nalazenje prijatelja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa,Sorelaq,cini mi se da si me zbunila.Ti kazes da se prijatelji ne nalaze tek tako,a Natrix kaze da ne odugovlacim sa nalazenjem prijatelja da mi kasnije ne bi bilo teze (cini mi se da je tako rekla).Ako sam od toga,kao sto kazes,napravio zadatak i obavezu drugaciji nacin ne znam.Mozda je problem u meni?to vec ne znam.

Gde sam ja u svemu ovome?Danas sam bio u setnji pokusavajuci da se opustim,ali mi bas i nije islo.Pretpostavljam da treba jos da pokusavam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sto je ljudi. Sa svakim ces morati da proveris kako reaguje. Sorelag i Natrix su ti objasnile na svoj nacin kako. Na tebi je da odvagas to, i dakle procenis. Ono za prirucnik, je u redu kao dodatna informacija. Ali prilazenju ljudi, se retko desava kao iz udzbenika. Zato treba sebe da treniras u procenjivanju. A to ti izgleda, manje uspesno ide od ruke, sticem utisak jer imas strah?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cop,
prvo moram se složiti sa Sorelag, a i ja sam slično rekla na prethodnoj strani..izgleda sa strane gledajući kao da si stvarno osednut tražejem prijatelja kao da si u panici, rekla sam ti na prethodnoj stranici da tako neprirodnog ti najviše sebe vidiš i to te još više koči i čini nervoznim...Lepo kaže Sorelag mnogo razmišljanja unapred.... i veća očekivanja nego rezultati mogu te razočarati...Opusti se pa nek ide svojim tokom, setih se one rečenice iz tinejdžerskih dana: Sa ljubavlju je kao i sa senkom, ako za njom trčiš nikada je nećeć stići no, samo joj okreni ledja i ona će te zauvek sledinti...Ne ne milslim bukvalno treba traženju prijatelja okrenuti ledja već samo se opustiti i ne razmišljati preterano i unapred......To razmišljanje unapred najviše čini napetim....Opuštaj se što više..
Neki odgovori su cap, samo u tebi oslušni ih..

E sad ono što sam ja rekla,
Citat:Što više odugovlačiš da stekneš nove prijatelje sve će ti biti teže naročito danas kad je sistem vrednosti u svemu poremećen..
To ne podrazumeva da mi jurimo ceo dan priliku da nekog novog upoznamo a i ne isključuju to što je Sorelag rekla da se prijatelji ne naleze tek tako...
Ovo sam napisala pre par godina: Život je pozornica na kojoj su ljudi glumci i svi imamju neke uloge u životima jedni drugih, oni na toj pozornici kontaktiraju, dolaze novi, silaze sa pozornice našeg života idu na neku drugu, vraćaju se....
Prijatelji se stiču celog života od najranijeg detinjstva, pa čak i iz obdaništa, pa škole fakulteta..il već..Oni takodje čine sastavni deo našđeg života neki odlaze vraćaju se....Opet odlaze al su i dalje prijatelji...Osoba koja neko prijateljstvo prekine zauvek tad se valja pitati da li nam je i bila prijatelj...Postoje prijatelji, poznanici, slučajni prolaznici..neko nam godinama može biti poznat samo iz vidjenja a odjednom kad se nekim slučajem upoznamo sa njim da nam postane dobar prijatelj...Postoje razne faze u druženju imamo poznanike prijatelje iz škole, fakulteta, sa posla, putovanja....Ali ne družimo se sa svima podjednako i sa svakim imamo neka druga interesovanja i senzuibilitet koji nas povezuju..
cap,
Koliko ti imaš do sada prijatelja..iz detinjstva, škole sa posla..al onih sa kojima se intenzivno družiš...
Koliko već dugo traje tvoja ta faza nesigurnosti i anksioznosti...
To što si živeo u zabludi da nisi nizakoga to nije dobro...
na kraju sam si rekao da je to ZABLUDA tako da si automatksi već više od koraka da se mnogo toga promeni samo opet ponavljam moraš verovati sebi..Drugo ljudi su individue koje teže da postanu ličnosti, tako da je apsurdno da se uporedjuju..takodje ne treba da se podcenjuju al ni previše da se hvale.. mnogo toga iz porodice i okruženja može da čoveka isfrustrira za ceo život ako nije jak il nema dobar odbrambeni mehanizam..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Capcom....drugar ,citam ove postove pa da dam i svoj komentar.Mislim da ti dobro uspostavis taj prvi kontakt i tebi to skroz dobro ide ,ali treba to i odrzati...mislim da je to malo teze.Kada sam ja imala faze da sam osecala nedostatak drustva i uopste socijalnog kontakta upisala sam kurs engleskog.Isla sam par godina,bilo mi je super i dan danas imam dve drugarice sa kojima sam u kontaktu.Hocu da ti kazem,porazmisli sta bih jos osim dzudoa mogao da uzmes sebi kao hobi(planinarsko drustvo,biciklizam,negde da volontiras,pomoc starim,invalidnim licima ili bilo sta,ali da je klub ili organizacija).Imaces jednu obavezu kojoj ces se radovati,okupljacete se oko zajednicke sklonosti,interesivanja...i razgovor i druzenje ce spontano da teku.Kako ti se cini ova ideja?

