze da prelistam bonton prirucnik.O.k. sve je to u redu.Medjutim,kad sam isao da komuniciram sa nekim,na primer,u gradu ja jesam imao neku dozu samopouzdanja jer sam osmislio neki svoj nacin.Drugaciji ne znam dok mi nesto ne padne napamet.Kada sam pokusao da upoznam onog momka ja i jesam imao dobre namere,u to nema sumnje.Ali sam zaboravio da navedem da je taj momak,pre nago sto sam stao sa njegove zadnje strane,vec mene video u prolazu.A to sto sam bas tu stao to je,da kazem,tek onako (nije namerno).Kad sam hteo uopste da komuniciram sa nekim uvek sam imao na umu one primere za razgovor koje mi je Natrix navela,ali nisam mogao da osmislim neki svoj,da kazem adekvatan nacin.Evo,na primer,ove veceri sam bio na dzudou,a pre treninga upoznao sam se sa jednim bas finim drugarom najbolje sto sam mogao,i pricali smo o svemu i svacemu.Ako to nije prirodno,ja onda ne znam sta jeste.Cak smo se i dogovorili da se vidimo.I on je pristao,samo ako bude imao vremena,tj. kad bude bio slobodan.

Moje nalazenje,hajde da kazem,drugih ljudi makar za komunikaciju se zasniva na nekoj slucajnosti,nesto kao sto bi rekli uzmi ili ostavi (da se tako izrazim).Ako je neko zainteresovan prihvatice razgovor.Sloba je rekao:"neka situacije kad razgovaras sa ljudima budu prirodne,spontane,pozitivne".I to je u redu,ali pretpostavljam da on zna da su svi ljudi na neki nacin razliciti i da svako ima svoj stil razgovora.Pa sta bude.Mislim,nadam se da ga time nisam uvredio.

Secam se takodje situacije pre treninga dzudoa:Ja sedim na klupi sa drugarom i slusam dvojicu momaka (koji takodje treniraju sa nama)kako prilicno spontano i da kazem opusteno i neobavezno caskaju o devojkama koje su sreli prethodnih dana.Ali to pricaju onako zezalacki (pravi izraz za to ne znam),ili da kazem kao da ih je bas briga za sve...mislim,hocu reci otprilike kao kad bi neko rekao:"ma boli te uvo,samo opusteno",ako znate na sta mislim.Dok sam ih slusao jedino sam mogao da im zavidim i nista drugo,a zavist je losa stvar.Ja sam susta suprotnost u odnosu na njih.Pretpostavljam da oni verovatno znalacki procenjuju situaciju kad su u pitanju zenske:"snime"zgodnu curu,posmatraju je i ako im odgovara automatski znaju kako da je navedu na razgovor.Cak mislim da bi se takve cure osecale prijatno pored njih.

Sto se mene tice,pretpostavljam da vas zanima kakva sam ja osoba.Pa mogao bih sebe opisati kao:dobar i iskren dok sam sa druge strane pomalo nervozan,isforsiran i neprirodan.Ja sam duze vreme ziveo u nekoj zabludi da ja nisam nizakoga.Moja majka je ranije meni govorila:"ti si isti otac",sto smatram netacnim.Naime,moj otac je nervozan i isforsiran tip i to poprilicno,a ja bas nisam ni blizu njega.Meni je potrebna izvesna doza opustanja a da bih prihvatio sve ove savete najpre bih morao da mnoge stvari rascistim sa sobom...mislim,sta da vam kazem.Super su vam saveti,sto bi ljudi rekli:"zlata vrede".

Nakon treninga posto za divno cudo nisam bio toliko umoran,isao sam da setam po gradu i najcesce zaticem momke kako idu nekud sa svojim curama.Cak sam prosao pored kafica u tom delu i posmatrao neko drustvo pitajuci se da li bih mogao da im se prikljucim,ali primecujem momke i cure kako medju sobom razgovaraju te se mislim kako tu ne pripadam.Mislim...ne znam sta da kazem.Hteo bih da cujem vase misljenje o tome.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo, ja ću ti reći iskreno šta mislim o tome. Napravio si od komunikacije, upoznavanja i sticanja drugova i prijatelja zadatak i obavezu, kao da si opsednut time. Zato i jesi neprirodan, isforsiran, kako kažeš (ne mislim time ništa loše, nego u smislu: napet i opterećen). Mnogo mozgaš unapred o tome da li prići nekome, kako, šta reći? U tome se gubi spontanost i draž upoznavanja.

Prijatelji se ne nalaze tek tako. Prijateljstvo je odnos koji se postepeno gradi.