offline
- kunalagon
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 31 Jan 2011
- Poruke: 1
|
DUŠKO TRIFUNOVIĆ - TAJNA VEZA
Njabolje su one pesme koje znamo napamet. Kada sam dosegnuo tu izvanrednu misao shvatio sam srećan čovek jer moje pesme napamet peva preko milion ljudi. To je za literaturu previše, a za sreću pesnika-dovoljno... Ko sve nije imao koristi od ovih stihova?! I mladi nadobudni pevači, veliki ljubavnici i sitni švaleri, menadžeri, biznismeni, i askete - koji su iz prikrajka tiho izgovarali - po meni se ništa neće zvati - i bili zadovoljni tom činjenicom, kao što je autor tih stihova, ponosan što se život ponašao tako da je pesma ispala proročanska... Bilo je mnogo protivnika ovim pesmama: literate su govorili - to nije književnost, a muzičari - to je prepametno za muziku. I jedni i drugi su se opirali - letarate: On se ubacuje jer tamo ima para i pevačica, a muzičari: on je ubačen da kontroliše naš rad... A ja sam znao da će mnogi od njih izumreti u pakosti i sumnji, a mnoge od ovih pesama da će sačuvati svežinu i snagu događaja čak i za generacije kojima bih mogao biti deda...
Novi Sad, decembar 1996.
ZLATNE SUZE
Da nije bilo tebe
da nisam bio jak
ko bi sa duše tvoje
sklonio večiti mrak
Da nije tebe bilo
na teškom putu mom
ja nikad pevao ne bi
jer ne bi imao kom
I kad sam padao
ja sam se nadao
postoje sigurna vrata
pevao plakao
gasio pakao
suzama svojim od zlata
Mene su 1971. godine zamolili da pređem iz Park-kafane na televiziju. Na rad. Dewvet godina sam bio slobodni umetnik tj. “ne radim”, nemam platu, a ide mi radni staž. No tada su bila krizna vremena, i trebalo je paziti šta ko radi, pa je tako neko mislio i na mene. Zaposlen čovek je sklonjen na sigurno gde ga lakše možeš kontrolisati i dati mu zadatak ako primetiš da se bavi besposlicama. Ovako sam lako mogao postati nepodoban. Oko mene su se sakupljali mladi pesnici, oni su bili najopasnija neorganizovana snaga toga doba. Bolje je da nisam ja s njma, jer dokle su tako lepršavi i neorganizovani dotle su bezopasni... Ja nikad nisam saznao u čemu je pesnička opasnost po društvo- osim ako pišu loše pesme. A možda su opasni i zbog toga što pišu, beleže, govore, a to može uticati na pisanje istorije; oni pišu nezvaničnu istoriju, ali pišu u zanosu, a to smeta dobu bez zanosa, i upravi toga doba... “Moji” pesnici su pisali najbolje od svih svojih vršnjaka u Jugoslaviji. Voleli su svoje generacijske kolege, ali ljubav za ljuba,v a kvalitet za kvalitet. Shvatili su ono što sam im govorio. Jednom svetu, jedan pesnik, jedne vrste - sasvim dosta! To je bio naš manifest koji je zahtevao od svakoga da bude svoj. I bili su. Ja sam bio stariji od njih 10 -15 godina. Ali to nije smetalo ni meni ni njima. Budu tako neke godine kada smo vršnjaci. To su godine kada su ljudi okupljeni oko neke ideje. To su bili - Rajko Petrov Nogo, Abdulah Sidran, Srevan Tontić, Tomislav Obradović, Ahmed Muhamed Imamović, Josip Osti, Marko Vešović, Drago Jovanović, Radovan Karadžić, Avdo Mujkić, Rank Risojević, Todor Dutina, Rade Budalić, Ljubica Ostojić, Ivan Kordić, Milan Nenadić, Branko Čučak... I još dvadesetak imena koje sam zvao zajedničkim imenom Sudbonosni dečaci. To je bila prva generacija pismenih pisaca u Bosni i Hercegovini u tolikoj količini. Svi su studirali. Pre toga kod nas su se pesnici regrutovali iz “širokih slojeva”, važno je bilo da imaš buran život i društvenu potrebu da svom napaćenom narodu saopštiš svoja iskustva. Ovi sudbonosni dečaci, nisu bili takvi. Oni su znali da svoj “teški život” i burnu biografiju treba treba oplemeniti pa je ond akao uzvišeno delo ponuditi ili naturiti drugima...
Morao sam da napustim tako divno društvo, morao sam da ih prepustim njihovoj slavi i mladosti, i da pređem među muzičare. Da tamo pomognem. Da pomognem muzičarima ja koji ne znam pevati ni himnu. Možda je to bio onaj stil rada kadrovske politike - neutralisati aktivnost ako je ne možeš kontrolisati... Homo politikus bije je najveća zver tih godina u našoj sredini...
ŠEKSPIR
Već se gasi renesansa
Al još sjaje koloriti
Vidi Šekspir - sad je šansa
Sa je - Biti il ne biti
Za njim Henrik do Henrika
Magbet Cezar naubusiti
Hamlet mladić bleda lika
Kaže - Biti il ne biti
Gle Romea Kralja Lira
Svi su spremni otrov piti
Al sve zavisi od Šekspira
Dal će Biti il ne biti
* * *
Kad ptice krenu
jesen je
Kad mravi krenu
glad je
Kad čovek hoće pa hoće
siguran budi
Mlad je
Pusti ga nek luta
kroz divna snoviđenja
ukloni mu se s puta
i reci
Doviđenja
Dok mladost traje
šansa je
Kad krila žele
leta
nek srce odma
krene
daleko preko sveta
Pusti ga nek luta kroz divna snoviđenja
ukloni mu se s puta
i reci
Doviđenja
IZ OVE KOŽE
Iz ove kože
srce
nemaš kuda
ostani tu
i troši se polako
a burno živi koliko se može
i pitaj me
dokle ćemo tako
Iz ove kože
srce
sar bi htelo
zar misliš da se negde
bolje živi
ja budno pratim svako naše delo
ma nikom nismo ni dužni ni krivi
Ne traži vraga
i ne pravi skandala
niko ti za to neće reći hvala
već burno živi
a troši se polako
i ne pitaj viže dokle ćemo tako
NI PO BABU
Sišao sam ko što mnogi čine
sa planine pune mesečine
otud gde se zemlja ne okreće
gde se mora i ono što se neće
Verujte mi da još takvih ima
ni po babu ni po stričevima
Shvatio sam sad bez zavičaja
šta me veže a šta me razdvaja
nostalgiju i ostale tuge
i da moram nadmašiti druge
Ja sam uvek govorio svima
Ni po babu ni po stričevima
Jedno dana nemoćna i mala
pred životom mojim si stala
… Od tada se samom sebi čudim
niti sanjam ni da se probudim
Nit je leto niti znam dal je zima
ni po babu ni po stričevima...
SVE JE PRED NAMA
Sve je pred nama bilo
koze nam bile na broju
svima se isto snilo
čekali šansu svoju
čekali da se krene
i da se stigne do cilja
nosili svoje toteme
i topili se od milja
A nismo znali gde smo
nismo li ili jesmo
na pravom putu
Sad nam se mnogi čude
Kakve su one lude
u demode kaputu
MALI JE SVET
O kad je tako mali svet
i kad je jasan svaki trag
zar nisi moga
ti do nje doći
još dok si bio drag
Ni sada nisi na kraju puta
lutaj
neko mora da luta
ali zato večno budi taj koji pamti
kuda udara bura ljubavi
i ko to viče
ne dam ti dalje
ne dam ti...
I nije mali svet kada se traži
ljubav ga silno širi
i sužava
Ti zato budi cvet
sam na straži
Bura ljubavi
Bura ljubavi
kada naleti
ti javi
da se spasava.
Na Televiziji među muzičarima zatekao sam stvaralački haos: Svi su se znali, svi sve radili, pozivali se na svoja samoupravna prava kada im se nešto nije sviđalo da urade: to nije moj posao! A osim Milana Bilbije i tehničke ekipe nikog nije znao šta mu je posao. Skup genijalaca. Demokratija koja se uvek pojavi kad voda ne zna na koju bi stranu. Jedino su tačni u svemu bili doušnici. Ja sam za sve odgovarao, pa sam se trudio da što manje odgovaram. Pozvao sam komozitore i “tekstopisce”. To je bilo doba pesma Op-cup-poskočiću i Kad bi bio bijelo dugme. Kompozitori su se držali ritma, jurili melodiju i njegovali kosu. A pisci tekstova su lutali i “ubadali” jednosložne reči na kraju stiha. Donesu mi ovakve stihove:
Sedimo u parku na klupi ti i ja
sva divna para na mesečini toj...