Mislim da nije vazno da li ti po osobinama slicis ocu ili majci,pa pokupio si i jedno i drugo sto je normalno(oni su ti bili najbliskiji model ponasanja),vec da ti na toj osnovi izgradis svoj identitet,a ti ces to sigurno uspeti jer to sto si prepoznao 'sta te muci' je vec pola posla.Vrlo je hrabro sto ovako otvoreno pricas o svemu....
Da li si imao ranije nekog drugara sa kojim si voleo da provodis vreme?
Pozz:)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pazi ovako,bokily:lepa ti je ideja,ali i ovo sa dzudoom mi je mnogo.Ja sam se prosle godine,tacnije od juna meseca,jednom bio upisao u skolu za servisera pc kompjutera.Iskreno da kazem tamo sam se upoznao sa jednim drugarom koji mi bas i nije bio neki drugar.Naime,mi i jesmo razgovarali (najcesce u trenucima pauze),ali se u tom razgovoru osecala neka dosada.Hocu reci da je prilikom naseg razgovora on samo sebe naglasavao,a ja kao da ne postojim.Cesto je i suvise ponavljao iste recenice,sto je pocelo da smeta,npr.:"E,brate,sto je dosadno!","Jao,brate,sto sam ja celav"(mislio je kad se tako osisao),Pa je neprestano pricao o svom bratu kako je osmislio neku "trip-hop"muziku (tako ju je on nazvao),te se onako,`ajde da kazem,isforsirano odusevljavao tom muzikom pustajuci mi je preko mobilnog i na casu (sto je dopustao profesor) i za vreme pauze.Uzgred,ta muzika vise lici na Reggae (valjda se to tako pise na engleskom).O.k. ja ga potpuno razumem,cak sam ga i vise nego pazljivo saslusao,onako kao druga,ali mislim kad sam pokusao ja nesto da kazem on ne samo da nije na to obracao paznju,vec mi je i upadao u rec sto je ubrzo dovodilo do frustracije.I jos usput cesto pusta tu muziku kao da je jedina na svetu.Kakav mi je to drug,ako misli samo na sebe?Neprestano ponavljanje istih,monotonih stvari svakom bi zasmetalo...A zamisli tek kako je bilo kad je tako jednom izneo primedbe o meni kad mi je lose islo na casu.Sto mi bar nije pomogao,ako zna nesto?Ja tako nesto za njega nikad nisam rekao...Nadam se da razumes.

