|
I ja sam imao 3 operacije. Koleno, nos, krajnici.
Malo je smešno pominjati krajnike, al ja sam ih operisao sa 24 godine, i to se stvarno ispostavilo kao problem. Inače operisao me neki stažista u Zemunskoj bolnici koji se učio na meni. Sama operacija je trajala 45 min., kad se sagleda da kod svakog iole iskusnijeg hirurga to traje 10-tak min. onda je ovo kasapljenje. Ne bi on završio ni za to maratonsko vreme da ga nije prekinuo stariji hirurg koji je sve to nadgledao i sam završio posao. Smrad od stažiste se namučio, ispreznojavao, iseče deo krajnika a ono taj deo mi zapadne u grlo pa se zagrcnem, izbacim iz grla u usta pa u onaj "Bubrežnjak" (a nisu mi ni rekli da je stažista, ne bih ni pristao da me on kasapi). Odvalio me je 5 dana posle toga sam svaki dan dolazio na ušivanje grla, 5 dana, 5 im majki **bem, nisu vadili ruke iz mog grla. Probudim se u toku noći usta puna krvi kao i jastuk, sanjao sam da se davim u nekoj vodi a ono autosugestija od krvi u ustima, pa trči na taksi na urgentno da me ušivaju i tako pet puta. Ne ispavan danima, gladan ne opisivo (toliko da mi se u snovima priviđala hrana), smršao sam 9 kila za vreme te torture. Kao u logoru Dr. Mengela.
Opercija kolena je bila isto bolna, koleno otišlo dibiduz i ligamenti i meniskus od fudbala. Koleno otvarano skroz, meniskus vađen, a ligamenti sečeni pa prespajani. 3 dana i 2 i po noći bol nije prestajala posle operacije i prestanka delovanja totalne anestezije. Vreme gadno, jul mesec '93, ne maština, sve za operaciju sam morao da kupim i donesem (creva, infuzija, plazma, anestezija, komlet zavoja, inekcije protiv bolova koje su razblaživali da bi mogli da daju drugima, itd), čak sam i štake kupovao. Ne daj bože nikom.
Nos ko je operisao zna o čemu pričam, noć posle operacije, krv se sliva niz grlo, suši se i lepi za grlo i samim tim sužava prostor za disanje, guram prste i vadim naslage po recimo debljine 0,5 cm-a da bih mogao da dišem. I da pomenem da je ne zgodna stvar vađenje dugačke gaze iz nosa gde se krv zgrušala i kida rane i dlake iz nosa.
Evo sad kad se setim ove situacije podsetilo me na ortaka koji je dobio nož u leđa pa je proveo dve noći sa crevom u ustima koja prolazi kroz grlo do pluća pa mu je aparat koji je kontrolisao njegovo disanje naprasno počeo brže da radi, kažu problem u ne jednakoj struji, a u tom stanju nije mogao da pozove sestru da mu smanji dovod kiseonika i tako jadničak se borio do jutra sa vrtoglavicom, nesvesticom i prepumpanim plućima vazduha, mislio je da će umreti.....
Ja se baš uživeo, ali živ čovek svašta proživi 
"Život piše romani cimerka"
|