Upozorim ga da popravi tu grešku.On kaže da nema greške samo treba da je nastavim, pesma će biti odlična.
- Kako nema greške?! Koliko vas je to na mesečini?
- Ja i pikana
- Pa to je jedan par. Dva para su četvore...
- Nema veze. Nisam na to ni mislio.
Niko neće primetiti samo ti nastavi...
VELIKE VATRE
Prvo sam znao ko sam
a onda krenuo svuda
gde ima i gde nema
što usamljeni traže
Od svega digao ruke
ko zverka na oprezu
kroz pojas mrtve straže
krenuo u tu jezu
Što god sam goreo duže
manje sam grejao zna se
Velike vatre služe
da male vatre gase
HILJADU ČUDA
U svetu ovom sa hiljade čuda
svaki čovek živi svoje drame
I moja pesma neka prođe tuda -
u svemu tome ina nešto za me
I baš me briga i sve me se tiče
jer pesma jedna dolazi iz tame
i reči njene na molitvu liče -
u zvuku njenom ima nešto za me
U ruci koja maše ili preti
u noći kad su zvezde tužno same
u suncu koje nikad neće mreti -
u svemu tome ima nešto za me.
PUSTO POLJE
Kad nisi znao ništa bolje
od svega što život može dati
ti onda idi u pusto polje
i tamo pati pati pati...
Tvoja će svaka suza pasti
na zemlju koja stostruko rada
i teško tebi kada počne rasti
reka od suza i na njoj lađa
Ja nemam nameru
ni želju da te pratim
tebi je tvoje u meni moje draže
ja svoju patnju
na drugi način patim
i ne dam srcu svom da samo sebe laže.
MOJE I TVOJE
Moje i tvoje važno nije
opšti je pohod na vidiku
ko prvi kreće stiže prije
ne dajte slamku davljeniku
Svet je siguran večan biće
dok muž je jak a zdrava žena
milosti nema za slabiće
živeti treba za sva vremena
PUTUJU ČAROBNJACI
Putuju svetom čraobnjaci
da nađu mira srcu svom
Nad njima sunce i oblaci
i pesme nežne planinom
Kuda idete čarobnjaci
i što po svetu tražite vi
Idemo kuda nas vode znaci
kroz gustu šumu ljubavi
Zar nije bilo dosta čuda
Zar svetu nije dosta vas
Kuda vas nosi pamet luda
Zar u njoj neko vidi spas
Mi znamo da nama nema leka
i naš je život strašan krug
Al sve dokle nas neko čeka
mi ćemo ići - naš je dug
Ovo nisu pesme visokog literarnog sjaja.
One su nastale tako što je nekom od mladića ili devojaka iz moje okoline bila potrebna baš takva pesma. Onda sam ja pisao kako sam najbolje znao, kao da se sva ta potreba za pesmom odnosi samo na mene - a ta mladost je pevala. Tako su ove pesme davale sjaj sedamdesetim godinama. One su doživele ono što najviše može da doživi pesma - da budu pevane, da budu deo muzike, da budu deo nečije mladosti, da se daleko čuju...
Na njima su isprobali svoje kompozitorske sposobnosti muzičari iz moga kruga.
Krhke poruke ovih pesama pronosili su u svom divnom malom znanju najbolji muzičari sedamdesetih godina... Reči ovih pesama rastegnute u melodijama i rastavljene na slogove daleko su se čule i mobilisale mlade ljude oko ljubavi, svuda - od zadružnih domova, domova kulture, gradskih trgova do stadiona prepunih poklonika... Ja nikad nisam bio ni na jednom koncertu gde su se pevale moje pesme, ali one su i bez mene vrlo visoko kotirale... Video sam na te-ve kako hiljadu ljudi u ekstazi izgovara moje reči u svoje potrebe. Tom masom su upravljali idoli te mase; masa je o svojim idolima sve znala i verovala da oni tim pesmama govore o svojoj sudbini i životnom iskustvu... A deo te sudbine bio sam ja negde tamo daleko po strani, daleko od euforije; postrani a u centru zbivanja; zadovoljan što su mi te pesme bar malo produžile mladost...
Mene je ta mladost pozivala da joj se pridružim, ali ja sam znao gde mi je mesto i nisam se mešao drukčije osim pesmom - ako su je hteli.
Sada kas se smirila buka i ovacije,
buka muzike i ovacije pokreta sledbenika, kad mladi pevaju nešto drugačije pesme na istu temu, kad su moje pemse postale tekstualni anahronizam, kad su se zagubili neki muzičari i trake, i ploče i dinamika refrena... kad sam ostao sam sa svojim rečima - uviđam da nije bilo uzalud, uviđam da se i ovako ogoljene, bez muzike, uviđam da se i ovako ogoljene, bez muzike, ove reči daju izgovarati i da njihov sadržaj ima smisao koji sam im namenio... Ove pesme su ispunile svoju misiju; bile su hitovi, sad mogu mirnije. Sad one liče na mene, koji sam jedno vreme pristajao da budem igračka; sad one, ovakve, traže novog čoveka koji će u svojoj samoći da ih čita i da dopunjava njihov sadržaj svojim sadržajem... A ja ću opet da budem po strani, kao što mi i priliči...
1986.
NA MLADIMA
Mi smo došli pre roka
svi naivni bez poroka
a vidi gde smo sad
Svi su drugi već u kući
a ti moraš glavom tući
u zid jer si mlad
Na mladima svet ostaje
a život se smeši
to će prvo razmotriti
pa će da nam reši
Rešiće nam sve probleme
da se ne patimo
na nama će svet ostati
kada ostarimo
NAJ NAJ NAJ
Ti si mi u svemu bila
naj naj naj
I u dobru
i u zlu
i na javi
i u snu
naj naj
u svemu naj
Verovali ili ne
ti si meni sve
u svemu naj
Svi mi drugi svoju tamu nude
a iz tebe blista večni sjaj
zato si u svemu za mene
naj
naj naj
JEZERO
Jezero
to malo srce more
lutalo
dugo po svetu
došlo do ovih gore
Ovde je
nekada more bilo
u njemu
u dubinama
srce se ovo krilo
More je otišlo svojim putem
čak tamo iza brega
a srce došlo da mene vidi
i ja da vidim njega
Jezero, jezero drago moje
da li je tuga mori
što nisi nigde u oekanu
umesto sa mnom u gori
RAZGLEDNICE
Iz gradova za koje si možda čula
možda nisi
javljam ti se da ti kažem ma gde bila
sa mnom ti si
Razglednice koje šaljem preko sveta
sa svih strana
znak su da je naša ljubav s nama svuda
svakog dana
Razglednice žarke slike usamljene
što se zlate
mene zovu da napišem po sto puta
mislim na te
mislim na te
mislim na te
PEGAVA DEVOJKA
Ona je stišala strasti
i htela da se smiri
prestalo cveće rasti
a miris i dalje širi
Ona se mirno šeće
a lovci idu po tragu
njena se prošlost meće
na sasvim drugu vagu
Koga su zveri klale
taj na oprezu živi
naše su šanse male
i kada nismo krivi
OSTANITE TU
Ostanite tu
svet je tako mali
tražili ste mene
a niste ni znali
Ostanite tu
moja pesma znade
za svu vašu sreću
za sve vaše jade
Ostanite tu
jer moj život vredi
samo ako put
neko sa mnom sledi
Ostanite tu
neka pesma traje
vratiće se dug
svakom koji daje
U NAMERI
U nameri da budemo isti
sa što manje razlika u sreći
sa svoje sam silazio zvezde
trudio se da budem veći
Ceo svet sam držao na oku
da ne čini što ti ne bi htela
revolver sam nosio o boku
spremao sa na obasna dela
Kad si ruku pružila drugom
plakao sam od velike časti,
gospodar sam al ću biti slugom -
smanjujem se da ti možeš rasti
….....................