Posto me je Natrix pitala o drugarima,odgovoricu joj ovako:Imao sam samo tri drugara tokom skolovanja,a sada nemam nijednog.Stvar je sledeca:

Prvi drugar mi je bio Branko.Po osobinama je bio opusten,nenametljiv momak.Nase interesovanje bilo je u vezi igrica,te smo se cesto sretali (uglavnom kod kuce ).Posto smo tada bili sesti razred kada je zapoceto nase druzenje,mi smo bili odusevljeni igricama iz tih devedesetih,tacnije `93/`94.godine.Igrali smo svasta,ali je on,ipak,igrao vise,dok je meni retko sta davao.Cesto je mislio da cu da mu nesto pokvarim,sto je netacno,a on bogami veoma brizljivo,da ne kazem-pazljivo,cuva svoje stvari.Veoma je bio uredan sto mi se svidja.Cak sam u nekim trenucima pozeleo da budem kao on.Pored igranja,pomagao sam mu u ucenju za skolu,a takodje jednom isli i na Kalemegdan.Jednom je ispred njegove kuce pokusao da me nauci basket da igram,sto mi je islo losije nego njemu...I tako,dakle,vidjali smo se do polaska u srednju skolu,tacnije do `96.godine.Od njegovog poslednjeg rodjendana (u kome sam prisustvovao po pozivu) nismo se ni culi ni videli.Nakon zavrsetka srednje skole,pa do blizu kraja 2007.culi smo se i vidjali,ali samo u njegovoj ulici.Na moje pitanje da se vidimo ili kod njega,ili na nekom mestu samo mi je odgovorio:"kad me uhvatis da sam tu,tu sam".Medjutim,za svoje drugare je imao vremena,a kao za mene nije.Vise se nismo videli,jer kad sam ga vise puta zvao tih dana njegova majka mi strpljivo odgovara:"Ne,sine nije tu,odskitao je negde..."I tako stalno.

Aca mi je bio drugi drugar iz osnovne skole.Takodje su nas privlacile igrice.Cesto je dolazio kod mene da pricamo o takvim temama.Takodje smo igrice i igrali kod mene na kompu.Za vreme srednje skole pa do zavrsetka cesto smo se sretali,i cak isli u sega-klub (u ono vreme je bila popularna konzola "sega").Medjutim,u igranju je vise mislio na sebe,jer je bio zaludjenik za igricama,kao da se samo on razume u to.Kad se zaposlio nismo se vise videli.Onaj broj telefona mu je promenjen pa se ne mozemo cak ni cuti.Danas kad ga vidjam u kraju (on stanuje blizu mene),potpuno se promenio.Zaboravio me je i cesto je u nekim mislima.Pre par dana kad je izasao iz kuce zvao sam ga:"hej,Aco..."A on prilikom izbacivanja djubreta mehanicki se okrenu i ode (a bio sam na par koraka od njega).Cudi me da me nije ni cuo,ni video.Izgleda da me je ipak zaboravio...

Boza mi je bio prvi i jedini drugar iz srednje skole sa kojim sam se,pa da kazem,druzio.Ono sto je on voleo voleo sam i ja pa smo se u tome slagali.Vidjali smo se kad god smo mogli.Pomagao sam mu u nacrtnoj geometriji,slusali smo muziku i isli u trzni centar u igraonicu da bismo se izigrali na "soniju".Voleli smo iste igrice i to je super,medjutim,bilo je trenutaka kada se nismo slagali,ponekad i cesto.Tada smo obojica imali neke specificne primedbe jedan na drugog sto je umelo da zasmeta.Svadjali smo se i mirili.Medjutim,krajem skole pa do 2001.zbog takvog neslaganja razisli smo se i nikad nismo videli.Mada,prosle godine (a i ranije) zvao sam ga te se javila njegova majka.Cesto mi kaze:"On nije tu,u Austriji je".Naravno,netacna je to izjava.Ali ja tu nista nisam mogao...