Šta je dalje bilo ne zna niko
i za drugo niko neće znati
ja je čekam zna se tek toliko
da mi se sa svoje zvezde vrati
TEŠKA VREMENA
Ova će godina biti teška
za sve koji misle svojom glavom
potrkala se svetu negde greška
i sabrinut je s pravom
Ova će godina biti teška
svetu ljubav nije jača strana
nestaje sa lica mnoga smeška
al verujem biće boljih dana
živi idu dalje
oni znaju kuda
naviknut je svet na iskušenja
ne traži niko
da se dese čuda
već traži samo malo poverenja.
1980.
PISMO
Pišem ti pismo i šaljem ti cvet
zovem te - hjajde da popravimo svet
Puca je mala al uzdiže je let
zovem te - hajde da popravimo svet
Ti budi sunce a ja suncokret
zovem te - hajde da popravimo svet
Rođeni nismo tek da bi mogli mret
učini nešto da popravimo svet
SVET SE DELI NA DVOJE
Meni se čini da nije
nikada bolje bilo
i da će zemlji žao biti
što se i dalje kreće
nikuda stići neće
nikuda stići neće
Svet se deli na dvoje
na moje i tvoje
i sve se na to svodi
ponovo da se rodi
Meni se čini da nije
potrebna viša sikla
da bi i tebi jasno bilo
to što je meni jasno
Mnogima biće kasno
mnogima biće kasno
Svet se deli na dvoje
na moje i tvoje
i sve se na to svodi
ponovo da se rodi...
Štefanija me na moru učila mađarski.
More je tenger, voda je viz, jo regelt - dobro jutro, jo isokat - laku noć...
A između dobro jutro i laku noć mi na suncu. Mi stanujemo u istoj kući, vrata do vrata. Ja čujem kako Štefanija meni svako veče peva uspavanku. Ja ne ulazim u njenu sobu jer smo se tako dogovorili. Ona u moju ulazi jer se o tome nismo dogovorili. Štefanija ulazi u moju sobu, ali neće da spava kod mene jer želi da se još malo nanosi vitkosti: njene tetke čim su počele da spavaju sa muskarcima - odmah su se udebelile.
To je nasledno, kaže.
Ja sam cenio njenu vitkost, zbog zoga i jesam glavni na plaži što se drušim s njom. cenim njenu lepotu pa se zato suzdržavam. Suzdržavam se, ali ipak svako veče pitam: Mogu li večeras da dodđem u tvoju sobu? Ona je odlazila i zaključavala se, i otud mi pevala uspavanku...
Jeli smo krupne breskve - toliko se po nama cedio sok.
Pčele su nas obletale, a ja sam opet pitao mogu li večeras, pošto je poslednji dan na moru, da udđem u njenu sobu. Rekla mi je da je to ponovo pitam, a ona će mi odgovoriti na mađarskom, pa ako budem znao šta je rekla, biće kako ja hoću...
Kleknuo sam pred nju onako sladak od bresaka i pčela i pitao:
Mogu li večeras da uđem u tvoju sobu?
Lehet. Kaže Štefanija. Lehet...
Činilo mi se da od svih mađarskih reči, jedino nikad nisam čuo reč Lehet...
Nisam znao, ali nisam priznavao da ne znam, nego sam ponavljao lehet, lehet...
skočio u more, sprao sa sebe svu slast i dok se Štefanija ozbiljna , sunčala - iskrao sam se sa plaže, otišao u svoju sobu, uzeo stvari i otputovao bez pozdrava...
Pet godina posle toga dođe Lenđel u Sarajevo i prvo što mi padne na pamet - pitam ga: šta je to lehet? Pre se toga nisam setio da pitam, a imao sam priliku, ali nisam se setion, ako što se nerado sećam poraza...
Lehet je - može, kaže Lenđel.
Može!
Odmah sam odjurio u Taj grad. Odmah. Kao što sam i onda odmah pobegao bez pozdrava.
Ranja jesen, jutro, aleja, lišće, retki prolaznici, radnici izlaze iz kapija i oživljavaju grad...
Ja stojim iza platana preko puta adrese i čekam da se pojavi Štefanija, ako je još tu, da joj odgovorim za lehet od pre 5 godina.
Pojavila se. Isto ono lice, ona kosa...
Porđe pored mene i ode u prekrasno radničko jutro, moja punačka Štefanija, čvrsta koraka koji odzvanja u aleji... nešto kao - lehet, lehet, lehet...
Isto tako oglašavao se voz kojim sam se vraćao iz jedne od svojih dragih, glupih nespretnosti u ljubavi... Može li mi se to oprostiti? Lehet!
ŠTEFANIJA
U noći voz
u vozu ja
pore mene Štefanija
okolo nas
Panonija
u vozu mi i muzika
Jo isokat
Jo almokat
Violaž
Čokokat
Štefanija
prevedi mi
šta znači to što pevaš ti
jer svaku reč
želim da znam -
da pevam to kada budem sam
Jo isokat - laku ti noć
Jo almokat - prijatne sne
Violaž - u plavom snu
Čokokat - poljubi me
I celu noć na sastanku
pevali smo uspavanku
Jo isokat jo almokat
violaž čokokat...
DALJINE
Daljina ništa nije
ona uzalud mami
ako na kraju puta
opet živimo sami
Vekovi ništa nisu
samo slojevi praha
ako je ljubavi bilo
uvek manje od straha
Daljine ništa nisu do zanitželje puke
jer sve što je moje na ovome svetu
to je na dohvat ruke
Vekovi neka teku po svome tajnom planu
a sve što je moje može da se desi
u samo jednom danu
JEDAN OSMEH
Jedan osmeh i jedan pogled
za nas je bilo dosta
od tada više našoj deci
ne treba drugog mosta
Duša se moja sa tvojom slila
i sliku sveta menja
osećam da sam tvoja bila
još davno pre rođenja
Naša ljubav
ljubav naša
ima svoje strašne ćudi
ona ne yna
ne zna ona
gde je zemlja gde su ljudi
ona samo
leti leti
leti kud je nose krila
ionako niko neće
verovati da je bila
I TO JE PROŠLO
I to j prošlo
sada sam sama
mada sam sama
ne plačem više
bilo pa prošlo
sve među nama
sve među nama
ko letnje kiše
Dok sam bila
bila sam
dok si bio
bio si
sve što imam
snila sam
sve što imaš
krio si
samo dok smo
lagali
dotle smo se
slagali
sad pravimo
podelu
jer je sve na videlu
Da li me voliš
ne pitam više
ne pitam više
sada sam druga
na nebu mome
blista se duga
prošla je tuga
ne plačem više
GDE BI NAM BIO KRAJ
Kad sam te prvo srela
da sam te odmah htela
gde bi nam bio kraj
Kad si me pogledao
da si mi želju znao
gde bi nam bio kraj
Kad si me zavoleo
da si mi veran bio
gde bi nam bio kraj
Kad si me ostavio
da si me zaboravio
tu bi nam bio kraj
NOVI ROBINZONI
Nismo tako sami kako nam se čini
to je varka samo
potrebna sanjaru
želja da se nađe mera veličini
koje smo vredni
u mladalačkom žaru
Nismo tako sami
Lažu pesme naše!
Ali u toj laži moje srce drhti
ko da stvarno pati
jer nečim mora duša da se snaži
i ja svetu dajem što od mene traži
Leti pesmo moja
pesmo miliona
šta bi svet da nije lažnih robinzona
Leti pesmo moja
letom bivaš veća
bolje lažna tuga nego lažna sreća.
SAMA NA BALKONU
Ja stojim sama na balkonu
kao da čekam serenadu
a noć je tiha grad se gasi
i nikog nema da me spasi
Jesam li čula
ili mi se čini
da neko peva po mesečini
… kako moj dragi u lov ide
kako je ubio strašnog zmaja
… kako je leteo neki soko
kako je soko imao srce
i u tom srcu ključ od grada
kako moj dragi
ključ taj hoće
da spasi mene od samoće da spasi mene od samoće...
ja stojim sama
grad se gasi
i nikog nema da me spasi...
SUNCOKRET
Povedi me u žarko polje
u polje puno suncokreta
pomozi mi da vidim bolje
da shvatim tajnu ovog sveta
Nauči me da vidim bilje
da vidim seme kako klija
otrgni me od ove zbilje
hoću da biljka budem i ja
Sve što je ikad sjalo
sve što je ikad znalo
kakav je ovaj svet
sve što ti na um palo
sve je to tako malo
kakav je suncokret!