Moja faza nesigurnosti i anksioznosti traje jos od detinjstva.Uvek sam ziveo u problemima,pogotovo u porodici.A posto sam vec spomenuo kakav mi je otac,bolje da ne kazem kako se ponasao prema meni...neverovatno.Tokom osnovne skole pogotovo pocetkom skolovanja imao sam problema i tu.Tukle su me barabe iz odelenja,a ja sam bio sve vise nesiguran...osam godina je proslo u stresu i strahu...
Da skratim pricu,sada je vec nesto bolje.Sportom se bavim da bih pre svega povecao samopouzdanje.Ah,da...Natrix,ako pitas da li imam brata ili sestru reci cu ti:imam ih oboje.Medjutim,u porodici smo,pa da kazem,otudjeni i nedrustveni...tj.svako gleda sebe,a njih dvoje se ponasaju kao harambase (da se tako izrazim).Pa da su oni drustveni,pogotovo sa mnom cenio bih ih vise nego bilo kakvog prijatelja (sto bi uostalom svako uradio).Prepusten sam samom sebi.Hteo bih da cujem vase misljenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo video sam i ja tvoju temu / problem.Imao sam sličan problem kada sam došao iz vojske, a u međuvremenu su mi se dva druga oženila, dva otišla u vojsku, nisam imao curu i jednostavno nisam imao kod koga da odem, da mi dođe ili da odem do grada.Jednostavno sam ukapirao da moram sa nekim da se družim tako da sam pozvao prijatelja onog mog druga koji se oženio i pozvao ga da odemo do grada, na bilijar.njega sam znao samo preko onog druga i bili smo na zdravo-zdravo.Danas, posle sedam godina smo najbolji drugovi i vidimo se svaki dan + proširio mi se krug prijatelja skroz novim ljudima koje ranije nisam poznavao.jednostavno moraš imati vere u sebe i ne potcenjivati druge, ne možeš naći druga koji bi bio isti kao ti-to je dosadno i zato su vam teme za razgovor dosadne.Ako te neko davi pričom (kao onaj tvoj prijatelj iz škole računara) kaži mu brate dosadan si nemoj da daviš i on će se možda trenutno naljutiti ali će te više poštovati kasnije.Moraš imati svoj stav o svemu (kao što i imaš) i moraš ga podeliti sa drugima.Meni je bili teško kada sam ukapirao da neću moći da se družim sa starim društvom tako intenzivno jer sada oni imaju porodice, ali sam našao novo društvo a vidim se i sa starim drugarima bar dva puta mesečno.U društvu ti je lakše i da nađeš devojku pošto što više ljudi poznaješ postoji veća šansa da se nekoj svidiš tj. ona tebi.A i akd ostaneš bez cure nije kraj sveta.Ja imam 4 propale veze sa curama za koje sam mislio da ću da ih ženim, pa nisam klonuo duhom, što kažu Nikad ne juri za autobusom i devojkom-uvek dođe drugi!Možda sam malo udavio ali to je moje viđenje.Mani se kompa i sutra u grad.Ne može komp da zameni fizički kontakt.Ajd pa srećno!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slusaj,brate Rumba King da ti kazem nesto:Sve sto kazes u redu je,ali resenje i tvoje iskustvo koje si mi ispricao znam i ja takodje.Sve mi je apsolutno jasno.Pazi ovo:ti si nasao drugara preko onog prvog prijatelja.Na pocetku ste bili na zdravo-zdravo,a sada se cesce vidjate i jos se prosirio krug prijatelja.Jasno je kao Sunce da ces preko prvog prijatelja upoznati i onog drugog,jer moja pretpostavka je sledeca:Neki nepoznati covek se na primer druzi sa jednim prijateljem,i sad se ispostavlja da taj prijatelj ima jednog (ili vise ) drugara koji ce ih,logicno,upoznati sa tim covekom (recimo).Medjutim,ti si imao sa kim da se upoznajes,a ja sad nemam nikakvog prijatelja.Zar mislis da ne bih voleo da na takav nacin upoznajem druge ljude?

Ono sto si rekao da se devojke nalaze preko drustva,takodje mi je jasno.Pa i meni se to cini kao logicno resenje.Medjutim,kvaka je u tome da mi je potreban neko preko koga cu upoznati druge ljude,pa cak i curu.Tako se i prosiruje krug prijateljstva.To je sasvim najnormalnija stvar.Ali bih te pitao nesto:Da li si ti nasao devojke preko nekog drugara?Da li si sa onim drugarom koga si upoznao znao o cemu da razgovaras,ili su vas vezivala zajednicka interesovanja?Jednom sam,cini mi se,rekao da je za druzenje potrebno odgovarajucom pricom privoleti drugara na razgovor kao npr.zezanjem,duhovitoscu ili uopste uneti u njega tu pozitivnu energiju kako bi i njemu bilo prijatno druzenje.Ja tako nesto nikad nisam posedovao,a reci cu i zasto:

Kad sam vec spomenuo probleme u detinjstvu (a i nesto kasnije,npr.skoli)to me je nateralo da postanem povucen i cutljiv.Da,bas tako.Izgubio sam svaki smisao za razgovor i komunikaciju.Znao sam samo ozbiljno da razgovaram sa nekim ko deli isto interesovanje sa mnom.Zato sam i imao tu trojicu drugara,posto smo se za istu stvar interesovali.Naravno,u pitanju je komp.Da nije toga nikoga ne bih ni imao.O drugim stvarima nisam imao pojma.Medjutim,nisam jedini:secam se kada sam isao u skolu za pc servisera,imao sam profesora koji je zakleti kompjuteras i nista ga drugo nije interesovalo osim tehnologije.I sad,onaj moj dosadni drugar poneo je casopis "gloria",koga sam iz radoznalosti prelistao.Medjutim,kad mu je on ponudio casopis da ga procita,profa je napravio,da kazem,kiselu facu,istovremeno i zgrozenu,te je rekao:"jaoooo,gloria".Ocigledno je da je sebe smatrao facom medju kompjuterasima,te ga takve stvari ne interesuju,a on bas i nije neki tip.
Medjutim,ja nisam takav.Nikad ne bih vredjao druge cak,na primer,i ako neko ima slabiju masinu od moje.K`o da je to vazno...

...ali bih zavideo drugima kada imaju prijatelje,a pogotovo devojke.Postoje trenuci kada nocu oko 9-10 sati izadjem u grad,i sad kada vidim da se neki momak i cura poljube (u usta,naravno) mene to pogadja.Emotivno,naravno.Tada se zamislim i smatram da sam ipak ostavljen po strani.Cesto mislim o zaljubljivanju,ali i druzenju.To su dve najvaznije stvari...

Kad je u pitanju komunikacija,postoji pretpostavka da se sve pocinje od kuce i porodice.Taj drustveni status se mora negovati unutar porodice kako bi se stvorio zdrav odnos sa drugim ljudima i medju sobom.Ne kazu dzabe,na primer psiholozi,da roditelji moraju provoditi vise vremena sa decom kako bi ona stekla neku da kazem drustvenu naviku sa njima i sa drugim ljudima.Pretpostavljam da roditelji takodje uce svoju decu da se druze i sa drugom decom,bar tu u kraju.
Medjutim,u mom detinjstvu tako nesto nije postojalo,tj.taj drustveni status (da se tako izrazim).Pre nego sto sam upoznao osobine mog oca voleo sam da budem sa njim (kao uostalom i svaki sin sa svojim tatom),ali on me je izbegavao,bezao je od odgovornosti prema deci,a da ne kazem kakav je bio kasnije prema meni (narocito u osnovnoj skoli)...
Uzas (ovde ne bih opisivao situaciju jer ovaj forum nije tome namenjen).
Zato ne znam da razgovaram.U porodici se nista pametno i zanimljivo nije desilo da bih ta iskustva,na primer,preneo drugima (kao sto neki slicne stvari pricaju medju sobom).Moj otac,za razliku od mene,ne ume da ceni prijateljstvo...kod njega je sve u parama...