ŽIVOT PIŠE ROMANE
Život piše romane o svemu što se zbiva
a mene nigde nema kao da nisam živa
Život piše romane a ja mu nisam tema
jer tako mnogo snage za moju tugu nema
Život piše romane
a mesto imena moga
ostavlja prazne strane
a ni sam ne zna za koga
NAŠA PISMA
Naša su se pisma mimoišla
žurila sam da ti javim sreću
al po tvojih nekoliko reči
videla sam - više pisat neću
Ja sam pisala
kako molim sunce
da te kao moje srce prati
a ti si pisao
da nemaš vremena
i da ne znaš kad ćeš ga imati
Naša su se pisma mimoišla
sve što sam ti pisala - ne važi
naša su se pisma mimoišla
a ni jedno odgovor ne traži
BREZA NA MESEČINI
Ja nisam tvoga kova
Tebi se samo čini
nisam iz tvojih snova
breza na mesečini
Ti želiš da se vratim
U tvoju ljubav setnu
Da tvoju dušu shvatim
I da me čuvaš sretnu
Ne treba meni nežnost
ni tvojih reči svila
zar ne mogu da se vratim
gde nikad nisam bila
BIĆE BOLJE
Donesi mi brige svoje
i nauči zauvek:
za sve naše nespokoje
ima jedan divan lek
Biće bolje
biće bolje
ne živi se
samo sad
mesto večne glavobolje
samo reci
ponekad
biće bolje
i
biće bolje
Podmiti me poljupcima
obećaj mi skupi dar
Ne donesi nikad ništa
ali reci jednom bar
biće bolje
i
biće bolje
PRIZNALA SAM
Priznala sam da si bolji
laskala sam tvome hiru
da ti bude po volji a da pustiš me na miru
Nisi bio zagoentka
izdalo me tajno čulo
sve je s tobom od početka
mirisalo na rasulo
Zar ti nije bilo dosta
pusti me ne kvari
idi gledaj svoja posla
a mene zanemari
Pred tobom su druge žene
iza tebe pusto
setićeš se opet mene
kad ti bude gusto
GLAVNI JUNAK
Glavni junak jedne knjige
došao bi da se žali
Divno beše glavni biti
dok me nisu pročitali
Saznali su moje mane
moje tajne moje tuge
pokidali neke strane
i sad pošli da traže druge
Svetu je svega dosta
on čeka svoga gosta
a duša se trudi svaka
da ima svog junaka
JANUAR
Kada više ni za šta snage nemaš
i kada misliš - propala stvar!
Nađeš se opet na početku
jer je došao januar.
Nekad si mislio: Ti i ona
bićete najlepši srećni par
al ona svojim putem krene
a tebi opet - januar.
Ovo je doba baš po meri
jer svaki čovek jednom bar
želi da počne iz početka
a zato služi - januar.
FEBRUAR
Sećaš li se kućo stara
onog našeg Februara
kad smo vitki ko dva paža
bili njena mrtva straža
pratili je kud god krene
sve puteve znali njene
ali celu mladost dragu
bili smo na krivom tragu
Sa koliko dragog bola
plaćala se ova škola
Stari druže Kućo stara
sećaš li se Februara?!
MART
Što su gori vihori
što je moru vir
što su reci izvori
to je duši mir
Ali mira nema
duša moja vri
oluja se sprema
a ne znam gde si ti
Da mi nisi tako mnogo draga
pustio bih da ideš do vraga
jer na svetu žive mnoge žene
ali samo ti si deo mene
APRIL
Istina je život ljudski
a laži su ljudska dela
a nikad nisu poslve crna
nikad nisu posve bela
Sve istine čovek stvara
ali ne zna gde je prava
zato vešto vedro laže
a da ga laž uveseljava
Laž ima kratke noge
ali zato ima krila
ona leti ko albatros
kao ptica iz romana
sa dalekih okeana
leti leti kao albatros
MAJ
Upusan si u veliku školu
u život koji traži
da položiš račune
ostani sam i velik u svom bolu
a ljubav tvoja neka diže bune
Vidio si kako pola sveta
od ljubavi živi
a polovina strada
daj prestani da budeš asketa
koji živi samo zato što se nada
JUNI
Juni znači mladi
najlepše doba to je
da vidiš šta se radi
i kako stvari stoje
Juni je tu da deli
a isto tako da spaja
koliko od početka ima
još toliko do kraja
JULI
Ana mi kaže: Priđi bliže
pogledaj ovo moje cveće
sada je leto sad je juli
i nikada lepše biti neće
Ja Ani kažem da sam tužan
što cveće mnogo liči na žene
jer svuda raste svuda cveta
a samo u mojoj ruci vene
Ana mi kaže: Šta te briga
i zagonetne osmehe šalje
da ne bi cveće uvelo samo
ti ga uberi - pa idi dalje
AVGUST
Avgust nema vremena za šalu
i njemu su odbrojali dane
Glavni je na svakom karnevalu
al ne može stići na sve strane
Otkako je počelo postanje
otkad sunce na čoveku misli
avgust zemljom sele blagostanje
Neka sija - predugo smo kisli
SEPTEMBAR
Septembar
sav u znaku Device i Vage
dolazi da nas opomene:
Vreme je kaže
za misli blage
i da se srede uspomene
Septembar
sav u znaku jeseni i leta
sve što je bilo više nije
Rano je
da nas obuzme seta
a kasno za sve iluzije
Sve što je ludo bilo
stalo
da se zamisli
malo
da se nagleda
sveta
dok nije sunce palo.
OKTOBAR
Oktobarske čarolije
sve su deo istorije
za velike i za male
izobiljem svi se hvale
Tad se zbiva ona skaska
kada mrav sa cvrčkom ćaska
Ali što se tebe tiče
pamtiš samo moje priče
Kako sam ti govorio:
budi dobra do oktobra
posle ćemo lako
Znaš li stare običaje
tad se ženi i udaje
i mi ćemo tako
NOVEMBAR
Da se nađe bolje mesto
za Julija i Avgusta
premešten je gde mu je presto
ovavija magla gusta
Znaš - novembar - ono nove
to je devet kad se broji
ali on se tako zove
jer mu carstvo ime skroji
Primeri su takvi česti
devet si a jedanaesti...
DECEMBAR
Decembar je nekad bio u sred leta
kad je žega
radio je ša je hteo poštovati
svi su njega
Imao je svoju stražu stekao je slavno
ime
al mu jednog dana kažu d sada si
vođa zime
Uzmi svoje pa se seli i napravi
tamo reda
tužna srca rayveseli u veselim
dospi jeda
Decembar je tužan bio što ne može
da se spasi
on je tada izmislio kako konac
delo krasi.
Tada su svi već počeli da dižu ruke od mene. Bilo im je prviše moje jasnoće i dobrih namera. I brige za druge...
To je bio vrhunac Sedamdesetih godina. Moj Urednik na TeVe po kuriru mi poručuje da mu se moja emisija ne sviđa i da je skida sa repertoara. Urednik uredniku po kuriru... Predao sam knjigu pesama. Telefonom mi kažu da je “situacija” i da knjiga ne ide. Za roman su mi rekli da nema papira... Niko sa mnom ne govori. Sve samo poruke iz treće ruke. Starih prijatelja sve manje, a za Nove više nemam vremena... Sve moje ljubavi počinju da se povlače na sigurnije. Polako se povlače. Tajno. Da me ne povrede... Deca su moja - malena, vesela, pametna, zdrava, ali bespomoćna pred velikim svetom koji mene a i njih uz mene ugrožava... Tih godina je bilo slobode svuda na pretek. Svuda i za svakoga. To je opasno. Trudim se da ne slutim rasulo... Da li da dignem ruke od svega ili da sačekam... !? Sačekao sam. Da vidim ko će dokle. Koliko može i koliko još toga ima... Tog dana popijem najžešće što sam imao u kući i sednem među decu da ne bih plakao, i uključimo televizor... Čim se slika izbistri, preda mnom, koji suzdržavam suze, zabruji pesma, poznata, ali nejasna - imaneKA tajnaveZA... Sto hiljada ljudi na stadionu peva sa Bijelim Dugmetom: ImaneKA tajnaveZA... Sto hiljada pevača izgovara u transu moje reči i poručuje meni ništavnom da tonemo skupa sa tom lađom jer sam i ja deo nje...
Tih sto hiljada pevača toga časa spaslo je jedan od mojih sto života...
Novi Sad, 15.1.1992.
TAJNA VEZA
Ima neka tajna veza
za sve ljude zakon krut
njome šovek sebe veže
kada bira neki put
Ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas
njome šovek sebe veže
kada traži duši spas
Sidro koje lađu čuva
da ne bude buri plen
tone skupa sa tom lađom
jer je ono deo nje
NE OČEKUJ
Ne očekuj da te iko razume
radi svoje - ti si čovek od zanata
svu nesreću oko tebe što se vije
stvorile su sitne duše iz inata
Imao si ludu sreću da si bolji
Zar još čekaš da si svima baš po volji
Spalio si što je moglo da izgori
Pomogao ko je hteo da se bori
Voleo si ko je znao da ti vrati
Davao si - imalo se kome dati
Plamen prođe a pepeo večno traje
Grejao si na plamenu svoga dara
hladna srca čije sunce davno zađe
Pod pepelom tvojim ima starog žara
za onoga ko bi znao da ga nađe
Al ti ne očekuj da te iko razume
Radi svoje ti si čovek od zanata
Svu nesreću oko tebe što se vije
stvorile su stine duše - iz inata...
GLAVO LUDA
Glavo luda
sve se menja
šta će nama izmirenja
ako srce nije vruće
sve je nemoguće
ko ne želi
da se menja
vole ga iz sažaljenja
pamti to za ubuduđe
sad je nemoguće
promenila
riba more
rob čuvara
zverka gore
kožu zmija
duga boje
a ti smao teraš svoje
zavede me u bespuće
živeti je nemoguće...
zavede me u bespuće
živeti je nemoguće...
LET I PAD
Moj život nosi bure
ta bura ima krila
ta krila sad lete
nose mene iznad sveta
sa kojim se ja ne mirim
zato svoja krila širim
Kad bi bilo nas pet
bilo bi mesta za nadu
ovako usamljen šta će mi let
samo se nadam padu.
PAD I LET
I pad i je let i pad je let
Ljudi su deo čuda
koja se zovu luda
takav je svet takav je svet
I pad je let i pad je let
Ako smo svi u padu
onda smo svi u letu
takav je svet takav je svet
I pad je let i pad je let
Čoveku nije dosta
što može preko mosta
On želi let - takav je svet
ZLATNA RIBICA
Lovio jedan čovek ribu
lovio lovio celi dan
pa ulovio ribicu zlatnu
a to će reći - ribarski san
Pusti me - kaže riba mala
ispuniću ti jednu želju
provešćeš život ko niko tvoj
u pravoj sreći i veselju
Zar samo jednu - ribar pita
dosad je uvek bilo tri
kaka su ovo došla vremena
možda i nisi zlatna ti
Vremena ova kakva su da su
Šta te briga - reci želju
i provedi svoj život ko niko tvoj
u pravoj sreći i veselju
E kad je tako kad si takva
Idi neka te drugi hvata
Ja nisam čovek od jedne želje
… I pusti ribu iz inata
PRVO VOĆE
Bio sam dečak i mudrost bilo
u mojoj maloj glavi
da najviše slasti ima u voću
koje se prvo javi
Rastao dečak rasli snovi
ko nebo što se plavi
al najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
Ljubavi išle jedna za drugom
život život pravi
al najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
Video ljude video sveta
išao prema slavi
al najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
I sve je prošlo ostalo samo
u srcu i u glavi
da najviše slasti ima u voću
koje se prvo javi
KNJIGA MOG ŽIVOTA
Knjiga mog života sad se piše
to je knjiga velika i draga
o ljubavi kakve nema više
zato mora ostaviti traga
Knjigu mog života piše duša
koja pamti neke bolje dane
Ja govorim a ona me sluša
zlatnim perom ispisuje strane
Zlatnim perom
zlatno slovo
počinjemo
sve ponovo
što je bilo
sve se briše
što će biti
tek se piše
Knjigu mog života kad shvate
iz nje će uzimati reči
i davati svima koji pate
od samoće teške da ih leči
Zlatnim perom
zlatno slovo
počinjemo
sve ponovo
čto je bilo
sve se briše
što će biti
tek se piše
MATURANTI
U životu idu maturanti
na ispit izlazi škola
život je profesor ljut
na vrata starog sveta
kucaju srca nova
da nađu sebi put.
Ne zna za školu za profesore
već za život učili smo
stigli smo na burno more
al još zaplovili nismo
Mi još ništa dali nismo
ali sve se od nas čeka
mi smo kao drugo pismo
što dolazi iz daleka
Šta je bolje a šta gore
mi još svoju rekli nismo
ne za školu profesore
već za život učili smo.
TRUBADUR
Ja ostajem da pevam
i kad prođe matura
jer sve bi tužan bio
da nije trubadura
Vi ćete svojim pute
za svojom zvezdom poći
a ja ću ostati večno
u ovoj svečanoj noći
Vi ćete stvarati čuda
misleći malo na mene
a ja ću pesmom o nama
da čuvam uspomene
Zato ostajem ovde
i kada prođe matura
jer svet bi tužan bio
da nema trubadura
PONAVLJAČI
Bili smo loše sreće
od takvih divnih tema
mi smo shvatili samo
da pravde uopšte nema
Odgovor koji smo dali
niko ne zna šta znači
mada smo odlično znali
ipak smo ponavljači
Škole će večno biti
zato se nama ne žuri
mnogi su veliki ljudi
padali na maturi
Godina je 1975. Bijelo Dugme je kod Rogatice na Borikama skupa sa lovorikama, živelo životom slavnih mladića: Pobegli od rulje, a davali glasa o svom begu toliko da su bili više prisutni ovde nego tamo gde su bili. Šestog juna, ko malo ždrebe koje ne zna na koju bi stranu pre, u Park-kafanu uđe Željko Bebek. Reče mi da se sutra vraća “gore”, pa bi poneo ako imam nešto za njih... Gledao sam ga onako kosmatog, vedrog, asketski mršavog; gledam kako mu se dive, kako mu se obraća i onaj ko nema šta da mu kaže... To je to! On je taj koji ima pravo da nas sve začikava, da se hvali blagostanjem svog sretnog trenutka! Ja, koji sve znam, kad bih upitao - šta bi dao da si na mom mjestu - svi bi sa lakoćom odgovorili - Ništa! A to njemu ne mogu reći, jer on je taj koga mrze a kome se dive u isti mah.
Znao sam šta treba napisati tog 6.6.75. godine. S lakoćom sam to izveo, jer je i mojih pet minuta.
ŠTA BI DAO
Šta bi dao da si na mom mestu:
Da te mrze a da ti se dive
Šta bi dao za veliku gestu
Mesto svoga da tvoj život žive
Šta bi dao da možeš ovako
dići ruku a puk da te sledi
dal bi i ti u svom srcu plako
kao što se moje srce ledi
Budi srećan što si prekoputa
i što nas strašna provalija deli
jer ovo je mojih pet minuta
a pred tobom stoji život celi
CIMCIRASTE ŠAMŠARE
Učio sam reči strane
vagabunde bonvivane
i dolče far njento znao
sav se bio na to dao
Rekli su da nije loše
ali da to nije sve
svetu treba nešto jače
i za javu i za sne
Svetu treba hokus-pokus
mađija end kabare
svetu treba nešto kao
cimciraste šamšare
Cimciraste šamšare
za glande i žedne
cimciraste šamšare
svakome po jedne
cimciraste šamšare
za ljubavne jade
cimciraste šamšare
za stare i mlade
Jer svetu treba hokus-pokus
mađija end kabare
a pre svega potrebne su
cimciraste šamšare...
MAMINA MAZA
Rodila majka mazu
nikom je nije dala
čuvala staklenu vazu
ko da je od kristala
Kad si jednog dana
otrkiula da nisi mala
padoše mamini snovi
ko da su od kristala
Da si znala kako sve je fini
ostala bi u svojoj vitrini
A da si ostala mogla si sjati
mami i tati mami i tati
a sad si moja sad si moja
a ja te neću nikome dati
DO POSLEDNJE KAPI ŽIVOTA
Kome je srce mlado
i zna šta je lepota
taj će živeti srećno
do poslednje kapi života
Njegove divne strasti
nikakva nisu sramota
Ljubav je pitanje časti
do poslednje kapi života
Jedan je svet i vek
i troši se lepota
a život teče od prve
do poslednje kapi života
SUSRET
Gledam te dugo i vidim da te znam
Tvoj lik mene negde u detinjstvo nosi.
Ti si neko iz moga života
al ne mogu da se setim ko si.