Secam se kad smo se Branko i ja ranije culi telefonom i pricali o devojkama.On me je pitao kako stojim sa lepsom polovinom,na sta mu odgovorih:"nikako".Pitao me je koliko imam godina,i nakon mog odgovora on ce na to:"pa znas li ti koliko imas godina? nadji sebi neku curu...".Tu ga trenutno prekidoh i pitah ga kako je on nasao devojku,na sta mi je odgovorio:"drug me je preporucio".Na kraju razgovora sve mi je bilo jasno,ali tu nista nisam mogao.Nadam se da me razumes.

I sad,kako ti mislis da odem u grad u drustvo?Svi saveti koje su mi drugi rekli su odlicni,ali se tu ne oseca ta nit koji povezuje problem sa resenjem.Svi drugi momci a i cure su mi nepoznati.Ne mogu tek tako da im pridjem.Ne,nije u pitanju trema ili slicno,vec se oseca ta,da kazem,barijera izmedju mene i drugih.Ono sto je Sloba rekao o upoznavanju drugih i privikavanju na sebe je za mene neshvatljiva,iako lepo iskazana ideja.Mozda sam ja glup?

Prema tome mogu ti reci samo:fino si ovo rekao,samo ja tu ne vidim sebe iz prethodno opisanih razloga.Za to je potrebno vise od vezbe i prirodnosti.Sta vise reci...

Ali cu zato biti direktan:kad sam postavio temu kao sopstveni problem,mislio sam da ce se neko (po mogucstvu mojih godina i iz Beograda) druziti sa mnom,ne virtualno,vec stvarno.Da se upoznamo i budemo dobri ortaci.Da li mislite isto sto i ja?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nova prijateljstva i inace prijateljstva nisu konstitucija, brak, papir, ugovor za posao, da se nadju ljudi na nekoj talasnoj duzini i potpisu da ce da budu 'ortaci' i to ' dobri'. Treba sam da gledas s kim ces naci temu. I da, nemoj da ti bude zao prijateljstava od ranije. Ljudi se menjaju, prerastu jedni druge. Bice novih!

Boze mili, ima nas skoro 100.000 samo na maj siti! Jesi prelistao blogove? Jesi stupio pored ove teme u kontakt po pitanju drugih tema? Postoje i privatne poruke, ako se zapricate u nekom threadu, ili zelis da pohvalis neciji blog/potpis/sliku..

Ne dozvoli da ti proslost igra ulogu u sadasnjost, zelis promene na bolje za sebe?

Brate kreni od sebe, niko te nece shvatiti ozbiljno ako ti ne potegnes, ucestvujes, temu, pozdravis, zahvalis, jednostavno nadjes se u nekoj temi, hobiju.
Pored tvoje silne zelje da nadjes drustvo, postavljaj i druga pitanja u drugim sekcijama, ako vec zelis preko foruma nadjes prijatelja/e, oblasta na pretek. Mozda te zanima ljubav? Prelistaj razne threadove, ne moras da ih ucis ko besedu!

Sam razgovor je neobavezne prirode, ali ljude ne mozes silit/moliti da ti izadju u susret ili ispune zelju. Dokle prijateljski razgovor nailazi na dobro raspolozenje kod oboje, to ce i u zavisnosti od vas da traje i formira prijateljstvo.

Dopuna: 29 Maj 2008 16:45

poradi na profil? on ti je prazan?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

najlakše ti je doći do djevojke preko društva a i do društva preko djevojke
kada se želiš sa nekim upoznati nemoj žuriti prvo malo poćaskaj pa sledeći dan(ili sledeći put kada se vidite) malo više itd
ja se bavim dzudom10-tak godina i to ti je individualni sport
puno prije bi našo(razumio) društvo baveći se nekim kolektivnim sportom(fudbal,košarka,rukomet,itd)
a da ti se javi neki vršnjak imaš specijalizovane sajtove baš za tu namjenu
90%nas je prošlo da je ostao bez društva(to se ne dešava samo tebi)ali
ko traži taj i nađe
siguran sam da ćeš problem brzo riješit
pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O.k. uradicu tako.