Gledam te dugo i vidim da si žena
cveće koje poznajem po rosi.
ti si neko iz moga života
al ne mogu da se setim ko si...
STRANO
Napiši nešto lepo
opiši nju i mene
da meni zavide ljudi
a njoj da zavide žene
Ti ljubav imao nisi
i tebi je to strano
al zato o meni piši
i budi moj Sirano
Napiši kako žene
prelaze pola sveta
samo da vide mene
kako sa njom šetam
Napiši sve o strasti
o ljubavi i boli
neka se naša ljubav
proušava u školi
Dečaci neka pate
curice neka ciče
posle svakog časa
i posle naše priče
Ti ljubavi imao nisi
i tebi je to strano
al zao o meni piši
i budi moj Sirano
HLEB I SO
Detinjstvo divno naše
najviše što se voli
nije nam previše dalo
al jeste hleba i soli
Došli su neki ljudi
umorni, bosi i goli
iznesi sve što imaš
al prvo hleba i solihttps://docs.google.com/document/d/13sFchgHze6YTWxhKZDHb0Dp9WOGNai6NCtDRLQ3cUQE/edit?hl=en
Ratovi kada su bili
suze i krv se proli
zato u ratu nema
ni hleba niti soli
Najviše soli ima
u krvi i u suzi
zato ga mora biti
u sreći i u tuzi
Kroz celi život s nama
idu neki simboli
a samo jedan je pravi
simbol od hleba i soli.
NEMA VIŠE
Nema više starih bura
pučina se mirna blista
sve ja manje avantura
a više avanturista
Sve ne živi od ideja
neko mora i da kopa
sve je više Odiseja
a sve manje Penelopa
Sve se manje pitam šta je
sve ovo što sada traje
a sve više biva tema
ono čega nigde nema
PROBUDI SE
Probudi se
nešto se dešava
nemoj reći da to nisi znao
i tvoja se sudbina rešava
moglo bi ti jednom biti žao
Probudi se nešto se dešava
kajaće se ko ovo prespava
Probudi se nešto se dešava
ne mogu ti jasno reći šta je
ni laž nije istina prava
al osetim dugo će da traje
Probudi se nežto se dešava
kalaće se ko ovo prespava
Probudi se nešto se dešava
u prostoru izvan naše volje
od ljubavi neko nas spasava
i govori da je tako bolje
Probudi se nešto se dešava
kajaće se ko ovo prespava
LJUBOMORA
S dušom mojom
iz davnina
sa dalekih mrklih gora
sišla je ko zla sudbina
ljubomora
ljubomora
Sve ljubavi
i sva blaga
sve zidove srećnih dvora
srušila se mračna snaga
ljubomora
ljubomora
Došla je da svuda vlada
od ljubavi da strada
Dok na svetu
prepun što je
ne ostanu samo dvoje
LJUBAV NEMA BOLJE DANE
Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše
Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče
Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi
Nas uništi sebe spasi...
Nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane
NA MENE SU PRSTOM REKLI
Na mene su prstom rekli
za sve ovo on je kriv
za njega bi bolje bilo
da odavno nije živ
Za njega ne važi zakon
njemu niko nije rod
ko mu pravi duši zaklon
kad ponese bura brod
Neka prizna šta se pita
da ne pravi vise sram
kako sme da se skita
i da živi tako sam
Ko to stoji iza njega
ko mu nosi zlatni štit
takva drskost iznad svega
nit je bila nit će bit
Ako takvi uzmu maha
i drugi će dići glas
više neće biti straha
svi će poći protiv nas
Kaznite ga mnog teže
da za primer bude svim
za stub sramni da se veže
i da gori skupa s njim
Rekli su mi mnogo više
nego što se o tom zna
ali nisu smeli prići
buktinji što večno sja
ZAVIST
Imam problem sa čovekom
(nek ostane među nama)
Obdaren kratkim vekom
i ispunjem zabludama
Svaki čovek cela drama
al još ne zna šza ga čeka
(nek ostane među nama)
Nema leka za šoveka
Od zabluda duša peni
a zavist je kruna svemu:
Nije važno da daš meni
Važno je da ne daš njemu
O TOM - POTOM
Sve što mislim i sve što kažem
ima veze sa životom
ne veruju meni mnogo
a ja kažem
o tom potom
Trošio sam snagu svoju
tragajući za lepotom
živeo ko ružno pače
a čekao
o tom potom
Ne može se među ljude
osmesima i dobrotom
lud i dobar to je isto
dok ne dođe
o tom potom
Nastavis li tako dalje
lipsaćeš sa nekim plotom
A ja kažem svak zna svoje
zdravo žurim
o tom potom
PATNJA
Patio sam
više nego iko
dok se nisam na nevolje sviko
patio sam
nije bilo lako
onda sam se sredio nekako
Možete li zamisliti mene
kako patim zbog obične žene kako
trčim i nosim joj cveće
kako molim
a ona me neće
Uzeo sam
koliko je dala
poljubio
i rakao hvala
Opet vidim crno mi se piše
jer sad patim što ne patim više.
MASKENBAL
Obuci staru krinolinu
prebaci beli šal
ja ću da sviram violinu
počinje maskenbal
Zaigraj
kao da more šumi
a ti si jedan val
pred svima veliku tajnu glumi
život je masknbal
Nemoj da kriješ lice malo
pusti ga neka sja
nikome do danas nije stalo
sami smo ti i ja
Život je masenbal
svako se krije
ako u sebe siguran nije
Život je masenbal
ako smo krivi
pod tuđom maskom lakše se živi
BAM - BADAVA
Malo nade
malo sumnje
malo slatkog zaborava
to je sve što ljubav traži
ostalo je
bam-badava
Orao sam svoja polja
mirisala gorka trava
želeo sam da me vidiš
video sam
bam-badava
Učio sam sto zanata
znao dušu grubih sprava
slušale su šta im kažem
a ti ništa
bam - badava
Prošao sam teške škole
sipao ko iz rukava
sve mudrosti ovog sveta
a ti ništa
bam - badava
Pitao sam - rekli su mi
gde ljubavni uspeh spava
rekli su mi ali kasno
sve je bilo
bam - badava
A malo nade
malo sumnje
malo slatkog zaborava
to je sve što lubav traži
ostalo je
bam - badava
GREH
Grešio sam mnogo a sad mi je žao
što nisam još više i što nisam luđe
jer samo gresi kad ja budem pao
biće moje delo a sve drugo tuđe
Grešio sam mnogo vežbao da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
Živeo sam grešno i još ću ja se nadam
svojim divnih grehom da usrećim mnoge
Grešio sam priznajem
nisam bio cveće
grešio sam za sve vas koji niste smeli
i sad deo greha mog
niko od vas neće
a ne bih ga dao i kad biste hteli
ZAKOPANO BLAGO
Tražite
tu je zakopano blago
čekalo na vas iz divnih vremena
uzmite
svaki kolko vam je drago
ukrasa sjajnog sa mirisom žena
Najbolje
što su imali da kažu
rekli su ovim blagom što ti nude
kraj njega
nisu postavili stražu
učini s njime šta ti volja bude
Videćeš
jednom da je u tom sjaju
gročine mnogo radosti i tuge
i sada
s njime sve to tebi daju
ponovo da ga zakopaš za druge
PONAVLJA GREŠKE
Već je vreme
da govorim o svemu
što sam saznao
živeći burno
od ovoga trenutka
Već je vreme
al ja se pitam - čemu
jer još čemo se sresti
bezbroj puta
Ponavljaj svoje greške
i na njima se uči
a mene pusti da pevam
o svemu što nas muči
Pitanja mnoga na svetu
ne traže odgovore
Važno je živeti život
i negde biti prvi
Ljubav se stvara od vazduha
od zemlje i od mora
a čovek živi od zabluda
i plamena u krvi
Ponavljaj svoje greške
i na njima se uči
a mene pusti da pevam
o svemu što nas muči
SVOJE RUKE
Uzeo sam sve u svoje ruke
Odavno je to morao neko
Sasmog sebe staviti na muke
Do granice i još malo preko
Rešio sam da napravim reda
U svom srcu i okolo njega
Da oprobam kako to izgleda
Dok još nije kasno posle svega
Sve sam dao
Što se moglo dati
Prijatelju životu i ženi
Sve sam dao
Al se mora znati
Koliko je još ostalo meni
* * *
Čini mi se da uzimam više
od života nego što me sledi
u Zakonu o ljubavi piše
što je moje svima više vredi
Mene vodi crni fantom
ja sve mogu i sve znadem
mada nemam pravo na to
od života svoga kradem
Videli ste sve procveta
što je moja ruka takla
il ćeš sa mnom na kraju sveta
il bez mene na dno pakla...
BILO JE LJUDI
Bilo je ljudi i vremena
al nikad nije ovakvih žena
koje se trude da me shvate
i sve što dajem - više vrate
One su meni rekle tužno
- Ne čini ništa što je ružno
A ja sam njima uz osmeh blago
- Činite sa mnom šta vam je drago
Ne mora nigde to da piše
al sve mi kaže da pravde ima
jer ja sam znao da uzmem više
od onog što se nudilo svima
Bilo je dana kad sam znao:
Što nije pravo - nije pravo
al ako sudim po svom užitku
ni one nisu na gubitku
NE BIH MOGLA
Ne bih mogla ne bih htela
još jedanput
iz početka
preživeću mnogo lakše
bez još jednog
crnog petka
Ne bih mogla zato neću
u taj lom
ne treba mi ljubav takva
šta ću sa njom
Ne bih mogla da podnesem
da još jednom
sve izgubim
Ljubav traje dok se kaje
svak za svoje
promašaje
Ni u tvome oku nije
stari sjaj
U njmeu se od početka
krio kraj
* * *
Grešio si od prvoga dana
ali tad sam znala da opraštam
a šta imam ja od tvojih mana
osim što ću zbog njih da ispaštam
Grešio si jer si grešne vrste
jer si takav i takvoga soja
Dugo sam ti gledala kroz prste
zato što sam htela biti tvoja
Dodajem ti dodajem
sve što imam ja ti dam
svoje zlatne odaje
ja pred tobom otvaram
Dodajem ti dodajem
ali mora da se zna
šta li tebi ostaje
kada svoje uzmem ja...
ROMANTIČARI
Reci mi pravo druže stari
ko su bili romantičari
kakvi su oni morali biti
kad nisu bili kao ja i ti
Ako su bili kako se hvale
šanse im nisu bile male
Bili su lepo mladi i ludi
više ideje nego ljudi
Svi su imali u duši vragha
zbog toga od njih nema ni traga
Đavo je smislio greh
da ljude kvari
a za to plaćaju ceh
romantičari...
HAZARDERI
Mi koji smo ko anđeli
popadali
u prostore izobilja
sve smo brzo prokockali
pre doskoka
i pre cilja
Mi koji smo niotkuda
ni iz čega
prosto nikli kao trava
ničega se ne sećamo
a već željni
zaborava
Još letimo još lebdimo
isto kao
prvog dana
još čekamo na svečano
otvaranje
padobrana
POLA MILIONA ŽENA
Pola miliona žena viška ima
u prostoru kojim luta
duša moja
Siguran sam da si i ti mežu njima
okružena veličinom
nespokoja
Pola miliona žena kakva slika
Otkuda u srcu mome
ti podaci
Svaka od njih čeka Princa Pobednika
a dočeka da dođemo
Mi prostaci
LUDO I NEZABORAVNO
Ne uzdiši u mom zagrljaju
Zli duhovi mogu da čuju
Priveli smo našu lažu kraju
I sad mirno čekamo oluju
Ništa nije za vek vekova
Sve što imam to je ludost ova
Mladost kakve ne beše odavno
- Beše ludo i nezaboravno
Jednog dana u godine teške
Kada sednem da saberem greške
Smeškaću se i hvaliti javno
- Beše ludo i nezaboravno
TRAŽIM SPASA
U muzici tražim spasa
Zaljubljen sam
Noć je letnja
Mojoj ruci oko pasa
Treba jedna
Žena setna
Mesečina gde da nađem
Zaljubljen sam
Šta ću s tobom
Potonuće moje lađe
Skupa s rekom
i tegobom
Po pravilu - tačka devet
Zaljubljen sam
Stana peta
Uvlačim se u tvoj krevet
I budim se...
Kakva šteta!
PRESOVAN CVET
Knjigu sam zlantu listala
nešto da dušu odmori
i našla presovan cvet
na tom se mestu otvori
i poče da me zaziva
u ono vreme lakoće
kada se mladost razmeće
pa neće i što hoće
Sećam se one sreće
mogla sam da poletim
al ko mi cveće da de
Ne mogu da se setim
Naviru uspomene
kao zvezde iz tame
a suvi cvet me gleda
i mnogo liči na me.
SVAĐA
Na mene si lgedao popreko
Reko si - Budi i ti Neko
A to meni nije teško biti
Samo kad bi Neko bi i ti
Ja sam tebe hvalila
pred svima
I što nemaš lagala sam: Ima !
Tako lažuć stigli smo daleko
Po meni si i ti sada neko
Ne vređaj me ne pravi skandala
Ni za tebe više nisam mala
Među nama računi su čisti
Svađamo se zato što smo isti.
IGRA
Igramo se ko će koga
ko će kome stat u trag
igramo se osim toga
ko je kome više drag
Igramo se ko će više
ko će kome na rep so
kome li se crno piše
igramo se - to je to
Igramo se šale radi
podižemo urnebes
igramo se jer smo mladi
bolje frka nego bes
NA TRAPEZU
Gledamo se kao u groznici
u cirkusu na visokoj žici
Sve zavisi dok padam u luku
hoćeš li mi pružiti ruku
Hoćemo li pokazati svima
kakav magnet u ljubavi ima
ili ćeš me pustiti na kraju
da uživaš u mom promašaju
* * *
Na sve sam bila pristala
tugu na tugu slagala
Mnogo sam luda ispala
što reči nisam vagala
Za njega sve sam stvroila
za sebe samo sam disala
crnu knjigu ostvorila
sama se u nju upisala
Sada bih samo vriskala
što častan život vodim
a opet nisam čista
Na sve sam bila pristala
i da se ponovo rodim
opet bih bila ista
NEVIDLJIVI ČOVEK
Da sam nevidljiv i da me nema
a da se moja senka kreće
kroz mlaku maglu teorema
kroz mladi vetar u proleće
U svako doba na svako mesto
nevidljiv stuižem sa malom zlobom
jer svi se čude gde sam nešto
a niko ne zna da sam s tobom
Nevidljivi svetom vlada:
Ko me mrzi - nek strahuje
Ko me voli - nek se nada
neka viče - tu je tu je!
Ko me mrzi - nek se boji
Ko me voli nek se divi
Jednog dana dragi moji
svi će biti nevidljivi...
LEPTIR
Leptir je cveće koje leti
uživa kratko u živoj zgodi
ne može ničega da se seti
on živi samo da lubav vodi
Leptir je cveće koje leti
Prošara vazduh ukrasi sliku
od srce ne zna šta da radi
sličan je vedrom umetniku
što vek provodi na estradi
Prošara vazduh ukrasi sliku
Prošlost je teška iza njega
ličinke neke što lišćem mile
jajašca žuta ispod snega
i lutkice ispod svile
Prošlost je teška iza njega
Produži život ako se vine
u žarkoj želji za slobodom
Ukrase njime svoje vitrine
kad ga probodu sjajnom čiodom
Produži život ako se vine...
ZODIJAK
Noćnim nebom iznad mraka
kruže znaci Zodijaka
svije gledaju sa visine
i utiču na sudbine.
Prvo ide stari dasac
Vodolija vatrogasac
za njime Ribe namiguše
rečne štuke morske skuše
Ovan vežba gimnastiku
da postane ravan Biku
Neke vežu neki lanci
pa su skupa ko Blizanci
Rakov izum svud se štuje
on unatraga napreduje
Lav Devici po bontonu
Vaga tačno Škorpionu
zato Strelac gađa Jarca
Al ne dođe do udarca
jer sve kreće kao prije
ponovo od Vodolije...
VEČERNJA ŠKOLA
Ljubav je večernja škola
u koju idu maze
mangupi oba pola
sposobni za ekstaze
Ljubav je večernja škola
danju se samo mašta
a noću vrišti od bola
voli mrzi i prašta
Ljubav je večernja škola
nauka nježna i gruba
tu niko proći neće
ako napamet buba
Ljubav je večernja škola
ludost je glavna tema
raspored sati ne važi
popravnog ispita nema
Ljubav je večernja škola
vesela promenada
i ko je pao - prolazi
i ko položi - pada
KARAVAN
Sunce zađe
pade dan
sve je prošlo
samo još ide karavan
Sve su sile protiv nas
hladna noć i dalaje pas
a prolazi karavan
Pas laje
vetar nosi
zato pas laje niz vetar
da se dalje čuje glas
kako laje jedan pas
a karavan prolazi
Mi nosimo vama hleb i so
pas laje jer ne zna za to
Šta bi dao kad bi znao
da karavan zato ide
da i psi sveta vide
Sve su sile protiv nas
hladna noći laje pas
a prolazi karavan
MILICIJA
Milicija ima dobrih strana
što je lepa mlada i okretna
dobroćudna i naoružana
pa su djeca sigurna i sretna
tako mlada lijepa i okretna
Njihov poziv ima dobrih mana:
Kad je kiša blato ili zima
a lopovi dođu toga dana
moraju se igrati sa njima
bez obzira kiša blato zima
Milicija trenira strogoću
kao glumci pred uloge teške
da ne bude sve kako ja hoću
ako volim da ponavljam greške
Milicija trenira strogoću
da ne bude sve kako ja hoću
ŠPIJUN
Ima stvari koje ne sme niko znati
naročito kad se sprema neka buna
Za te stvari ni rođena ne zna mati
al ne možeš da sakriješ od špijuna
Špijun ima memoriju oštro oko
po nemaru našem svuda on se mota
To je zverka koja puca navisoko
i nije joj mnogo stalo do života
Špijun ima strast bolesnu da sve sazna
on je hrabar a svake se senke plaši
na kraju ga ipak stigne strašna kazna -
uhvata ga - il njegovi ili naši
JA ZNAM
Pitajete mene gde se sakrilo sve što se
sprema
pitajte kako će početi ono čega još nema
Ja znam sve odgovore na tako krupne
stvari
za koje pitaju mladi a mudro ćute stari
Ja sam probao vatru ona je ljuta i vrela
ona živi u meni i bije iz moga čela
Ja sam probao vodu u ledu i u prahu
ja sam pobednik i živio u strahu
Ja sam vidio čudo što prema svetu
baulja
al neću da vas plašim jer nisam takva
hulja
Vi se volite nežno u sjaj ljubavne tame
i samo malo pomalo ponekad mislite
na me...
BUDI JAČA
Neću više da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Čini nešto od života svoga
Budi jača pa mi se osveti
Doseti se svake moje mane
Svega što si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomisliš na me
Budi jača pa mi se osveti
Zaboravi da te volim žarom
Od koga se može i umreti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jača pa mi se osveti
* * *
Ne žalim se živeo sam dugo
Imao sa zašto i za koga
I sad ne znam šta da radim drugo
No da berem plodove od toga
Živim svoje
I nek drugi žive
Skretao sam pažnju na lepotu
Uzimao sebi veći dio
Sadio sam ruže po životu
Da ih bere ko god bude hteo
Živim svoje
I nek drugi žive
Ja sam stao na svoj kamen ludi
Mom životu nećeš naći manu
Učio sam od pametnih ljudi
Da ne idem na njihovu stranu
Živim svoje
I nek drugi žive
* * *
Ima nešto u tom što me nećeš
ostavljaš mi vremena za druge
vidim kako veselo oblećeš
kao leptir oko moje tuge
Ima nešto u tom što me nećeš
nešto čemu ni sam ne znaš ime
sve što kažeš na šalu okrećeš
a sve znači - ne zaborvi me
Ima nešto u tom što me nećeš
od te laži načisto umreću...
Ima nešto u tom što me nećeš
i u tome što ja tebe neću...
CIRKUS
Gutam vatru krotim lava
letim na trapezu
iznad vaših ludih glava
šitim zlatnu jezu
Strašću vrhnih manijaka
moju smelost masa prati
Svet navija za ludaka
da svoj život obogati
Svi čekaju da otkačim
da probije telo mrežu
da udarim svim i svačim
o zemaljsku silu težu
To će biti bum-bumova
za udarne kolor strane:
pada jedan od klovnova
da ulepša naše dane...
SUPARNICA
Suparnica to je žena
koja hoće što ja hoću
ispruža se ruka njena
da me gurne u samoću
Ona neće ljubav tvoju
hoće mene da istisne
Uzmi drugu bilo koju
a nju pusti neka svisne
Ako sam ti ikad išta
značila u tvom životu
nemoj s njom
nemoj s njom
uzmi drugu bilo koju
neku strašnu kao grom
al molim te
nemoj s njom
Nije mi do tebe stalo
nisi mi ti neko cveće
al kad je njoj naum palo
da te otme - e baš neće
SAMOĆA
Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se tepko živi noću
od tišine i opasnih snova
Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote izvora svih žala
od ljubavi i od prijatelja
Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata
TO SE TRAŽI
U moj su život padobranom
odmekud pali neki dečaci
Došli sa svojim tajnim planom:
Hoće da budu moji đaci
Ja nisam hteo ni da čujem
porokoa puna duša moja
pa nema smisla da ih trujem
gorčinom svoga nespokoja
al za njih razlog moj ne važi
Svi viču samo:
To se traži
to se traži...
Naša je kuća puna morala
tata i mama
bez skandala
bez skandala...
Hoćemo malo ljudskih zala
velika ljubav što si je dala
Izmišljaj mudro
osmisli laži
jer i sam znaš
da to se traži
da to se traži...
Redovi stoje pred mojom školom
kao na nekoj počasnoj straži
I ja ih trujem svojim bolom
a oni vrište:
to se traži
to se traži...
IGRAČKA
Pristao sam da budem igračka
da prodajem dušu vragu svome
da ostane samo crna tačka
posle ovde igre kad me mirno slome
pristao sam da budem igračka
Mislio sam da se zveri boje
ove vatre koja trag mi prati
a sad nosim kako mi ga skroje
po meni se ništa neće zvati
po meni se ništa neće zvati
Zablude sam prestao da brojim
nemam kome da se vratim kući
dokle pevam dotle i postojim
prijatelji bivši i budući
pamtite me po pesmama mojim
ZA POJAS ZADENI
Imam snage
ali neću više
svega mi je dosta i previše
Rešio sam
i nek tako bude
sinoć su mi došle moje lude
došle lude
pa govore meni
svirao si za pojas zadeni
Što je bilo
bilo je zaprave
zar ti nije svega preko glave
živeo si
kako ti želeo
pevao si tužne veselo
sve ostavi
novim putem kreni
Svirao si za pojas zadeni.
OVAJ TREN
Mogao sam biti lep i mlad
makar ovaj tren
makar ove noći
dok je svuda miris njen
mladosti njene goropad
Mogao sam biti lep i mlad
ali čemu to
kad je mlada žena
ona svakog trena zna
da sama sebi sja
Stara stvar je biti lep
biti mlad
bio sam to
čemu ponovo nemam mir
i biti slep
ne znati svet
voleti ludo
ponovo imati smešni žar
ponovo biti smešno čudo
stara stvar
stara stvar
RAČUNI
Počeo sam da svodim račune
da vidimo u kojoj sam fazi
odavno bi hteli da me zbune
al ne mogu jer san još u snazi
Računa se da sam bio zverka
i da nisam imao problema
stavlja mi se poneka zamerka
ali u njoj ništa bitno nema
Razbojnic ogrezli u slavi
od mog srca naprave čitanku
da prouče lekciju ljubavi
u pećini na tajnom sastanku
Od mene su napravili čudo
nio pas maslo pojeo me ne bi
svi veruju da ih volim ludo
dok ja pesme pevam samo sebi
ŠTA JE TU JE
Ništa više nije čudno
protiv vetra i oluje
pevati je uzaludno
šta je - tu je
šta je - tu je
Mislio sam sve će stati
kad se moja pesma čuje
svi će sa mnom zapevati
šta je - tu je
šta je - tu je
Činilo se biće lako
od mene se očekuje
jer ne može svako tako
šta je - tu je
šta je - tu je
Sad je kasno da se kaje
meni to ne dolikuje
uzaludno - pa neka je
šta je - tu je
MLADIĆI
Ostaće posle mene Praznina da prkosi
i vaša luda želja da uskočite sveži
al biće kako bude kako vas đavo nosi
i videćete sreću Prazninom kako beži
Probajte divni Mladići
Nema krivoga puta
Neko će ipak stići
Iako zasad luta
Ni sreća sama ne zna
Kojim putem da ide
Neki će možda moći
Izbliza da je vide
Probajte divni Mladići
Kunalagon Umuhanik
|
))
